Posle najnovijeg saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) od 4. aprila o slučaju preraspoređenih, u stvari smenjenih sa predmeta EPS-a zamenica VJT-a u Beogradu Jasmine Paunović i Bojane Savović, pokazuje se da je bio u pravu uvaženi sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević. On je 2017. povodom uvođenja Poverenika izmenama Poslovnika o radu DVT-a, postavio pitanje: „U Zakonu, a i u Ustavu, piše da su oni garant samostalnosti javnih tužilaca. Ako je neko obrazovan da se stara o nezavisnosti suda ili samostalnosti javnih tužilaca, pa ima li onda smisla da on ima nekog staraoca, koji će voditi računa o njihovoj nezavisnosti?“
Goran Ilić, koji je bio prvi Poverenik, je odgovorio. „Ima. Po našem Ustavu tužilaštvo je definisano kao samostalno, međutim način izbora tužilaca, članova DVT-a, ne omogućava i ne obezbeđuje samostalnost, već omogućava politički uticaj na rad tužilaštva“. Istaknuto je da bi najveća prepreka ostvarivanju punog kapaciteta povereničke funkcije mogla biti autocenzura samih tužilaca. Umesto da napredujemo u tom pogledu, izgleda da je danas veća prepreka sam Poverenik koji sve više ima ulogu kišobrana autocenzuri i ćutanju vrha javnotužilačke vlasti. Zašto?
Ovo što se događa u najvećem javnom tužilaštvu u zemlji i to kako (ne) reaguju nadležni organi, najbolji su dokaz da se dva osnovna cilja koja je trebalo postići oformljenjem Poverenika: informisanje javnosti o pritiscima na tužilaštvo i ohrabrivanje samih tužilaca – ne ostvaruju. Dok čekamo stupanje na snagu novih pravosudnih zakona, politički uticaj na rad tužilaštva je čak pojačan. Ukoliko nije tako, zašto Vlada RS-a izbegava da na svom sajtu objavi zapisnik sa sednice od 6. decembra 2021, pa da javnost sazna ko je, kako i zašto kao jedinog kandidata za rukovodioca VJT-a u Beogradu predložio trećeg, poslednjeg sa rang liste DVT-a Nenada Stefanovića?
Podsetimo se da je 27. februara Poverenik obavestio javnost da su se mediji bavili dešavanjima u VJT-u u Beogradu, a povodom podneska zamenice Paunović. Mediji su upoznavali javnost sa izjavama učesnika, u kojima su date različite interpretacije i verzije događaja, ocene postupanja tužioca i prvog zamenika u davanju uputstava o postupanju u predmetima korupcije u kontekstu samostalnosti u radu, u smislu da li se radi o vidu unutrašnjeg pritiska i neprimerenog uticaja. Poverenik je rekao da mu treba vremena da proveri ove navode.
Saopštenje koje je objavio 4. aprila ne bi prošlo ni pisani ispit za studente prava. Kao prvo, u situaciji aktuelnog slučaja preraspoređenih tužiteljki, trebalo je da se oglasi DVT, a ne Poverenik. Na to ukazuju pomenute različite uloge ovih organa, ali i svi složeni aspekti ovog slučaja. Nije u skladu sa odredbama Poslovnika o radu da Poverenik izdaje saopštenja posle sednice DVT-a, jer je u čl. 7 ovog akta utvrđeno da ovaj organ odnose sa javnošću ostvaruje putem portparola i člana veća određenog za odnose sa javnošću. Dovedeni smo u apsurdnu situaciju da nam zakonske odredbe tumači jedno lice – Poverenik, koji ni sam nije ustanovljen na osnovu zakona.
U objavljenom saopštenju Poverenik ne odgovara na navode iz ranijeg saopštenja i pomenute prijave. Umesto toga navodi da je obavio poverljive razgovore sa tužiteljkama, tražio i dobio informacije od VJT-a i AJT-a u Beogradu i ostvario uvid u zapisnik od 8. februara Posebnog odeljenje za suzbijanje korupcije (POZSK) VJTB-a. Tada su razmatrana pitanja organizacione prirode i sporna pitanja i dileme u predistražnom postupku, ali se ne navodi sadržina tog dokumenta i ne daje ocena tog dokaza. Imajući u vidu okolnost da VJT u Beogradu nije izdao obavezno uputstvo o bilo kom aspektu njihovog rada, Poverenik smatra da se „u konkretnom slučaju ne radi o spoljnjem uticaju u smislu čl. 5 st. 2 Zakona o JT, već da se radi o organizacionom pitanju u okviru VJT u Beogradu za koje je nadležan Viši javni tužilac koji je po važećim propisima nadležan da uredi organizaciju rada i postupanja u predmetima POZSK“. Istovremeno se u saopštenju navodi i da nije dobra praksa ni profesionalni standard da se to radi usred postupanja u hitnom predmetu, posebno kada je određen pritvor osumnjičenima.
Saopštenje Poverenika je, kao i u slučaju saopštenja tužioca Stefanovića o razlozima premeštanja zamenica, kontroverzno i protivrečno prethodnom saopštenju. Naime, u delu problematike o kojoj je izabrao da se izjasni, Poverenik uopšte ne navodi prvobitne izjave i saopštenja tužioca Stefanovića i njegove zamenice, datih odmah kada je vest o spornom premeštaju došla do medija. Naime, VJT je prvo obavestio javnost da se radi o redovnoj izmeni godišnjeg rasporeda, iako redovna izmena nije predviđena Pravilnikom o upravi u JT-u. Zatim, da zamenica Savović navodno nije ažurno postupala u predmetu EPS-a i da je tražila da pređe u drugo odeljenje, što je ona negirala, a potvrđeno je i putem zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja.
Tek bi se na osnovu uvida u sve ove činjenice, kao i navođenja ishoda disciplinskih i drugih prijava (Etički odbor) koje su podnete protiv tužioca Stefanovića, moglo videti i zaključiti da li je tužilac svoje nesporno pravo da u zakonom predviđenim slučajevima izmeni godišnji raspored rada, u konkretnom slučaju zloupotrebio ili je reč o osveti preraspoređenim zamenicama. Tako bismo došli do odgovora na pitanja ko, zbog čega i preko koga postavlja klipove pred tužilaštvo, ali i celo društvo i državu, u borbi protiv visoke korupcije. Ovo tim pre ukoliko je i usmenim naredbama da se ne radi u skladu sa zakonom, kao što u svojoj prijavi tvrdi J. Paunović, tužilac činio dodatni nelegalni pritisak na samostalnost u radu, ali i lični i profesionalni integritet (slučaj zamenice Mraović) svojih zamenica, a protežirao dovođenje u ovaj resor nedovoljno obučenih zamenika koji će mu biti lojalni.
Umesto sagledavanja svih ovih činjenica, kao i prijava drugih zamenica JT-a i drugih lica, Poverenik koji je u prethodnom saopštenju najavio da će se baviti unutrašnjim pritiskom i uticajem na samostalnost imenovanih zamenica, odjednom je, potpuno ignorišući stav 1. koji garantuje samostalnost u radu ne samo tužiocima nego i njihovim zamenicima u vršenju javnotužilačke funkcije, prešao na član 5. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu, koji se odnosi isključivo na uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na tužilaštvo. Dakle, taj uticaj je posebna i važna tema i do njega bi Poverenik verovatno došao da je zaista vršio analizu celokupnog slučaja, a ne zaobilazio one činjenice povodom kojih bi mogao nekom važnom da se zameri.
U apriornu zaštitu tužioca Stefanovića zbog „netačnih tvrdnji i malicioznih zaključaka“ prozivajući medije i „protivnike reformi“, prvo je 24.2.2023. svojim saopštenjem stalo Ministarstvo pravde. Zatim je poslednjeg dana februara u intervju RTS-u, predsednik Republike javno i nedvosmisleno stao u zaštitu tužioca Stefanovića, navodeći da se protiv njega vodi politička hajka. Strukovne organizacije, osim Udruženja sudija i tužilaca Srbije kojim predsedava Stefanović, poput Nacionalnog konventa za EU, Društva sudija i CEPRIS-a, javno su zatražile da se DVT kao ustavni i zakonski garant samostalnosti javnih tužilaca odmah izjasni o celom slučaju, posebno s obzirom na kontroverzne izjave VJT-a u Beogradu o njemu.
Ostalo je još malo vremena da se DVT izjasni o slučaju Nenada Stefanovića i njegove zamenice, u vezi sa čijim radom postoji i sumnja da nije tražila izuzeće u predmetima u kojima je zainteresovana strana bio njen vanbračni suprug. Sednica na kojoj je Poverenik „upoznao i razmatrao“ izveštaj sa članovima DVT-a nije bila javno zakazana, pa samim tim javnosti nije bilo omogućeno da joj prisustvuje. Zato i ne možemo znati da li je Poverenik na sednici predstavio činjenično stanje i dao predlog odluke, te da li je DVT bar pokušalo da donese neku odluku. Vreme je da se javnosti, posebno stručnoj i medijima, omogući prisustvo i praćenje rada najviših organa pravosuđa, što je izvršna vlast izbegla da kao obaveza unese u pravosudne zakone.
Umesto toga, u vrlo konfuznom i kratkom saopštenju Poverenika bukvalno se ponavljaju pojedine rečenice iz prvog saopštenja, a mnoge činjenice se ignorišu. Vrhunac neodgovornog odnosa Poverenika, a samim tim i celog DVT-a prema ovoj temi, su navodi sa kraja ovog teksta u kome se „posebno naglašava da se ovo saopštenje odnosi na promenu Plana i Programa rada VJT u Beogradu“. Šta to praktično znači? Na sajtu DVT-a se vidi da je ovaj organ prošle godine održao svega dve, a ove godine jednu sednicu (iako se u saopštenju navodi da je održana 4. redovna sednica, a prema Poslovniku ova tema je morala biti predmet hitne vanredne sednice). Članovi DVT-a su nam ostali dužni za odluku i jasan odgovor na celinu ovog slučaja i to pre nego što se izaberu istaknuti pravnici i oformi Visoki savet tužilaštva. Ukoliko to ne učine, može im se dogoditi ono što su učesnici protesta već tražili za Nenada Stefanovića i Zagorku Dolovac – zahtevanje njihovih ostavki.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 06.04.2023.
Srodni link: Sofija Mandić – Pravo lice prazne stolice
REFORMA PRAVOSUĐA