Nedavno sam za Peščanik pisao o paradoksalnim situacijama koje su pratile inicijativu pet profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu da se objave cena i svi finansijeri spomenika Stefanu Nemanji i rupa na Platou koje izrazito brinu zamenika gradonačelnika (Zamenik).
Informacije o ceni i finansijerima spomenika Stefanu Nemanji nije moguće saznati do 2023, jer su proglašene državnom tajnom. Početkom januara ove godine gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić izjavio je da ne zna koliko košta spomenik, iako su mediji desetak dana ranije objavili da se na osnovu carinskih izveštaja može zaključiti da će ovaj spomenik koštati građane najmanje 9 miliona evra.
Opet, postavlja se pitanje kako su onda cene još 4 spomenika čija se (bez tendera) postavka planira (despotu Stefanu Lazareviću, Aleksandru Deroku, Vasku Popi i Olgi Jevrić) poznate i u ukupnom iznosu se približavaju cifri od 29 miliona dinara.
Članom 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđene su situacije u kojima organ vlasti neće omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama. Konkretno, stav 1. podtačka 5. ovog člana glasi: „Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time… učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.“
Ipak, po Zameniku, ne određuje država šta spada u državne tajne, već to čini vajar: „Cena spomenika nije nikakva tajna. Zahtev vajara je bio da se cena spomenika ne otkrije“ i ona će biti objavljena „posle završetka spomenika i dozvole vajara“. Naravno, sve bi to bilo tačno da je u pitanju privatna donacija, a ne javni novac.
Da se sada vratimo na rupe na Platou. Osamnaestog novembra prošle godine Filozofski fakultet je dobio Rešenje Odeljenja za komunalne poslove i komunalnu inspekciju opštine Stari Grad da sanira rupe na Platou koji je javna površina, čiji Fakultet nije korisnik, koji je kulturno dobro i ispod koga se nalazi arheološko nalazište rimskih termi. U protivnom, ukoliko po ovom nalogu ne postupi, nalog će o trošku Fakulteta izvršiti ovo Odeljenje prinudnim putem. Rok za žalbu je bio 15 dana i Fakultet je u predviđenom roku podneo žalbu.
Žalba je odbijena i u obrazloženju (Obrazloženje) od 28.1.2021. dolazimo do zanimljivih podataka. Prvo, Zamenik je na Studiju B konstatovao problem sa rupama na Platou 6.11.2020. i izjavio da će odmah poslati inspekciju na Fakultet. Sa druge strane, u Obrazloženju se navodi da je inspekcija dobila nalog da zbog ovog pitanja dođe na Filozofski fakultet 26.10.2020, dakle deset dana pre nego što je Zamenik najavio inspekciju. Drugo, u Obrazloženju piše da je žalbu na Rešenje od 18.11.2020. Filozofski fakultet podneo poštanskim putem 30.12.2020, što nije tačno jer je žalba podneta u roku od 15 dana od 18.11.2020. kada je Rešenje doneto. Treće, iako u Obrazloženju piše da je žalba podneta 30.12.2020. Pošta, sa druge strane, konstatuje da je pošiljku, to jest žalbu primila 14.12.2020, dakle 16 dana pre nego što je, po inspekciji, žalba podneta. Četvrto, žalba se odbija jer nije pristigla u predviđenom roku. Odeljenje za komunalne poslove i komunalnu inspekciju gradske opštine Stari Grad je žalbu primilo 12.1.2021. zato što je u međuvremenu Pošta izgubila pošiljku.
U međuvremenu je otkriven spomenik Stefanu Nemanji, s njegovu cenu ćemo saznati 2023, kada to prestane da bude državna tajna.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 30.01.2021.