Vest kao takva je već stara: Upravni sud je, po tužbi Siniše Malog, presudom poništio odluku Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojom je utvrđeno da je njegova doktorska disertacija plagijat. No ova presuda je vest za publiku i za medije. Sa stanovišta Univerziteta u Beogradu, a i univerzitetâ u Srbiji, te odnosa sudstva prema vladavini prava, nije bitna vest – već šta će biti u budućnosti. Da li će Univerzitet u Beogradu biti dostojan ustavnog jemstva o sopstvenoj autonomiji? Da li će sudovi to ustavno jemstvo poštovati?
Potrebno je podsetiti na najvažnije momente istorije spornog doktorata. Tvrdnja da je Siniša Mali plagirao značajan deo svog rada, odbranjenog kao doktorska disertacija na Fakultetu organizacionih nauka (FON) 2013. godine, objavljena je upravo ovde, na sajtu Peščanika. Profesor Raša Karapandža je svoje tvrdnje već tad, 2014. godine ozbiljno dokumentovao, oformivši više nego dovoljan činjenični i dokazni osnov za pokretanje postupka pred organima FON-a i Univerziteta u Beogradu (UBgd). Plagiranje se sastojalo, objavljeno je još tada, u doslovnom prevođenju teksta doktorske disertacije Stefanisa Hailemariama, pod naslovom Corporate Value Creation, Governance and Privatisation: Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea, odbranjene 2001. godine na Univerzitetu u Groningenu, kao i u kopiranju delova studije Borisa Begovića, Boška Živkovića i Boška Mijatovića – Novi model privatizacije u Srbiji. Pokazalo se kasnije, da je bilo prepisivanja i iz drugih izvora. Postupak pred organima FON-a pokrenuo je tadašnji rektor UBgd, a postupak je vođen sa idejom zaštite doktoranda, komisije i navodnih interesa FON-a, jer je bio poveren istoj onoj komisiji pred kojom je doktorat odbranjen i glatko prihvaćen kao osnovan. Ta komisija je smatrala da plagijata nema. A nije bilo ni autonomnih akata UBgd koji bi detaljno regulisali pitanja nadležnosti i postupka organa Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu, u ovakvim i sličnim slučajevima. Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku i Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, usvojeni su 2016, a nešto pre toga je inoviran Kodeks profesionalne etike.
Tada je postupak povodom rada Siniše Malog dobio nešto ozbiljniju pravnu formu, što se za sadržinu ne bi moglo reći. Etička komisija FON-a je uputila zahtev da se utvrdi plagiranje – na odgovor Siniši Malom, koji je, u osnovi, uz ukazivanje na procesne propuste, negirao da je preuzimao tuđe radove. FON je imenovao Stručnu komisiju (o čijem sastavu je bilo dosta kontroverzi i primedbi u javnom diskursu), te je ta Komisija, u aprilu 2019. godine podnela Stručno mišljenje, koje se svodi na to da u radu Siniše Malog ima „oko 7% poklapanja“ sa drugim izvorima koji nisu propraćeni adekvatnim citiranjem, da je teza zasnovana na naučnim dostignućima Stefanisa Hailemariama, ali da niti je citirana, niti se nalazi u popisu literature u doktoratu Siniše Malog. Na osnovu ovog, tj. uprkos svemu tome, Mišljenje koje pretenduje na stručnost zaključuje da je tekst „rezultat samostalnog naučno-istraživačkog i stručnog rada“ doktoranda, te da predstavlja „doprinos nauci“. Etička komisija i Nastavno-naučno veće (NNV) FON-a su prihvatili ovaj zaključak. Tek tada stvar suštinski postaje ozbiljnija. Protiv ove odluke nastavnici i saradnici naučnih instituta ustaju sa nekoliko žalbi. Jedan od potpisnika žalbe, akademik Dušan Teodorović je bio i podnosilac zahteva za ispitivanje odgovornosti Malog zbog protiv-akademske krađe tuđih intelektualnih dela. Žalbe su i formalnopravno uključene u postupak. Odbor za profesionalnu etiku, povodom žalbi, poništava odluke Etičke komisije i NNV FON-a i vraća stvar FON-u na ponovno odlučivanje. Važno je podvući da je, u svim žalbama, stavljeno mnogo primedbi na zaključke Stručne komisije. Međutim, Stručna komisija se samo formalno na te primedbe osvrnula i ostala pri svom prvobitnom zaključku: sve je u redu. Međutim, ovoga puta žalbe su bile objavljene, pojavilo se još više dokaza o obimu o vrsti plagiranja, te se Etička komisija FON-a odvažila da Stručno mišljenje kritikuje i da konstatuje da nije dobila odgovor na stavljene primedbe. Na osnovu toga, Komisija je skromno zaključila kako u radu S. Malog ima elemenata neakademskog ponašanja, pa je uputila predlog da se Malom izrekne javna opomena. Nije se potrudila da kvalifikuje u čemu se neakademsko ponašanje sastoji. NNV FON-a je otišlo korak dalje, zaključivši da se neakademsko ponašanje sastoji u „propustima prilikom citiranja“ i predložilo je dekanu da izrekne najstrožu meru koju dekan u ovakvim prilikama može izreći – javnu osudu. Dekan FON-a to do danas nije učinio. Zapao je u ne tako neuobičajeno dekansko tihovanje.
Nasuprot tihovanju, tekli su javna debata i javno proganjanje. Ko god je koristio reč plagijat bivao je od Malog i ostalih vlasti proglašavan neprijateljem, napadačem iz političkih razloga, prof. Karapandža je dobio epitet „tviter profesor“, pokušani su i ozbiljni podrivački poduhvati u institucijama, u kojima oni koji tvrde da je u pitanju plagijat rade ili sa njima sarađuju. U jednom od upečatljivijih javnih nastupa, Siniša Mali je pokazao kakva je ličnost, a i kakav je naučnik. Okrivio je i mentora i članove komisije (sebe nije) da mu nisu skrenuli pažnju na propuste u citiranju! Kao u onom vicu koji kruži Srbijom: „zašto okrivljuju Sinišu Malog za plagijat doktorata kad ga on nije ni pisao“. Navodno je prethodno napisao i odbranio dva mastera, ili magistarske teze – menjao je iskaze u ovom pogledu. Pa mu tim pre treba verovati da ne zna razliku između prepisivanja i citiranja!
Sve u svemu, odbor za profesionalnu etiku je u novembru 2019. preinačio odluku NNV FON-a o propustima u citiranju i utvrdio da je Siniša Mali plagirao ukupno 44 stranice svog rada iz raznih izvora, kao i da je doslovce preveo ili prepisao 51 fusnotu, od ukupno 96, koliko „njegov“ rad ima, tj. da je preuzeo tuđe tekstove u više od jedne petine svog rada (računajući u obim rada sadržaj, prazne stranice i izjave). Potom je Senat UBgd, na osnovu odluke Odbora za profesionalnu etiku, poništio doktorsku diplomu Siniše Malog.
Čitava ova istorija, sa detaljima, aktima, pravnim sredstvima, napadima i odbranama, dostupna je svakom ko želi da je prouči na ovom portalu, u odrednici PLAGIJATI.
I tako dolazimo do vesti s početka ovog teksta. Siniša Mali je podneo tužbu Upravnom sudu i pokrenuo upravni spor protiv pojedinačnog upravnog akta, a to je odluka Odbora za profesionalnu etiku kojom je utvrđeno postojanje plagijata njegove doktorske disertacije. Presuda Upravnog suda 16 U – 19906/19 ima gotovo 8 stranica teksta. Razlog poništaja je objašnjen na str. 6 in fine i na str. 7, prva tri pasusa – na nešto više od pola stranice i biće jasan samo onom ko istovremeno čita Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku zajedno sa Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, i to ne aktuelni tekst, nego onaj koji je važio u vreme donošenja Odluke Odbora za profesionalnu etiku UBgd. Kad se svi ti, nepregledno nabacani članovi i stavovi razgrnu, ostaje zaključak Upravnog suda da je razlog poništaja ne utvrđenje plagijata – time se Sud uopšte nije bavio. Odluka je poništena zbog povrede postupka, jer je Odbor odlučivao po žalbama protiv odluke NNV FON-a, a ne protiv odluke dekana o izricanju mere zbog neakademskog ponašanja. Koje – odluke dekana – nije bilo, niti je danas ima. On je, jednostavno o ovoj temi ćutao. Iako to u presudi nije rečeno, može se pretpostaviti da Upravni sud nalazi da je u pitanju složeni upravni akt, koji postaje potpun ako je donesena odluka NNV (u ovom slučaju postoji), a pored nje i odluka dekana o izricanju mere kao sankcije za neakademsko ponašanje (u ovom slučaju ne postoji). U vreme donošenja odluke Odbora za profesionalnu etiku već je bio protekao rok za donošenje odluke dekana (15 dana od kad mu je dostavljena odluka NNV, kojim, uzgred, taj isti dekan i predsedava), pa je bilo mesta stavu da je nastupilo tzv. ćutanje administracije (u ovom slučaju nadležnog organa – dekana), čija je posledica ista kao da je dekan odbio izricanje mere, a to je u jednoj od žalbi bilo istaknuto kao žalbeni razlog.
Šta je teško odbranjivo, ili bar sporno u presudi Upravnog suda?
Prvo je pitanje da li se radi o složenom aktu, tj. da li se odluka NNV može pobijati žalbom kad dekanu protekne rok za donošenje odluke kojom bi trebalo da izrekne meru zbog neakademskog ponašanja. Tim pitanjem se Upravni sud nije bavio i ostao je na stanovištu da je jednim od pravilnika predviđeno da se u ovakvim slučajevima žalba izjavljuje protiv odluke dekana. Da je dekan doneo odluku, može se napadati ne samo ona, nego i odluka NNV koja joj prethodi. Ali, šta ako odluke dekana nema? Upravni sud se nije pozabavio pitanjem dekanskog ćutanja, niti njegovih posledica uređenih u Zakonu o opštem upravnom postupku. U ovoj tački, zaista je bilo značajno da sud pokaže obe strane medalje. Formalno, akt je nepotpun, jer nema odluke dekana. Sadržinski, akt je potpun, jer ćutanje dekana znači isto što i odbijanje izricanja mere, predviđene jednim od pravilnika. Sud se opredelio, mislim olako, za prvi pristup. Koji otvara pitanje – šta ako dekan i dalje ćuti? Ako bi se dalje razvio ovakav pristup suda, moralo bi se postaviti sledeće pitanje: ako je Odbor razmatrao žalbu protiv akta koji još nije nastao, jer nije bilo odluke dekana, kakav je to onda akt odluka Odbora o utvrđivanju plagijata. Da li je to akt koji se može pobijati tužbom u upravnom sporu? I tako bi se do kraja izveo ovaj paradoks – Upravni sud bi trebalo da odbaci kao nedozvoljenu tužbu Malog jer se njome pobija jedan nepotpuni akt. No, paradoks je ostao da čuči na pola puta, jer je bilo očekivano i to očekivanje lako detektovano, da Siniša Mali, nekako treba da uspe u upravnom sporu. I da onda, u zanosu naprednjačke patetike obznanjuje svoj ponos što mu deca neće prebacivati da je plagijator. Iako i dalje jeste, to presuda Upravnog suda nije otklonila.
Nadalje, odluka Odbora za profesionalnu etiku je donesena na osnovu čl. 171. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku, tako što je sam Odbor odlučio o plagijatu, utvrđujući činjenice i primenjujući materijalno pravo, budući da u odluci NNV nije bio pravno kvalifikovan konkretni čin neakademskog ponašanja Malog. Time je odlučivanje dekana o izricanju mere postalo izlišno, jer utvrđivanje plagijata doktorata vodi poništaju doktorske diplome, koji nije u nadležnosti dekana već Senata UBgd.
Jeste, bilo je povreda prvostepenog postupka, to stoji u odluci Odbora za profesionalnu etiku, ali u čl. 170. st. 1. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku stoji i to da kad je odluka zakonita i pravilna, povrede postupka se ne uzimaju u obzir. Upravni sud je bio dužan da ispita da li činjenica da je Odbor odlučio po žalbi protiv odluke NNV, zato što dekan nije doneo odluku koju je bio dužan doneti, odista utiče na zakonitost i pravilnost odluke o glavnoj stvari, tj. o plagijatu. Ali, taj Sud to nije učinio. Kao da bi ulaženje u domen plagijata bilo ravno ulaženju u Zabranjeni grad.
Ustav Srbije u odeljku o ljudskim pravima propisuje: „Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom“ (Član 72. st. 2. Ustava Srbije). Autonomija univerziteta je ustavno jemstvo. Zato bi svaki sud, a naročito sud republičkog ranga morao da sistematski tumači odnos ustavnog jemstva, pravilnika univerziteta i pojma složenog akta. Drugim rečima, sud ne bi smeo olako da se meša u akademska pitanja. A ovaj visoki sud se umešao. I to ne samo u ovom, visoko profilisanom slučaju. Morao je da se zapita da li su prekršene one procesne odredbe koje obezbeđuju Siniši Malom ravnopravan položaj u postupku povodom njegovog plagijata: pravo na izjašnjenje i pravo na žalbu. Siniša Mali je pokušao da uveri sud da mu nije data mogućnost da se izjasni. Međutim, postoje pisani dokazi da to nije tačno i Sud nije poništio pobijanu odluku iz ovog razloga. Žalbu je izjavio, isto kao i „druga strana“. Procesna jemstva služe zaštiti stranaka, a ne olakom poništavanju akata, čija navodna nezakonitost ostaje sporna, jer nije argumentovana.
Sa druge strane stoji ne toliko pravna (premda i pravna), koliko etička odgovornost Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu. Plagijat Siniše Malog prouzrokovao je podnošenje niza zahteva zbog neakademskog ponašanja tj. zbog kršenja Kodeksa profesionalne etike brojnih učesnika – članova komisije za odbranu i mentora, članova Etičke komisije FON-a u dva saziva, dekana FON-a. Postupak je okončan samo u jednom slučaju – mentora Siniše Malog, prof. dr Đuričina kome je izrečena mera javne opomene. Svi ostali postupci, pa i onaj protiv dekana FON-a, koji je pokrenut upravo zato što nije odlučio o meri prema Siniši Malom, u toku su, iako su isključivo u rukama Univerziteta. NNV FON-a od samog početka nije bilo nesvesno prigovora koji su stavljeni još u vreme kad je Siniša Mali podneo prijavu doktorata. O tome ima i svedoka i dokumenata.
Sad je stvar formalno u rukama dekana FON-a. Odlazeći dekan, profesor dr Milija Suknović o ovoj stvari i dalje ćuti. Konačno sankcionisan još nije. Ako FON u julu, iz trećeg pokušaja uspe da izabere novog dekana, pitanje je da li će doneti odluku o izricanju mere Siniši Malom. Hoće li sve to dovesti do toga da Siniša Mali, umesto da doktorira, plagira i drugi put, tj. da još jednom bude utvrđeno da je plagijator, a ako ponovo krene pred Upravni sud, a ovaj poništi odluku zbog povrede postupka, možda i treći…. sve do n-tog puta? Da li je to stupica koju vlast namerava da postavi akademskoj zajednici? Sve govori da jeste. I to, uz sekundiranje premijerke da je ovde „mnogo urađeno na vladavini prava“. Nema, u ovakvoj državnoj vlasti dobrovoljne vladavine prava koja proističe iz snage ustava i zakonâ. Ovde vlada jedna jedina autokratska samovolja. Koja se čak ne mora izrično ni saopštiti, nego se podrazumeva šta sudovi treba da rade.
Studenti su „izboksovali“ nešto vladavine prava štrajkom u Rektoratu. Na redu su profesori i drugi nastavnici Univerziteta. Argumentacija očigledno nije dovoljna.
Peščanik.net, 01.07.2021.
PLAGIJATI- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
