Retro Remakes

Retro Remakes

Pre pola godine tekstom grupe autora na Peščaniku je započeto razotkrivanje plagijata srpskih doktora nauka koji su svoja zvanja stekli (ili ih uopšte nisu stekli – na primer (ex)rektor Mića) na privatnim i državnim fakultetima. Motivisani započetim radom i razočarani izostankom adekvatne reakcije, rešili smo da damo prilog novijoj antologiji srpskih plagijata. Predstavljamo vam slučaj dekanke Koprivice.

S obzirom na katastrofalno stanje srpskog građevinarstva, zapitali smo se gde sve budući građevinski inženjeri stiču svoje znanje. Jedan od univerziteta koji bi trebalo da takvo znanje pruža je i Univerzitet Union Nikola Tesla, to jest njegov Fakultet za graditeljski menadžment. Da ne bude zabune, u Srbiji postoje ne jedan, nego dva Univerziteta Union: Univerzitet Union Beograd (već poznat po jednoj aferi) i Univerzitet Union Nikola Tesla, nastao 2010. otcepljenjem od prvog. Adresa vodi do sajta prilično jednostavnog izgleda koji oskudeva informacijama. Želeli smo da saznamo ko su stručnjaci koji edukuju buduće inženjere na ovom fakultetu, ali je stranica namenjena nastavnicima prazna! Međutim, nakon kraćeg dovijanja uspeli smo da dođemo do informacija o dekanu Fakulteta za graditeljski menadžment – prof. dr Suzani Koprivici. Pretragom indeksnih baza poput Thomson Reuters liste, SCOPUS-a i drugih došli smo do bibliografije Suzane Koprivice – objavljen jedan rad u časopisu indeksiranom na SCI listi iz 2011. godine, kao i priličan broj drugih radova sa sličnim naslovom van SCI liste. Preko servisa COBISS smo došli do njenog magistarskog rada, odbranjenog 1995. godine na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod naslovom “Nosivost pločastih ankera u glini i pesku opterećenih vertikalnom zatežućom silom”:

Slika-1

Preko istog servisa došli smo i do naslova njene doktorske disertacije, odbranjene na Univerzitetu Union 2006. godine (tada još uvek u sastavu jedinstvenog Uniona) pod naslovom – “Nosivost plitkih ankernih fundamenata u glini i pesku”:

Slika-2

Nismo stručnjaci iz oblasti geotehnike, ali nam se ponavljanje sintagme “nosivosti ankera u glini i pesku” u oba rada učinilo krajnje sumnjivim. Da nije možda dr Suzana Koprivica prilikom izrade „originalnog naučnog rada“ – doktorske disertacije autoplagirala sopstveni magistarski i na osnovu njega stekla zvanje doktora nauka, profesora i dekana?

Na osnovu detaljnog pregleda oba rada, dostupna na uvid javnosti, usuđujemo se da kažemo da je slučaj dekanke prof. dr Suzane Koprivice jedan od najjasnijih primera autoplagiranja magistarskog rada i predstavljanja sopstvenih, već objavljenih istraživanja i zaključaka kao originalnog naučnog doprinosa, bez navođenja referenci koje vode ka prethodnom radu.

U prilog kritičkoj analizi doktorske disertacije ovde navodimo neka mesta iz uporednog pregleda:

1) Apstrakt doktorske disertacije sadrži samo pet novih rečenica (124 reči) u odnosu na magistarski;

2) Poglavlje 3 “Modeli tla i uslovi loma” kao i poglavlja 4.1, 4.2 i 4.3 (34 strane) su u celosti prepisana iz magistarskog rada uz dodatak jedne nove slike (preuzete iz rada Ilamparuthi et al., 2002);

3) Poglavlja 5.1-5.5 u kojima je prezentovan numerički primer koji bi trebalo da bude naučni doprinos disertacije (str. 85-125) je skoro u potpunosti prepisan iz magistarskog rada, u celini ili mozaički;

4) Zaključci doktorata su najvećim delom direktno prepisani iz magistarskog rada;

5) Od 136 referenci navedenih u spisku literature, ponovljeno je njih 107;

6) Tekstualni i grafički prilozi na ukupno 113 strana (str. 148-261) su u celosti identični prilozima u magistarskom radu;

7) Sve u svemu, cela doktorska disertacija od 261 strane sadrži oko 3.200 reči novog teksta u odnosu na magistarski rad, odnosno tek oko 5 stranica, 47 novih slika naspram 80 prekopiranih, 9 novih tabela naspram 38 prepisanih, 29 novih referenci naspram 107 identičnih i jedan identičan prilog od 113 strana!

Ovde ćemo ukazati i na autoplagiranje ključnih delova rada koji ukazuju na temu doktorata, njegov naučni doprinos i zaključke:

– Na str. 52 doktorske disertacije, u poglavlju 4. (Proračun nosivosti ankernih fundamenata): “U radu će se obraditi dva modela mehanizma loma u uslovima ravnog i aksijalnosimetričnog stanja: model sa pravom kliznom površinom, sa linijom loma u obliku prave (PRD i PAS) i model sa krivom kliznom površinom loma, sa linijom loma oblika logaritamske spirale (Sarač, 1968) (LRD i LAS).” Ovo je u celosti prepisano sa str. 45 magistarskog rada;

– Na str. 62 doktorske disertacije, u istom poglavlju: “Na osnovu prethodno izloženih relacija napravljeni su algoritmi i programi za sračunavanje nosivosti ankernih fundamenata u pesku sa linijom loma oblika prave (P), (PRD) i oblika logaritamske spirale (L), (LRD). Na kraju ovog poglavlja je dat algoritam proračuna nosivosti ankernih fundamenata u pesku za model mehanizma loma LAS preko kog će se objasniti postupak rada koji je sličan i za ostale mehanizme loma (PRD, LRD i PAS).” Ovo je u celosti prepisano sa str. 60 magistarskog rada;

– Zaklučak disertacije (str. 136-140) je uz minimalne izmene kopija zaključaka magistarskog rada:

  • na str. 136: “U radu su date teorijske i numeričke metode određivanja nosivosti plitkih ankernih fundamenata sa horizontalnom temeljnom pločom u pesku i glini, opterećenih vertikalnom silom zatezanja u uslovima ravnog i prostornog aksijalnosimetričnog deformacijskog stanja” – u celosti prepisan prvi pasus zaključaka magistarskog rada, str. 110;
  • na str. 137: “Takođe se sa slika u prilogu vidi ‘širenje modela’ sa porastom zbijenosti peska, kao direktna posledica dilatancije (za malu zbijenost peska model zarubljene kupe teži izgledu cilindra” – u celosti prepisano sa str. 112 magistarskog. Autorka na osnovu ovog autoplagiranog dela magistarskog, na str. 140 doktorata kaže: “Rezultat ovog rada ukazuje na neophodnost uzimanja doprinosa dilatancije na smičuću otpornost materijala kod metoda granične ravnoteže.
  • na str. 138: “Iz ovih dijagrama i dijagrama poglavlja 5 vidi se zavisnost ankernih fundamenata od dubine ukopavanja i zbijenosti peska tj. sa porastom dubine ukopavanja i zbijenosti peska raste i faktor nosivosti. Koliku važnost treba dati zbijanju peska kod izvlačenja ankera u tlu vidi se iz sledećih tabela” – u celosti prepisano sa str. 114 magistarskog, čak i pomenute tabele;
  • Na str. 140: “…obuhvaćen je uticaj parametara nelinearne anvelope napona loma koji u relaciji sa relativnom zbijenošću kvalitativno određuju novo moguće rešenje problema nosivosti ankernih fundamenata u glini i pesku opterećenih vertikalnom silom zatezanja…” – u celosti prepisano sa str. 116 magistarskog rada. U čemu je, dakle, ovo rešenje problema „novo“ ako je prepisano iz sopstvenog magistarskog rada, publikovanog 11 godina pre objavljivanja doktorata?

– U navedenoj literaturi doktorske disertacije nabrojano je 6 radova autorke, zajedno sa magistarskim radom, ali nisu ni na jednom mestu referencirani u tekstu! Autorka citira samu sebe na jednom jedinom mestu i to svoj rad iz 2006. godine (kada je doktorat odbranjen), koji uopšte nije naveden u literaturi! Osim toga, neke reference u tekstu nisu navedene u literaturi ili nisu pod onim brojem pod kojim su citirane u tekstu;

– U doktorskoj disertaciji, u prepisanim tabelama i jednačinama (kojih ima više od 50) neke vrednosti su pogrešno prepisane, npr. jednačina 3.3 na str. 35, gde nedostaje drugi stepen nad skoro svim sabircima jednačine.

Ukratko: doktorat prof. dr Suzane Koprivice, dekana Fakulteta za graditeljski menadžment Univerziteta Union Nikola Tesla je praktično u celosti autoplagirani sopstveni magistarski rad. Imajući u vidu obim plagiranja i ličnu korist stečenu ovim činom, nema sumnje da je takav potez učinjen sasvim svesno, izlažući pritom ruglu sve one koji u Srbiji pokušavaju da se zaista bave naukom i napreduju u svojim akademskim i istraživačkim karijerama.

Zbog svega navedenog:

1) Pozivamo gđu Suzanu Koprivicu da prihvati odgovornost za plagijat i grubo kršenje Kodeksa profesionalne etike sopstvenog fakulteta i njegovih Opštih principa;

2) Pozivamo Univerzitet Union Nikola Tesla da pokrene postupak oduzimanja doktorskog zvanja gđi Koprivici uz obezbeđivanje nepristrasnosti i objektivnosti postupka, tako što bi se u njega uključili i profesori od autoriteta i kredibiliteta, koji pritom nisu zaposleni na samom Unionu;

3) Pozivamo sve zaposlene u sistemu visokog obrazovanja da se organizuju i artikulišu svoj glas protesta protiv rasprostranjene prakse plagiranja i tolerisanja ove pojave od strane zvaničnih institucija, počev od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nadležnih veća i komisija, kao i Konferencije univerziteta Srbije i pojedinačnih univerziteta. Od juna 2014. godine kada je razotkriven, ovaj problem nije rešen, nije suzbijen niti je nestao. Tu je, u svim porama našeg društva i guši nas polako, ali sve brže. Nikakvo stajanje po strani, čekanje da se problem reši sam od sebe, ili nada da će vas katastrofalne posledice ovakve prakse zaobići, neće pomoći.

Peščanik.net, 19.12.2014.

TEMA – PLAGIJATI