Ko se, dakle, boji “Dveri” (u drugosrbijanskom slengu od milošte zvanih “Zveri”) nepotrebno ih se boji, bar u ovom njihovom vidu: nema od te rabote baš ništa. Ko se, pak, uzda u “Dveri” (a ima toga ustreptalog ufanja dosta po desničarskim sajber brbljaonicama) kao u novu, prevratnu snagu vaskolikog “patriotskog buđenja”, takođe se bavi besposlicama i zaludicama. Ezoterična faza u srpskoj politici naprosto je prošlost: sistem je stabilizovan, fermentacija je završena, diletanti su otpali, imamo to što imamo. Ne znači da se jednom, u nekim, nedajbože, iznova sasvim zagovnanim okolnostima ne bi mogla pojaviti iznova, no to je sad d(r)uga priča. Kako god, kupite kokice, zabava može da počne…
Teofil Pančić, Pile u mokroj majici, Vreme 1105
[1]

Takođe DS smatra i insistira da nadoknada za održavanje trudnoće mora apsolutno da bude vraćena na 100% i da podaci koje smo dobili nakon poslednjeg popisa pokazuju da populaciona politika mora da bude fokus svake ozbiljne državne politike.
Jelena Trivan, DS, obraćanje medijima povodom 8. marta 2012.
[2]

Zаto što mi rаzumemo jedni druge, znаmo štа mislimo kаdа kаžemo dа je svаkoj ženi dаnаs, bilа onа mаjkа, uspešnа poslovnа ženа, ili devojkа kojа se nаdа svojoj porodici, potrebno više privilegijа, а ne više prаvа. Znаmo to jer smo mi te mаjke, uspešne poslovne žene, te devojke koje pokušаvаju dа u nаmetnutim usаmljeničkim modelimа sаvremenog životа pronаđu svoju porodičnu sreću.
Lidija Glišić, promocija Pokreta Dveri, 11.02.2012.[3]

Na konferenciji za medije održanoj 8. marta, potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan je naročitu pažnju posvetila „ženskoj populaciji“. Ništa neobično, ali cela konferencija je ipak bila malo čudna. Naime, skoro svaki put kada bi u svom obraćanju novinarima Jelena Trivan pomenula žene, ona bi naglasila da se radi o majkama ili trudnicama. Na primer:

„To naročito podvlačim zato što su žene u ovom trenutku najveći gubitnici tranzicije, žene u srednjim godinama se najteže zapošljavaju i trpe najveću diskriminaciju prilikom zapošljavanja, naročito vezano za materinstvo.“

Možemo da pretpostavimo da je Jelena Trivan htela da kaže (1) da su žene u srednjim godinama najveće gubitnice tranzicije, da im je najteže da dođu do zaposlenja i (2) da su žene, generalno, prilikom zapošljavanja najviše diskriminisane u vezi sa materinstvom. Obe ove izjave su tačne, međutim, kada se stave jedna pored druge i kada se nastavi priča o diskriminaciji žena na osnovu materinstva prilikom zapošljavanja stiče se utisak da su žene jedino po tom osnovu diskriminisane. Sredovečne žene se prilikom zapošljavanja susreću sa drugim vidovima diskriminacije, na osnovu godina (ejdžizam), zatim na osnovu izgleda, i tek onda, eventualno, na osnovu materinstva.

Zanimljiv je predlog koji potpredsednica DS daje za rešenje problema diskriminacije prilikom zapošljavanja – samozapošljavanje. Nažalost, teško da će time biti rešen problem nezaposlenosti sredovečnih žena, ili žena uopšte, bez obzira na količinu novca koji će Srbiji već tokom sledeće godine biti na raspolaganju kao predpristupna pomoć EU. Jednostavno, ne može baš svaka nezaposlena žena da pokrene sopstveni biznis. Osim toga, ukoliko su fokus majke i trudnice (što očigledno jesu), mora se uzeti u obzir da vođenje sopstvenog biznisa oduzima mnogo vremena, što naročito ne bi pogodovalo samohranim majkama koje u vezi sa ovom merom Jelena Trivan posebno ističe.

Realnije bi bilo sprovoditi mere kojima bi žene postale ’privlačnije’ za zapošljavanje, što bi bilo praćeno merama koje bi olakšale zaposlenim majkama da ostanu zaposlene (problema vrtića i jaslica). Predložene mere ne mogu doprineti zapošljavanju žena; naprotiv, one jedino mogu doprineti povratku žena u privatnu sferu. Vraćanjem nadoknade za održavanje trudnoće na 100%, žene se podstiču da se godinu dana ne vraćaju na posao. Diskriminacija prilikom zapošljavanja vezana za materinstvo je delimično i rezultat te činjenice. Poslodavcima se ne isplati da zapošljavaju radnice koje će u nekom trenutku izostati sa posla godinu dana, za koje vreme mora da joj se nađe zamena.

Kada pominje podsticanje roditeljstva, sasvim je jasno da Jelena Trivan podrazumeva podsticanje materinstva. To je jasno po tome što su sve predložene mere vezane za žene, odnosno majke i trudnice. Podsticanje roditeljstva bi nužno zahtevalo mere koje bi, na primer, olakšale, a pre svega, podstakle očeve da uzimaju porodiljsko odsustvo. Time nijedan od roditelja ne bi morao da odsustvuje previše dugo sa posla, čime žene ne bi bile ništa manje ’zapošljive’ od muškaraca. Ovakve mere bi kao rezultat imale i veće uključivanje muškaraca u kućne poslove, što je neophodno ukoliko se teži rodnoj ravnopravnosti.

Sagledavanje ženskih problema jedino kroz prizmu materinstva nije svojstveno samo DS-u. Tu prizmu dele, pre svega, sa pokretom Dveri. Izdvajajući majke i trudnice kao posebnu kategoriju žena, Jelena Trivan i Demokratska stranka se neprijatno približavaju politici pokreta Dveri, po kojoj „ženama ne treba više prava, nego više majčinskih privilegija“[4] . Do nedavno je rodna politika bila isključivo u domenu nevladinog sektora, odakle bi povremeno prešla i u politiku. Sa uzdizanjem Dveri u političku stranku (odnosno pokret), rodna politika se nameće s desna, i samim time desnica diktira i okvire u kojima se ona vodi. A za Dveri, to su majčinstvo i (tradicionalna) porodica[5] .

Nije neophodno da Dveri uđu u parlament da bi se njihova politika tamo našla. A meni je to dovoljan razlog da se suzdržim od kupovanja kokica.

Peščanik.net, 18.03.2012.

———–    

  1. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1039617
  2. http://www.ds.org.rs/multimedija/video-galerija/3346-jelena-trivan-na-konferenciji-za-medije
  3. http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dverjani/lidija-glisic/po-meri-coveka-krojicemo-politiku.php
  4. http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/izborni-program/mere-porodicne-politike.php
  5. Ovo ’preuzimanje’ rodne politike nije promaklo ni Dverima. Kada je Boris Tadić januara 2012. ovu godinu proglasio godinom beba, Dveri su na to reagovale otvorenim pismom http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/zarko-ognjanovic/ne-zamajavaj-nas-pricom-o-bebama.php.
FEMINIZAM