Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Dobro, minimalizam ovde nikada nije bio popularan. Dovoljno je da pogledate kakve velelepne kuće zidaju u zavičaju naši ljudi koji rade u inostranstvu (a ne žive nigde) ili groblja na kojima su kuće kao da će neko da se useli u njih, (doduše “useliće se”, ali teško da će mu trebati televizori i šporeti), pa da shvatite da maksima: “manje je više”, ovde nema mnogo poklonika. Za razliku od preterizma, koji je postao nova mala crna haljina – zgodan za svaku priliku.

Preterizam je najvidljiviji u medijima. Tu više niko neće da bude samo dobar ili vrlo dobar, nego mora da bude naj. Najzabavniji, najtiražniji, najgledaniji… U reklamama svi uklanjaju sve fleke, leče svaki bol, omogućavaju najbrži internet i daju najpovoljnije kredite. Pa ovde bi čak i Tuborg morao da iz slogana ”verovatno najbolje pivo na svetu” izbaci ”verovatno” ako bi hteo da bude konkuretan na tržištu.

I više niko (a naročito ne nadležni) ne proverava i ne reaguje na ta preterivanja. Častan izuzetak desio se prošle nedelje kada su prvo tviteraši, a zatim i mediji pa na kraju i poverenica za ravnopravnost polova ukorili autore bilborda na kojem se pšenica reklamira kao “Zlatokosa, iz dobre porodice, zdrava i snažna, spremna da rađa, tražim paora”. A sve bi bilo u redu da nisu stavili i fotografiju plavokose devojke. Bez fotografije, to bi bila simpatična parodija na male oglase lične prirode zbog koje biste mogli da okrivite jedino svoju prljavu maštu koja vas je navela da pomislite kako vam se to nudi neka devojka. Ali, valjda u želji da nam podvuku poentu vica (kao oni neduhoviti ljudi koji vam je unapred ispričaju), preterali su i stavili i devojku, zbog čega su opravdano optuženi za promovisanje uvredljivih rodnih stereotipa.

A ako su oni, koji su malo (ali u bitnom) preterali, dobili javnu osudu i krivičnu prijavu, da li će to isto dobiti i oni koji mnogo (a u bitnom) preteruju kad se reklamiraju? Na primer – oni koji to rade kao da su na Divljem zapadu? Kad kažem Divlji zapad, ne mislim samo na nepoštovanje zakona i lako potezanje pištolja (srećom, uglavnom samo verbalnih) već na one prodavce “čarobnog napitka” koji su tvrdili da njihova vodica leči sve: i hemoroide i ćelavost i potenciju i kašalj… Samo što u domaćoj varijanti, vladajuća stranka, a naročito njen predsednik, imaju, kako vole da kažu: “najbolji mogući” lek koji leči i materijalne i moralne i psihičke i zdravstvene probleme. A u stvarnosti, materijalne leči sa odloženim dejstvom – rezultati će se videti uvek tek za dve godine (osim ukoliko ste član te stranke, naravno, tada je dejstvo leka instant); moralne samo kod političkih protivnika, dok su oni sami potpuno imuni na dejstvo leka; psihičke leči najnaprednijm terapijama koje vas ubeđuju da ste samo vi odgovorni za svoje stanje, a zdravstvene tako što vas pošalje kod boga lično. Ne, ne kod tog boga, nego kod onog, tamo gore.

A ako i ne dobiju javnu osudu i prijavu, možemo li se barem nadati da će posle svakog njihovog nastupa na televiziji da ide ono, pa makar i onako zbrzano: pre upotrebe posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom?

Peščanik.net, 12.10.2015.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)