Na zahtev Srpske pravoslavne crkve (SPC), u sredu 4. marta 2009. godine Vlada Srbije je iz skupštinske procedure povukla Zakon o zabrani diskriminacije.

Osim što predstavlja uslov za stavljanje Srbije na „belu šengensku listu“, ovaj Zakon predstavlja jedan od suštinski najvažnijih zakona za dalji razvoj demokratije, poštovanje ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promenu vrednosnog sistema i prihvatanje jednakosti i ravnopravnosti kao uslova funkcionisanja sistema. Ovaj zakon predstavlja i usaglašavanje srpskog zakonodavstva sa standardima predviđenim u brojnim međunarodnim dokumentima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Zakon protiv diskriminacije čeka usvajanje već pune četiri godine, za koje vreme je prošao najširu javnu raspravu, uz često veoma suprotstavljene stavove. Vlada Srbije ga je konačno usvojila 18. februara 2009. godine, nakon što je prošao zakonom propisan regularnu proceduru rasprave u nadležnim odborima Skupštine (Odbor za zakonodavstvo i Odbor za evropske integracije), i kao predlog zakona podnela ga na usvajanje Skupštini Srbije. Zakon je bio dostavljen svim ministarstvima i svi stavovi su usaglašeni. Zakon je u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, na čijem je čelu ministar Rasim Ljajić, koji je povodom povlačenja Zakona izjavio da ga u vezi povlačenja predloga niko nije pitao pod izgovorom „da je bio nedostupan“. Predlog zakona je, naime, povučen na jednoj od čuvenih fantomskih telefonskih sednica Vlade koje se obično „održavaju“ u urgentnim situacijama, kada se fingiraju sednice vlade, a zapravo se radi o neregularnim političkim zahtevima i merama.

Srpska pravoslavna crkva je potvrdila je da je uputila primedbe na Zakon protiv diskriminacije, koji je Vlada zbog toga povukla iz skupštinske procedure, kao I da se pismom obratila Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, uz saglasnost Beogradske nadbiskupije Katoličke crkve, Islamske zajednice Srbije, Evangelističke crkve i drugih verskih zajednica.

Do javnosti je doprlo, ukoliko je to uopšte bitno, da je Crkva naročito „nezadovoljna“ članovima 18. i 21., koji se odnose na mogućnost promene verskih uverenja, odnosno rodni identitet i seksualno opredeljenje, mada ministar Rasim Ljajić tvrdi da je za Srpsku pravoslanu crkvu sporan ceo Zakon. Kabinet predsednika Vlade je samo kratko saopštio da se na izmenama zakona radi ubrzano, „jer je reč o izuzetno važnom zakonu iz seta čije je usvajanje preduslov za stavljanje Srbije na belu šengensku listu“.

Internet medij e-novine piše 5. marta da je vladika Irinej Bulović u ime SPC kontaktirao sa kabinetom predsednika Srbije, nakon čega je predlog antidiskriminacionog zakona po hitnom postupku povučen iz procedure.

Na sednici Skupštine, prvog redovnog zasedanja 5. marta 2009. godine, na povlačenje Zakona na zahtev Crkve negativno su reagovali nezavisni poslanik Vladan Batić, šef poslanicke grupe manjina Balint Pastor, poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić. Dok je Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe Napred Srbijo (odvojeni deo Srpske Radikalne stranke) rekao „da ne dozvoljava da u Skupštini neko omalovažava velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve“, a Dragan Marković-Palma, poslanik grupe SPS-PUPS-JS (koalicionog partnera vladajuće Demokratske stranke – DS), u skupštinskoj raspravi naglasio da „ako homoseksualci treba Srbiju da vode u Evropu, onda treba da ostanemo u Srbiji i da čuvamo ovce“.

Protiv povlačenja Zakona iz skupštinske procedure reagovale su brojne NVO kao što su: Beogradski centar za ljudska prava, Koalicija protiv diskriminacije, Gej-strejt alijansa, Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava, Koalicija za sekularnu državu, YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i mnoge druge.

Od stranaka povlačenje zakona su osudile Liberalno demokratska partija (LDP) i Socijaldemokratska unija (SDU). Zaštitnik Građana Saša Janković je istakao da su „demokratske procedure i institucionalni mehanizmi, u ovom slučaju, obezvređeni na štetu građana i njihovih prava, ne samo na zaštitu od diskriminacije … već I na odgovorno i transparentno vršenje vlasti“.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić rekao je da to Ministarstvo neće dopustiti da se predlog sada promeni, vec će insistirati na usvajanju u predloženom obliku, kao i da “nijedan pojedinac ili grupa nema mogućnost da menja proceduru po kojoj se donose zakoni”.

Povlačenje iz finalne faze skupštinske procedure zakona koji je prošao regularnu proceduru za usvajanje i jedan je od retkih zakona koji su prošli i najširu javnu raspravu, predstavlja najozbiljniji udar na nezavisnost institucija Srbije od nelegalnog uticaja ne samo SPC, nego i ostalih centara moći. Nekoliko činjenica pokazuje da je u Srbiji uticaj neformalnih centara moći još uvek jači nego autoritet regularnih I legitimnih institucija. Čuvene „telefonske sednice“ su se i do sada održavale u najkriznijim situacijama, kada je trebalo da se izbegne institucionalno rešavanje pitanja koja su se smatrala politički osetljivim i pokazale su se kao najbolje sredstvo za rušenje i ono malo autoriteta koje Vlada Srbije ima.

Srpska prvoslavna crkva, kao jedna od nesumnjivo najuticajnih institucija u Srbiji, i do sada je pokazala da ima veću moć nego što joj po zakonima i Ustavu Srbije pripada, ali nikada do sada nije pribegla javnom pokazivanju moći da je jača i od države i od legalnih institucija. Međutim, krivica za ovo protivustavno ponašanje i direktno podrivanje načela o sekularnosti države ne leži na Crkvi. Njeno je da pokuša, a na državnim organima je da odgovorno prihvate svoju ulogu i da bilo kom centru moći, pa makar to bila i najmoćnija organizacija u državi, kaže da niko ne sme da krši Ustav i zakone ove države. Sva odgovornost za povlačenje zakona iz legalne procedure leži na Vladi Srbije, i civilno društvo, uključujuci i političke partije, treba da se suprotstave ovom puču koji je izvela Crkva, a Vlada Srbije prihvatila.


Prognoza
:

Svi su izgledi da će se problem usvajanja Zakona protiv diskriminacije svesti na pitanje stavljanja Srbije na „belu šengensku listu“ pri čemu treba očekivati da se Vlada fundamentalna ljudska prava kao što je pravo na rodni identitet i slobodno izražavanje seksualne orijentacije ili sloboda ubeđenja i verovanja svesno žrtvovati u ime interesa građana da se ukinu vize za putovanja u zemlje EU.

Prilog: „Sporni“ članovi zakona protiv diskriminacije

Član 18:

“Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom”.

Član 21:

“Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet I seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjen. Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije odnose se i na slučajeve transseksualnosti”.

 
YUCOM, Kršenje ljudskih prava i demokratije, Newsletter No. 33

 

Podrška Socijaldemokratske omladine donošenju Zakona protiv diskriminacije

Ukoliko se ispostavi kao tačna informacija da je Zakon protiv diskriminacije povučen iz procedure na zahtev Srpske pravoslavne crkve, još jednom će se dokazati da se u Srbiji na najgrublji način krši princip odvojenosti državne i verske vlasti.

Socijaldemokratska omladina, podmladak Socijaldemokratske unije, snažno podržava donošenje Zakona koji nije samo još jedan od uslova za stavljanje Srbije na belu Šengen listu, već je sam po sebi izuzetno bitan, budući da uvodi civilizacijske standarde u zaštitu manjinskih prava, naročito seksualnih i verskih manjina.

Kao institucija koja bi trebalo da širi ljubav i toleranciju, Srpska pravoslavna crkva po ko zna koji put radi upravo suprotno, rukovodeći se jedino svojim interesima, a ne interesima građanki i građana Srbije. Nakon što je iz skupštinske procedure povučen predlog Statuta Vojvodine, protivljenje Zakonu o diskriminaciji je još jedan dokaz bahatosti i drskosti čelnih ljudi SPC.

Pitamo se zašto vlasti Republike Srbije pristaju na stalne ucene i podležu pritiscima od strane sveštenstva?

Ovo nije prvi put da crkveni velikodostojnici, koristeći poverenje koje Srpska pravoslavna crkva uživa među građanima i građankama Srbije pokušavaju da utiču na organe vlasti, kako bi se donosile političke odluke koje bi njima odgovarale.

Zahtevamo od crkvenog vrha da prestane da se meša u pitanja koja nisu u njegovoj nadležnosti, a od Vlade da poštuje ustavom definisanu odvojenost države i crkve i da konačno počne da radi ono što je obećala – da Srbiju vodi ka Evropi.

 
Omladina SDU

 
Peščanik.net, 05.03.2009.