Izbori još nisu raspisani, ali je predizborna kampanja vladajuće stranke uveliko ušla u poslednju fazu. To ne bi trebalo da nas iznenadi, jer se vladajuća stranka uvek nalazi u predizbornoj kampanji, a od trenutka raspisivanja izbora sve se pojačava na 11. Poslednja faza, kao što smo navikli, izgleda ovako – beskrajna gostovanja Aleksandra Vučića na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, beskrajna gostovanja ili prenošenja (najčešće njegovih) izjava u centralnim informativnim emisijama i nijedno (krompir, što bi rekao Vučić) gostovanje na televizijama kod novinara i novinarki koji mu nisu naklonjeni i nijedna debata s političkim protivnicima. Čega se plaši Vučić?
On se ne plaši političkih protivnika, ni nezgodnih novinarskih pitanja, ni velikih svetskih moćnika, reći će. Ako mu je verovati na reč, plaši se samo da u Srbiji ne bude gore, a biće gore, opet ako mu je verovati na reč, jedino ako on, tj. SNS, izgubi izbore. Koliko je hrabar i koliko se ničega ne plaši ponovio je u nedelju ujutru gostujući na TV Prva kod Marije Savić Stamenić. U vezi s izborima, omiljena Vučićeva novinarka je pustila promo spot za emisiju „Ja, Aleksandar: državni gambit“ koja će biti premijerno emitovana u četvrtak 2. novembra na televiziji N1. Komentarišući najavu emisije, Vučić se prvo osvrnuo na to kako su ga okarakterisali kao „lažnog šahistu“. Kaže: „Ja nisam šahista, ja volim da igram šah, a pošto sam ja lažni šahista, a oni su pravi šahisti, evo ja pristajem da igram šah protiv svih nosilaca lista… da se skupi njih petnaest sa desnice i sa levice da igraju protiv mene lažnog šahiste šah. I dajem im fore, njima 15 minuta, meni 5 minuta na satu, i da narod gleda, pred kamerama. Njih petnaest da kibicuju, da smišljaju, imaju pravo i da vrate potez, tri poteza da vrate, tri puta duže vreme i pobediću ih svih petnaest. Toliko o lažnom šahisti.“ Krenuo je od toga da nije šahista i da samo voli da igra šah, a došao je do toga da bi jednim udarcem pob(ed)io njih petnaestoricu. Čega se plaši Vučić?
Plaši se svega onoga čega se plaši muškarac zadojen toksičnom muškošću. Plaši se toga da neće biti on taj koji određuje pravila igre i koji može da ih menja kada i kako mu odgovara, plaši se toga da neće biti glavni. S jedne strane nas ubeđuje da je glavni dokazujući da je superioran na svakom planu. Toliko je superioran u šahu, na primer, da će „pred kamerama, da narod gleda“ pobediti njih petnaestoricu. Zašto se onda ne pojavi pred kamerama s njih petnaestoro u političkoj debati da narod gleda? Ili makar s jednim ili jednom? Zato što on svoju superiornost ne dokazuje. On nam samo priča o tome. A mi treba da mu verujemo na reč.
Toksičnu muškost Vučić ne krije. Nema potrebe, jer je to prihvatljiv i poštovan model ponašanja u Srbiji. S jedne strane pravi toksični muškarac je najjači i najpametniji, on donosi sve odluke i sve može da porazi (u šahu ili na tribinama, gde god da se nađe), a s druge strane on štiti one zaista slabe. U centralnoj informativnoj emisiji RTS-a Vučić objašnjava: „A šta imamo mi vrednije od naših majki, supruga, sestara, ćerki, baki. Šta imamo vrednije? … Decu… Ali od naših žena, šta imamo vrednije, pa ništa.“ Tokom istog gostovanja Vučić je morao da priča o aktivaciji aplikacije „Pronađi me“ (zaštita dece) i o nošenju mamografa u Leskovac (zaštita žena). Kako izabrati između ta dva? Jednostavno: i deca i žene će po potrebi biti navedeni kao ono najvrednije što imamo i što moramo da zaštitimo (odnosno, Vučić mora da ih zaštiti).
Jedino što lažnog šahistu i pravog toksičnog muškarca Aleksandra Vučića zaista plaši je pad s vrha hijerarhije. To je njegov pravi i jedini strah. U tu svrhu je spreman da žrtvuje i iskoristi bilo koga i bilo šta najvrednije, kao pione.
Peščanik.net, 31.10.2023.
