„Demokratija drhti od straha“, kaže mi bilbord. „Ne daj je“, poziva me. „You talkin’ to me?“ – pitam. Osvrnem se oko sebe, pogledam u bilbord i ponovo pitam – „You talkin’ to me?“
Pretpostavljam da je i čitalac imao sličan doživljaj. Sigurno je naišao na iste bilborde ili plakate na stanicama gradskog prevoza. Ili je video spotove sa istom porukom: demokratija drhti od straha, ne daj je.
Reklo bi se, ko god da je osmislio oglas i čitavu kampanju, veliki je teret svalio na adresata. Adresat mora da popuni praznine: gde je to demokratija u opasnosti; ko je ili šta je ugrožava; kome ili kako da je ne da?
Čitalac može da igra uloge. Neka zamisli da je:
– Vučić.
Stoji ispred zida s porukom. Zadovoljno klima glavom. Konačno ga razume neko i na toj drugoj, takozvanoj nevladinoj, tobože opozicionoj strani. Evo, on čuva demokratiju, svako malo raspisuje izbore, ima li veće demokratije od samih izbora, i cenzus je smanjio, šta hoće više od njega. Sve im je dao, a oni neće na izbore, odbacuju demokratiju. Demokratija drhti od straha. Vučić će se odazvati na poziv – neće je dati.
– Maja Gojković.
Stoji ispred zida s porukom. S odobravanjem klima glavom. Sve tačno piše. Ona već mesecima poziva opozicione poslanike da se vrate na sednice parlamenta, ima li demokratskije ustanove od narodne skupštine, ali oni tvrdoglavo neće da se vrate, podrivaju rad skupštine, ruše institucije, umesto dijaloga biraju sukob, neće da razgovaraju, a kad progovore optužuju, vređaju i prete. Demokratija drhti od straha. Gojković će se odazvati na poziv – neće je dati.
– Gordana Čomić.
Stoji ispred zida s porukom. S razumevanjem klima glavom. Identifikovala se s njenim sadržajem. Sve daje da ne dâ demokratiju, za žene. Sama je svesno stala na stub srama. Ima li veće žrtve? Spasiće demokratiju i od bojkota. Bojkot nije demokratija, razmišlja ona. Demokratija je dijalog, ispravno zaključuje. Ali, nema dijaloga za žene. Bojkot se nadvio nad demokratiju. Demokratija drhti od straha. Čomić će se odazvati na poziv – neće je dati.
Čitalac shvata obrazac. Vidi da poruka s oglasne table radi posao. Na jednoj strani. Prelazi na drugu. Zamišlja da je:
– Boško Obradović.
Stoji ispred zida s porukom. Sve mu je jasno. Odmah se prepoznaje kao zatočnik demokratije. Neće je dati, obećava sebi i drugima. Izbori nisu ni fer ni slobodni. Mediji su zarobljeni. Žitelji Srbije su ucenjeni. Opozicija se gura u mrak (sa bilborda). Bez slobode, bez medija, bez opozicije, nema demokratije. Režim preti da je zatre u korenu. Demokratija drhti od straha. Obradović se zaklinje – neće je dati.
– Dragan Đilas.
Vidi pod Obradović.
Čitalac shvata obrazac. Poruka s oglasne table radi posao i na drugoj strani. Ali, ima još strana. Zamišlja da je:
– Nebojša Zelenović.
Vidi pod Obradović i Đilas, ali malo drugačije. Jer, Zelenović ima Sandokana u Šapcu. Sandokan hoće da otme Šabac. Zna Zelenović da će izbori biti pokradeni, zna da žitelji Srbije nisu slobodni da biraju, zna da se bojkotom brani demokratija, ali se izlaskom na izbore Šabac brani od Sandokana. Sandokan se nadvio nad demokratiju u Šapcu. Demokratija drhti od straha. Zelenović je neće dati – Sandokanu.
Poruka radi, zaključuje čitalac, za sve. Ko god da stane pred nju, poruka ga nepogrešivo pogađa: jeste, ti si taj, ko god da si, šta god da radiš, ti ne daš demokratiju.
Da je kreativni tim Crte, koji stoji iza kampanje o uplašenoj demokratiji, hteo da deli vaučere za letovanje, imalo bi smisla da se na ovaj način obrati svima i omogući svakome pozitivnu identifikaciju sa porukom.
Ipak, reč je o demokratiji. Crta je stala na mesto koje je ostalo prazno kada je Cesid ušao u kolaboraciju sa režimom. Dugo je Cesid bio simbol borbe za slobodne izbore i garant njihove ispravnosti. Dok nije poklekao. Za Cesidom je došla Crta. Ostaje da se nadamo da ga neće pratiti u stopu.
To što Crta treba da dâ Srbiji više je od kampanje koju sada gledamo. Ljudi iz Crte izbegavaju da jasno kažu gde stoje. Demokratija ne drhti i nije u strahu; reći da jeste, naprosto ne znači ništa. Demokratija u Srbiji je pregažena. Ako se igramo metaforama – potrebno joj je veštačko disanje.
Pregazio ju je ovaj režim tako što je razvalio i obesmislio sve institucije i procedure, od izbora do parlamenta, od vlade do pravosuđa. Bojkot je odgovor na to razaranje. Poruka bojkota je jasna – nećemo da budemo saučesnici u rušenju Srbije.
Ako Crta hoće u kampanju za demokratiju, onda ne može i dalje da se ponaša kao što se ponašala jesenas, na idiotskim sastancima na Fakultetu političkih nauka. Tako se ne štiti demokratija. Do sad su morali da shvate da su ti razgovori bili greška.
Crta mora da kaže – ko ugrožava demokratiju u Srbiji i kako to radi? To je prvi korak. Drugi korak: Crta bi trebalo da kaže kako bi demokratija mogla da se brani od uzurpatora. Izlaskom na izbore – kako? Bojkotom izbora – kako? Kampanja koju Crta sada vodi puko je izbegavanje da se zauzme stav i preuzme odgovornost.
Možemo spekulisati da su donatori pritisli Crtu da povede kampanju za izlazak na izbore. To je preovlađujući, iako besmislen stav među donatorima. Moguće je da ljudi iz Crte znaju da je to greška. Pa su se dovijali kako da izađu u susret donatorima, a da se ipak ne obrukaju otvorenim pozivom na izbore. Moguće je da su zato išli i na sastanke na FPN.
Sve je to ljudski. Ali sad, pošto su zadatak (neuspešno) izvršili i pošto vidimo šta smo dobili od tih sastanaka, Crta bi morala da stane i povuče crtu. Recimo, tako što će skloniti oglase i povući spotove: dovoljno je gadno i bez njih.
Peščanik.net, 25.02.2020.
Srodni linkovi:
Rastislav Dinić – Crta u pesku ili protiv nepristrasnosti
Vukosava Crnjanski – Da nacrtamo
BOJKOT IZBORA 2020.- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Dajte rezoluciju - 16/04/2024
- Tačno u podne - 12/04/2024
- Banjska, pa Banjska… - 09/04/2024
