Prvog aprila je održano petočasovno javno slušanje 8 kandidata za istaknute pravnike članove Visokog saveta sudstva (VSS) i tročasovno za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Kao i martovsko slušanje, i ovo je prošlo u znaku neuspelih pokušaja da se prijavljeni kandidati predstave u poželjnom svetlu i za vlast i za opoziciju. Kandidati su u svojim odgovorima izbegavali svaki vrednosni stav, uključujući pominjanje načela Ustava o vladavini prava, podeli vlasti i nezavisnom sudstvu. Izuzetak je bio advokat Kokanović koji je izjavio da je „sve ovo sprdnja“ i da neće učestvovati u izboru van plenuma.
Aktuelna politička vlast pokušava da postupak izbora ovih kandidata predstavi kao transparentan i inkluzivan proces koji će dovesti do velikih promena u pravosuđu. Stvari stoje sasvim drugačije u praksi, gde se najviše ističe funkcioner vladajuće partije i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Vladimir Đukanović. On je na početku javnih slušanja zamolio prisutne da se uzdrže od političkih komentara, a onda je sam neprekidno kršio to pravilo. Rekao je kandidatima da ih čeka „pakao“, iznosio je mišljenje o njihovom radu, svoja lična iskustva sa njima i isticao da je on bio protiv promena Ustava.
Opozicioni poslanici su kandidatima postavili brojna pitanja kao što su: kako bi reagovali na zahtev da ne daju kvorum, kako vide ustavne promene i pravosudne zakone, o slučaju Savamala, o slučaju premeštenih tužiteljki i njihovom susretu sa američkim ambasadorom, kao i da li potpisivanje podrške kandidaturi A. Vučića može uticati na nepristrasan rad člana Saveta. Većina kandidata je odgovorila slično profesorki Ustavnog i medijskog prava iz Niša: „S obzirom na ovu fazu postupka, za mene je bitno da ne dajem tu vrstu odgovora. To je političko pitanje“. I tačka. Slično je bilo i kada su kandidati zamoljeni da objasne pojam istaknutog pravnika. Oni kao da nisu očekivali brojna i teška pitanja, pa su se neki od njih reagovali emotivno. Profesorka Nataša Delić je tako rekla: „Jutros kada smo došli smo svi bili uspravljeni, a sada smo svi skupljeni, pogureni. Mi smo ovde došli sa najboljom namerom, da pomognemo.“
Postupak se u celini sprovodio ubrzano: brojne organizacije i udruženja nisu bili pozvani na javna slušanja. Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS je saopštio da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu jer 1) Zakon o VSS-u postavlja kriterijume koji su pretežno negativno određeni, 2) osobe starije od 65 godina ne mogu da konkurišu i 3) u postupku izbora mogu učestvovati samo kandidati koje je predložio neki član Odbora. A neki članovi Odbora su predlagali i dva ili više kandidata.
Prema profesoru Bojanu Spaiću, istaknuti pravnik bi trebalo da bude lice koje poseduje znanje o pravu koje je veće od znanja koja poseduju laici, ali veće ili jednako znanju koje poseduju drugi pravnici i pravni eksperti, kao i da zna da upotrebi to znanje da bi teorijski ili praktično rešio postojeće ili nove pravne probleme. Profesor Vladan Petrov dodaje: „On mora posedovati i osobine poput moralnog integriteta, autonomnosti mišljenja, intelektualne hrabrosti, tolerantnosti, kreativnosti, svesti i odgovornosti…Taj ugled se, ustavnopravno, potvrđuje izborom u Narodnoj skupštini i to pojačanom, dvotrećinskom većinom svih narodnih poslanika. Dakle, istaknuti pravnik treba da bude istaknuti pravnik sa demokratskim legitimitetom.“
Opšti utisak je da su većinu kandidata (od malog ukupnog broja pravnika koji su konkurisali: 11 za VSS, 4 za VST i 7 za oba organa) njihovo predstavljanje i dosadašnja uloga i doprinos u javnom životu i razvoju pravosuđa, pa zatim i odgovori na postavljena pitanja – diskreditovali i po kriterijumu poznatosti i po pitanju izuzetnosti.
Verovatno svestan ove činjenice profesor Petrov upućuje apel da „skupština treba da izabere jake individualce koji osećaju duh institucije, umeju da sarađuju i da rade na spajanju nesudijskog i sudijskog pogleda na stvari“. To je moguće, ali ne sa ovim odnosom prema predlaganju i izboru kandidata. To bi bilo moguće ukoliko bi se zakon izmenio tako da na ove funkcije, uz određeni broj preporuka drugih priznatih pravnika ili organizacija struke, mogu konkurisati svi pravnici koji ispunjavaju osnovne uslove, i to bez ograničenja godina života.
Dakle, moglo bi se dogoditi ono na šta je u oba mišljenja o Nacrtu Zakona o VSS-u ukazala Venecijanska komisija, a i mnogi iz domaće stručne javnosti: snažan uticaj nesudijske komponente, kao politički homogene grupacije. To bi se moralo izbeći. Razumno zvuči predlog da 8 kandidata bude izabrano putem nekog oblika neproporcionalnog glasanja, a postoje i drugi modaliteti. Prvi izbor istaknutih pravnika na način koji je Narodna skupština usvojila na predlog Ministarstva pravde (2/3 većina glasova za izbor, a ako te ne uspe, odlučuje petočlana komisija skupštinskih i pravosudnih funkcionera) i prve godine njihovog rada na unapređenju položaja, uslova i rezultata rada pravosuđa – pokazaće ko je bio u pravu.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 22.04.2023.
REFORMA PRAVOSUĐA