– Osećam se kao da govorim iz zamračene bioskopske sale. Ja sam O. H, sudija u penziji i predsednik Etičkog odbora Visokog saveta sudstva. Nemam pitanja za paneliste, ali imam komentar, može li?
Novinar informativno-političkog programa Ž. S, moderator panel diskusije u kojoj nije bila predviđeno vreme za diskusiju učesnika, odmah je reagovao:
– Može i komentar, ali da bude kratak, minut-dva.
– Imam primedbu na formulaciju čl. 4. Zakona o sudijama, jer se principi Etičkog kodeksa sudija ne propisuju i ne razrađuju zakonom, nego ih usvaja VSS. Članovi 4. i 42. su u koliziji.
– Vaša diskusija više liči na javnu raspravu – prokomentarisao je moderator.
– Ja sam na ovo pokušao da ukažem u raspravi, pa mi je rečeno da je to iz mišljenja Venecijanske komisije, a moralo je da se kaže ko utvrđuje da li je nešto kršenje Kodeksa „u većoj meri“. Ove odredbe ne bi smele da se iskoriste za disciplinovanje sudija.
Za reč se javila panelistkinja, sudija na visokoj funkciji u sudstvu:
– Dragi O, ja te izuzetno cenim, ali mislim da si to preširoko shvatio.
Ovo je skoro pozorišna, ali realna sekvenca sa „Konferencije o reformi pravosuđa: ustavni amandmani, novi zakoni, primena u praksi“, koju je 21. februara u hotelu Hyatt Regency u Beogradu organizovalo Ministarstvo pravde (MP), u okviru zajedničkog projekta „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji“ koji sufinansiraju EU i Savet Evrope (SE), a sprovodi SE. To je samo ilustracija onoga šta se često dešavalo i dešava u aktuelnom procesu reforme pravosuđa.
Od sudija, javnih tužilaca i svih zaposlenih u pravosuđu se očekuje da podrže i sprovedu promene koje ministarka pravde naziva tektonskim. Međutim, kada ovi ljudi daju neki obrazložen predlog za unapređenje svog položaja poput budžetske i kadrovske autonomije ili poboljšanje materijalnog položaja, redovno dobiju negativan odgovor. Svako ko ruši mit o uspešnom sprovođenju reforme dobijao je od predstavnika MP-a i članova radne grupe negativan odgovor ili bivao ignorisan.
Već smo pisali o tome da je za ovaj proces važno to što opšta i stručna javnost u Srbiji nije bila dovoljno upoznata i uključena u rad radnih grupa za izradu pravosudnih zakona, u stručne konsultacije i javnu raspravu. Usaglašene stavove svoje Radne grupe za sudske zakone Ministarstvo pravde je jednostavno izbrisalo iz teksta neposredno pre objavljivanja i slanja VK-u. Na kraju, 36 sati po isteku roka javne rasprave, Vlada je, bez obaveznog izveštaja i analize o toj raspravi, dotadašnje nacrte zakona, uz veoma male izmene, usvojila kao predloge i uputila ih Narodnoj skupštini. Tri dana kasnije MP je objavilo taj izveštaj sa prilogom: „Odgovori na pitanja pristigla u javnoj raspravi“. MP je odbilo 90-95% obrazloženih komentara struke, za šta uglavnom nije dalo valjanu argumentaciju. Predstavnici opozicionih stranaka su to iskoristili i tokom rasprave u Skupštini podneli preko hiljadu amandmana. Vladajuća većina je prihvatila 6 svojih i samo 2 amandmana opozicije i 9. februara usvojila sve sudske i javnotužilačke zakone.
MP je već sutradan 10. februara poslalo pozive sa spremljenom agendom za konferenciju o reformi pravosuđa. Na ovu konferenciju nisu bili pozvani najugledniji profesori ustavnog i sudsko-organizacionog prava i praktičari koji imaju drugačiji pogled na ove procese. Možda bi narušili iluziju o reformskoj bajci. Koliko se političkim vlastima žuri da ostvare utisak da zaista predano rade na reformi pravosuđa govori i podatak da je predsednik Skupštine istog dana doneo odluku o raspisivanju konkursa za članove VSS-a koje bira Narodna skupština.
Sa konferencije o pravosuđu mediji su preneli reči ambasadora EU E. Žiofrea da je neophodno menjati društvenu i političku klimu u Srbiji. Svi su bili zadovoljni njegovom izjavom da će EU za sprovođenje zakona iz svojih budžetskih sredstava obezbediti preko 27 miliona evra. T. Flesenkemper, šef Kancelarije SE za Srbiju, naglasio je da je SE sve vreme davala savete MP-u, uz obezbeđenu transparentnost i inkluzivnost. Na konferenciji se nisu pojavile najavljene predsednica Vlade i Republička javna tužiteljka, bez ikakvih obrazloženja.
K. Poarel iz Generalnog direktorata za ljudska prava SE istakao je da je SE pomagao MP-u, od promene Ustava do najnovijeg mišljenja VK-a iz decembra 2022. Podsetio je na stav VK da amandmani moraju biti praćeni promenom pravne, ali i političke kulture. Osvrnuo se i na buduće imenovanje nesudskih članova saveta.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, najavljena kao ključna karika reforme, je bila kratka: „Sudska vlast je dobila ne jedini, ali značajan osnov za jačanje svoje nezavisnosti. Primena zakona je od ključnog značaja. Podsetiću nosioce sudske vlasti da nosimo ogroman teret odgovornosti. Mi smo sada odgovorni za izbor nosilaca sudijske funkcije i od nas zavisi jačanje poverenja u sudsku vlast. Mi ćemo biti odgovorni za znanje, postupke. Ako ostanemo istrajni, ustavne promene ostvariće svoju svrhu.“
Jaz između hvalospeva reformi pravosuđa i rezultata u svakodnevnom radu se produbljuje. Svež primer su događanja posle hapšenja 6 osoba koje se sumnjiče da su oštetile EPS. Usledila je vest da su postupajućoj zamenica javnog tužioca Bojani Savović i njenoj koleginici Jasmini Paunović faktički oduzeti ovi predmeti. Njih je Viši javni tužilac u Beogradu (VJT) Nenad Stefanović, pozivajući se na godišnji raspored rada, premestio iz Odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje opšteg kriminala. Nakon što je narodna poslanica M. Tepić objavila vest o ovoj smeni, usledio je odgovor VJT-a u kome se navodi da je Savović odugovlačila sa predmetom, kao i da je sama tražila premeštaj. B. Savović je u izjavi za N1 negirala ove tvrdnje. Iz VJT-a su naglasili da je odluka o premeštaju bila doneta pre sretenjskih praznika, a realizovana je kada su se stekli uslovi.
Oglasilo se i Ministarstvo pravde tvrdeći da je medijski napad na VJT povodom premeštaja B. Savović iskorišćen za diskreditaciju procesa reformi u pravosuđu od strane protivnika reformi: „Medijski napadi sa netačnim tvrdnjama i malicioznim zaključcima štete ugledu javnog tužilaštva i zato je neophodno da istinom branimo postupak reformi u oblasti pravosuđa, koje su jedan od najozbiljnijih i najbitnijih reformskih procesa koji se sprovodi u Republici Srbiji.“
Otkud MP-u ove informacije? Zašto se otpor zamenica VJT-a koje ne žele neosnovane mrlje na svojim karijerama povezuje sa navodnom opstrukcijom reforme pravosuđa? Da li čelni ljudi MP-a pravilno razumeju događaje u pravosuđu, uključujući reformu i svoju ulogu u njoj? O tome su pozvaniji da se oglase Državno veće tužilaca ili Republički javni tužilac. MP kao deo izvršne vlasti nema ovlašćenja u tom pravcu. Šta ako se utvrdi da su mediji preneli realnu sliku iz VJT-a u Beogradu? Ispostavilo se da je Viši javni tužilac u Beogradu već premestio 6-7 iskusnih zamenika, da je od pojedinih zamenika usmeno tražio da ne sprovode zakon, a prema nekima se ponašao neprimereno.
Dakle, može se relativno lako utvrditi da li je B. Savović profesionalno i sa integritetom radila svoj posao, umesto da se protiv nje vodi lična i tabloidna kampanja. Drugo, ostaje pitanje da li je to što je ona javno, znalački, kritički i argumentovano govorila o reformi pravosuđa i novim javnotužilačkim zakonima na Konferenciji za štampu 14. februara, pod nazivom „Novi pravosudni zakoni – završna reč“, kompliment za nju, organ i struku koju predstavlja, ili je problem? Ako je problem, kome, zašto i na osnovu čega smeta ova vrsta aktivizma tužilaca i sudija? Ukoliko kolege i koleginice hrabrih zamenica VJT-a u Beogradu (još dve zamenice VJT-a su se javile telefonom u „Utisak nedelje“), ali i građani koji su se pokrenuli budu još neko vreme aktivni i istrajni u podršci onome što su one započele iznoseći u javnosti istinu o odnosima i radu ovog organa, možda ćemo doći i do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – smene Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića.
Savo Đurđić je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a
Peščanik.net, 27.02.2023.
REFORMA PRAVOSUĐA