Nevladine organizacije iz Kuće ljudskih prava predstavile su komentar godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2013. Pažnja je posvećena delu izveštaja EK koji se odnosi na takozvane političke kriterijume iz Kopenhagena.

U komentarima je ocenjeno da Srbija nije napravila pomak u parlamentarnoj kontroli vlade i službi bezbednosti i upozoreno je na porast nasilja, ugrožavanje izbornog procesa na lokalnom nivou i vraćanje na položaj ljudi koji nisu prošli reizbor u sudovima i tužilaštvima.

Ustav je prema mišljenju Evropske komisije velikim delom usaglašen sa evropskim standardima, mada neke odredbe treba korigovati u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz 2007. i 2013, posebno one koje se odnose na ulogu parlamenta u postavljanju sudija.

Kuća ljudskih prava napominje da je ustav napisan konfuzno, sa velikim brojem nedorečenih ili protivrečnih odredbi i da ga je potrebno menjati, ovog puta u otvorenom, demokratskom procesu. Postojeći ustav Srbije je snizio prethodno dostignuti stepen zaštite ljudskih prava (propisan ranije Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima Državne zajednice SCG).

Takođe, ustavom nije predviđena mogućnost prenošenja dela suvereniteta na Evropsku uniju. Ustav propisuje „suštinsku autonomiju“ za Kosovo i nalaže parlamentu da donese zakon o sadržini te autonomije – ali takav zakon nikada nije donet, niti se može uklopiti u ono što je Srbija prihvatila Briselskim sporazumom – napominje se u komentarima Kuće ljudskih prava.

Odredbom koja predviđa učešće parlamenta u izboru sudija, postojeći ustav ne štiti pravosuđe od političkog uticaja dok sa druge strane imperativnim mandatom i dalje dopušta direktnu partijsku kontrolu poslanika. Lojalnost strankama ne dopušta pomake u parlamentarnoj kontroli vlade. Tako se o važnim vladinim predlozima, kao što su ekonomske mere za sprečavanje bankrota države, ne diskutuje na sednicama parlamenta.

Novi saziv parlamenta poništio je prethodno uspostavljenu praksu da najvažnije skupštinske odbore vode opozicioni predstavnici i na ta mesta postavio poslanike vladajude koalicije. Skupština Srbije takođe ne primenjuje odluke Ustavnog suda Srbije: „Nijedna od 27 odluka u prethodnoj godini kojima su članovi zakona proglašavani neustavnima nije implementirana odlukama skupštine.“

Napomene Evropske komisije koje se tiču transparentnog finansiranja stranaka, promene izbornog zakona i rada izabranih predstavnika u parlamentu, Kuća ljudskih prava dopunila je napomenom o zabrinjavajućem trendu porasta nasilja ugrožavanja fer i slobodnih izbora na lokalnom nivou: „Na izborima održanim za skupštine opština Kovin, Kosjerić, Zaječar i Vrbas došlo je do brojnih incidenata, uključujući i fizičke, kao i otmicu aktiviste opozicione Demokratske stranke. Svi incidenti dovode se u vezu sa delovanjem vladajuće Srpske napredne stranke. Incidenti nisu istraženi od strane tužilaštva i policije.“

Pohvalne ocene vladi Srbije za posvećenost pridruživanju EU i dijalogu sa Kosovom, kao i napomene o jačanju nezavisnih institucija, u komentarima su dopunjene upozorenjem da vlada Srbije i stranke vladajuće koalicije „aktivno rade na rušenju lokalnih i pokrajinskih vlasti tamo gde nemaju većinu“. Kako se ističe, model „prekomponovanja“ vlasti, tj. prisilnog izjednačavanja vladajućih većina na svim nivoima vlasti sa onima u republici preuzet je od prethode vlade i dosledno se sprovodi, a posebno se ukazuje na činjenicu da su prvi put u istoriji uvedene privremene mere uprave u glavnom gradu.

Dodaje se i da su napadi posebno žestoki prema pokrajinskim institucijama koje vode opozicione političke stranke i da vladini ministri neprekidno daju izjave da vlast u Vojvodini treba promeniti. Tako se stvara utisak o sukobu između republičkih i pokrajinskih vlasti i onemogućava bavljenje ozbiljnim problemima.

Organizacije iz Kuće ljudskih prava ukazuju i da je smanjen broj žena u rekonstruisanoj vladi, što odstupa od evropske prakse ravnomerne zastupljenosti polova i predstavlja korak unazad u već dostignutim standardima.

Stavu Evropske komisije o državnoj upravi, organizacije civilnog sektora suprotstavile su ocenu da se navodna volja vlasti da smanji i profesionalizuje državnu administraciju, ne vidi iz preduzetih mera: „Nije došlo do smanjenja administracije, a po istraživanju civilnog sektora više od 1.000 čelnih ljudi administracije je otpušteno na osnovu političkih kriterijuma. Ista situacija je u svim lokalnim samoupravama gde je došlo do smene vlasti.“

Smanjen je i broj izvšenih preporuka koje zaštitnik građana upućuje organima javne vlasti.

U delu koji se odnosi na civilnu kontrolu snaga bezbednosti, organizacije iz Kuće ljudskih prava upozorile su da je Zakonikom o krivičnom postupku još uvek predviđena mogudnost prisluškivanja bez odluke suda, kao i da nisu usvojene mere za zaštitu privatnosti koje su poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili prošle godine.

„Broj afera vezanih za bezbednosne strukture u Srbiji nastavlja da raste, a nijedna do sada nije rasvetljena. Nisu rasvetljene ni teške optužbe predsednika republike i potredsednika vlade iz 2012. da ih je neko iz bezbednosnih struktura nelegalno prisluškivao. Posebnu pažnju izazivaju brojne afere vezane za žandarmeriju. Jedini epilog za sada je smena prvog čoveka te službe Bratislava Dikovića i njegovo imenovanje za savetnika direktora policije“, ističe se u komentarima.

Takođe, i dalje nema zakonskog regulisanja privatnog sektora bezbednosti, a ne postoje ni podaci koliko ljudi radi u ovom sektoru, niti sa kojom količinom naoružanja raspolažu.

Kada je reč o razvoju civilnog društva, upozoreno je da nema odgovarajućih mehanizama ni propisa za učešće javnosti u donošenju javnih politika i procesa. Nastavljena je praksa prethodnih vlasti netransparentnog finansiranja organizacija civilnog društva iz državnih i lokalnih budžeta, dok je rad organizacija opterećen brojnim administrativnim preprekama, nedorečenim ili nejasno formulisanim zakonima.

Organizacije iz Kuće ljudskih prava ocenjuju da posebnu pažnju treba obratiti na reformu pravosuđa, u okviru koje su u sudove i tužilaštva bez obrazloženja vraćene sve osobe koje prethodno nisu prošle reizbor, uključujući i one protiv kojih se vode krivični postupci. Takođe, mnogi novi predsednici i vršioci dužnosti predsednika sudova u Srbiji izabrani su iz redova sudija koji nisu prošli reizbor u prethodnoj reformi, što može da ojača politički pritisak na pravosuđe.

Predsednik vrhovnog kasacionog suda nije prethodno bio reizabran zbog učešća u postupku za pedofiliju koji je zastareo.

U komentarima je izdvojeno i kašnjenje u uspostavljanju mreže sudova, odsustvo javnosti iz procesa uređenja nove mreže sudova, kao i brojni propusti elektronskih sistema vođenja evidencija o sudskim predmetima, što utiče na efikasnost rada sudova i ometa pristup informacijama od javnog značaja.

„Sudije i tužioci i dalje ne mogu da rade svoj posao nezavisno od uticaja izvršne vlasti. Skoro sve istrage u poslednjih godinu dana najavljivane su prvo od strane političara vladajuće koalicije, uključujući i rokove do kada će istrage biti završene i vrste optužnica koje će biti podignute, iako su svi podaci iz krivičnih istraga službena tajna. Političari na vlasti, a posebno potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, javno su pozivali sudije da donesu određenu vrstu odluka, da ostave ljude u pritvoru ili su određivali prioritete u tužilačkim istragama. Veliki broj istraga i hapšenja najavljuju tabloidni mediji bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci“, upozorava Kuća ljudskih prava.

Pohvaljena borba protiv korupcije, jedan od prioriteta vlade, za sada se svodi na hapšenja predstavnika bivše vlasti, uglavnom po osnovi „zloupotrebe položaja“, dok je broj klasičnih antikoruptivnih istraga protiv pojedinaca koji su primili mito ili su se neosnovano obogatili, i dalje veoma mali. U komentarima se ističe da političko usmeravanje borbe protiv korupcije „vodi slabljenju institucija i dugoročno ugrožava borbu protiv korupcije. Neophodno je da političari prestanu da se na bilo koji način mešaju u rad nadležnih institucija.“

Takođe se ukazuje i da bezbedonosne i/ili političke strukture često preko tabloida urušavaju autoritet osoba koje se bore protiv korupcije, što dovodi do diskreditacije procesa i institucija koje su uključene. „Najnoviji primer je ostavka iznuđena pisanjem tabloida koju je podneo Bogdan Pušić, doskorašnji šef radne grupe za ispitivanje spornih privatizacija“, dodaje se u komentarima kojima je izraženo neslaganje sa izveštajem Evropske komisije.

Iako je radna grupa u kojoj su sedeli predstavnici nezavisnih institucija, vrhovnog suda i tužilaštva odavno pripremila nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača, vlada je bez obrazloženja osnovala novu radnu grupu za izradu novog zakona. Ističe se i da sukob interesa nije adekvatno regulisan u privatnom i javnom sektoru, kao i da nema odgovarajućeg merenja napretka u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala.

Konačno, deo izveštaja Evropske komisije koji se tiče ljudskih prava i zaštite manjina, organizacije iz Kuće ljudskih prava dopunile su nizom primera koji ukazuju na loše mehanizme ili nesprovođenje postojećih. Tako se ističe da je pravo na pravično suđenje ugroženo neopravdano dugim trajanjem pritvora, koji se u Srbiji doživljava kao kazna, a ne kao mera obezbeđenja efikasnog krivičnog postupka. „Ustavni sud Srbije doneo je već dve odluke da su pojedincima u proteklih godinu dana neopravdano određivane mere pritvora. Na ovakvu odluku USS reagovao je oštro potpredsednik vlade Aleksandar Vučić optužujući USS da je korumpiran. Ovakav odnos izvršne vlasti direktno ugrožava pravo pojedinca na fer suđenje i nezavisnost ustavnog suda Srbije“, ističe se u komentarima.

Organizacije su ukazale i da nema napretka u integraciji Albanaca i Bošnjaka koji su slabije zastupljeni u državnim institucijama, posebno pravosuđu i policiji, čak i u krajevima gde čine većinsko stanovništvo. Obrazovanje na bosanskom jeziku uvedeno je u škole u Sandžaku bez prethodne pripreme i bez dogovora ministarstva i nacionalnog saveta u tehničkom mandatu, zbog čega polovina škola nije uvela nastavu na bošnjačkom, dok su neke to učinile bez neophodnih, zakonom propisanih uslova.

Takođe, Bošnjaci još uvek nemaju legalan nacionalni savet, jer izbori za to telo nikada nisu održani, a njegove poslove obavlja telo postavljeno odlukom vlade, koje čine isključivo pripadnici stranke aktuelnog ministra Sulejmana Ugljanina. „Iako su stupili istog dana na snagu, još 2009. godine, zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i zakon o kulturi su u brojnim odredbama u koliziji, što je dovelo do velikih problema u primeni ovih zakona“, upozoreno je u komentarima.

Kuća ljudskih prava podseća i da je sud oslobodio optužene za paljenje Bajrakli džamije u Beogradu u martu 2004, a da nova istraga o ovom slučaju nije pokrenuta.

Konstatovano je i da je nakon izbora novih vlasti ustavni sud Srbije promenio svoju praksu i odbio da zabrani organizaciju SNP Naši, iako je prethodno sa istom argumentacijom već zabranio dve slične ekstremne organizacije. Zabranjena organizacija Obraz preimenovala se u Srbski Obraz i nesmetano funkcioniše u javnom prostoru, čime se izigrava odluka USS o zabrani. Sve ove organizacije učestvovale su u pretnjama učesnicima zabranjene Parade ponosa, u aktivnostima protiv civilnog sektora i u pretnjama medijima u Srbiji u prethodnih godinu dana.

„Nema rezultata u istragama zbog pretnji braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, pravljenja crnih lista, lepljenja plakata sa slikama i imenima prominentnih boraca za ljudska prava, kao ni zbog aktivnosti uperenih protiv medija u Srbiji. Iako se nadležni pozivaju na ozbiljne pretnje po bezbednost učesnika u odluci o zabrani Parade ponosa, niko zbog tih pretnji nije odgovarao. Svi ovi događaji i aktivnosti narušavaju pravo na slobodu govora, pravo na slobodu udruživanja i pravo na slobodu okupljanja“, upozorile su organizacije civilnog društva.

Pripremila Milica Jovanović

Peščanik.net, 21.12.2013.

Srodni link: Kuća ljudskih prava – Komentar izveštaja