Presudom Međunarodnog suda pravde po tužbi za genocid koju je podnela Južnoafrička Republika, energično je odbačeno izraelsko poricanje. Ubedljivom većinom, sud je našao „prihvatljivim“ da su potrebne privremene mere kako bi se izbegla „nepopravljiva šteta“ od daljih izraelskih postupaka u Gazi koja bi mogla da ugrozi prava Palestinaca prema konvenciji o genocidu.
Javni stav izražen kroz izjave različitih izraelskih zvaničnika u suštini se svodio na indignaciju što se neko usudio da ih optuži za genocid. Kako su isticali, Izrael je osnovan nakon Holokausta da zaštiti jevrejski narod od genocida; Hamas je napao Izrael 7. oktobra, a u mnogim Hamasovim istupima vidljiva je genocidna namera.
Međutim, ništa od toga ne čini odbranu od optužbe za genocid. Bez obzira na istoriju Izraela, bez obzira na tvrdnju o samoodbrani, sredstva koja su odabrana za borbu protiv Hamasa i dalje mogu biti genocidna. Sud je našao dovoljno osnova da utvrdi da je palestinskim civilima potrebna sudska zaštita.
Svojom odlukom sud je takođe odbacio stav zapadnih zaštitnika Izraela. Bajdenova administracija je tužbu opisala kao „neosnovanu“, a britanska vlada kao „glupost“. Sa 15 glasova za i 2 protiv, sudije su zaključile drugačije.
Odlučujući o potrebi da se izgladnelom stanovništvu u Gazi omogući humanitarna pomoć i da se spreči i kazni podsticanje na genocid, čak se i ugledni izraelski sudija Aharon Barak pridružio većini – što predstavlja snažan argument protiv onih koji pokušavaju da kritike ponašanja Izraela u Gazi odbace kao nepravedni dvostruki standard ili antisemitizam.
Sud je ubedljivim detaljima opisao ekstremnu patnju palestinskih civila u Gazi dok ih izraelske snage bombarduju i drže pod opsadom. Prevazilazeći suprotstavljene stavove izraelskih i južnoafričkih advokata, sud se oslanjao na izjave zvaničnika UN o stravičnim smrtima, povredama, raseljavanju, izgladnjivanju, uskraćivanju zdravstvene zaštite i traumama. Sud je uočio da bi patnja mogla biti mnogo gora, ukoliko ne interveniše.
Kratka presuda ne zalazi previše u činjenične sporove, ali implicitno odbacuje ključne elemente izraelske odbrane. Izraelski advokati su naveli da Hamas koristi živi štit i da se bori iz naseljenih područja, ali je sud implicitno našao da su te činjenice nedovoljne da opravdaju masovne gubitke civilnih života uzrokovane praksama kao što je bacanje ogromnih bombi u gusto naseljena područja.
Izraelski advokati su naveli da Izrael dozvoljava ulaz humanitarnoj pomoći u Gazu, ali su zvaničnici UN nedvosmisleno predočili kako su zanemarljivo mala pomoć i birokratske prepreke za njenu isporuku dovele civilno stanovništvo na ivicu katastrofe.
Advokati su primetili da su u mnogim slučajevima izraelske snage delovale kako bi zaštitile palestinske civile, ali se genocid može počiniti i samo nad delom stanovništva. Izraelska vlada je možda izazvala tek toliko razaranja da Palestince protera iz Gaze, kao što je nekoliko ministara sugerisalo.
Jedan od najsnažnijih segmenata južnoafričke tužbe činile su izjave visokih izraelskih zvaničnika kako bi se pokazala genocidna namera. Izraelska vlada je pokušala da objasni da su te izjave date u žaru trenutka i da su u suprotnosti sa zvaničnim tajnim naredbama izraelskog kabineta koje su dostavljene sudu.
To nije bilo ubedljivo za sud, koji je ukazao na izjave ministra odbrane Joava Galanta – centralne ličnosti u lancu komande – da je „popustio sva ograničenja“ i da se Izrael bori protiv „ljudskih životinja“. Sud je takođe citirao izjavu predsednika Isaka Hercoga: „Cela ta nacija je odgovorna. Nije tačna ova retorika o tome da civili nisu svesni, da nisu umešani.“
Ovaj proces nije vođen o meritumu optužbe. Da bi se utvrdilo da li je Izrael počinio genocid u Gazi mogle bi biti potrebne godine. Ali privremene mere koje je sud naredio, mogle bi da naprave ogromnu razliku u obuzdavanju smrti i stradanja palestinskih civila u ovom trenutku.
Od suštinskog značaja biće sprovođenje mera. Presuda je „obavezujuća“, kako je sud naglasio, ali Međunarodni sud pravde nema vojne ili policijske snage na raspolaganju. Za prinudne mere bila bi potrebna rezolucija Saveta bezbednosti UN, kojoj bi se isprečio veto vlade SAD, često korišćen da zaštiti Izrael.
Međutim, politički pritisak da se odluka poštuje biće ogroman. Budući da je slanjem svojih advokata u Hag izrazio poverenje u sud, Izrael bi jako loše izgledao kada bi odbio nadležnost suda samo zato što je izgubio. Mada je osnovne optužbe za genocid nazvao „nečuvenim“ – o čemu se, dakle, sud još nije izjasnio – izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije rekao da će odbiti da se povinuje privremenim merama. Nadajmo se da će se povinovati.
Neki su bili razočarani što sud nije naredio prekid vatre, što je bilo malo verovatno jer sud rešava samo sporove između država, a Hamas nije strana u sporu. Prekid vatre nametnut samo jednoj strani u tekućem oružanom sukobu nije bio verovatan.
Sud jeste naredio Izraelu da „preduzme sve mere koje su u njegovoj moći“ da zaustavi dela koja doprinose genocidu, da omogući pristup potrebnim količinama humanitarne pomoći u Gazi kako bi se prekinulo stradanje palestinskih civila, kao i da spreči i kazni javno podsticanje izjavama izraelskih zvaničnika. Izrael je dužan da za mesec dana obavesti sud o koracima koje je preduzeo.
Ipak, u tim sudskim naredbama ima dosta prostora za izvrdavanje, što će umnogome zavisiti od izraelskih zaštitnika. Da li će oni prevazići svoj raniji skepticizam prema tužbi i sada podstaći Izrael da se povinuje? Zapadne vlade su podržale Međunarodni sud pravde u sličnim presudama protiv Mjanmara, Rusije i Sirije. Ako bi napravile izuzetak za Izrael, to bi nanelo ogromnu štetu „poretku zasnovanom na pravilima“ kog se zapadne vlade navodno pridržavaju.
Džo Bajden drži najmoćniju polugu. Američka vlada obezbeđuje 3,8 milijardi dolara godišnje vojne pomoći Izraelu i njegov je glavni snabdevač oružjem. Ta podrška bi trebalo da prestane u slučaju da izraelska vlada ignoriše presudu. Američki predsednik više ne bi trebalo da svoj strah od unutrašnjih političkih posledica, ili svoju ličnu identifikaciju sa Izraelom, stavlja iznad života tolikog broja palestinskih civila.
Drugi pritisak za poštovanje zakona mogao bi doći od Međunarodnog krivičnog suda. Za razliku od Međunarodnog suda pravde, koji rešava sporove između država, Međunarodni krivični sud goni pojedince za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Poštovanje privremenih mera ne čini odbranu za zločine koji su već počinjeni, ali ako bi Izrael ignorisao presudu Međunarodnog suda pravde, to bi bio dodatni podsticaj tužiocu Međunarodnog krivičnog suda da reaguje.
Mnogo toga je još uvek nerešeno, ali ova odluka jeste pobeda za vladavinu prava. Južnoafrička Republika, država sa globalnog juga, uspela je da se izdigne iznad politike moći obraćajući se vodećoj svetskoj pravosudnoj instituciji. Presuda pokazuje da čak i vlade sa moćnim prijateljima mogu biti pozvane na odgovornost. To pruža nadu za prekid neopisivog stradanja palestinskih civila u Gazi. Takođe predstavlja mali, ali važan korak ka svetu koji poštuje prava i zakone.
The Guardian, 26.01.2024.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 27.01.2024.
IZRAEL / PALESTINA