Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

U zemlji silovatelja, silovatelj dao intervju. Istina, nisu svi silovatelji isti. Neki su silovali „tuđe“ žene, dok je intervjuisani silovatelj silovao „naše“. Ali, proradila je solidarnost silovatelja – oni što su silovali „tuđe“ žene ustali su da zaštite ovog što je silovao „naše“. Dobro, nije tako bilo. Nisu štitili intervjuisanog silovatelja nego one što su ga intervjuisali. Samo što razlika i nije neka, jer oni što su ga intervjuisali i intervju potom na poslovična sva zvona objavili praktično su saučesnici u silovanju, dakle i sami silovatelji, „naših“ ili „tuđih“ žena – sada to već postaje svejedno.

Obično tako bude sa silovateljima: kažu nećemo dirati „svoje“, a posle zlostavljaju „svoje“ kao što su zlostavljali „tuđe“. I sam takozvani prvi čovek ove države dolazi iz redova silovatelja. Ne sećate se? Eh, pa zar nije u ime „naše“ zajednice sistematski zatirano seme članova „tuđih“ zajednica tako što su silovane „njihove“ žene? Ti što su zamislili da na takav gnusan način eliminišu potomstvo suseda, danas i dalje vode ovu državu. I uređuju novine, da. I u novinama objavljuju intervjue sa silovateljima. Pa zaboga, nije ta novina gde se oglasio silovatelj privatni poduhvat jednog medijskog štetočine.

To je državna novina. Svojim novcem država stoji iza te novine i plaća joj da se prave intervjui sa silovateljima. Ali, mršti se čitalac, intervjuisani silovatelj je praktično odmah uhapšen. Prijavila ga je ta ista novina, što bi moglo da znači da ga je lično država ponovo poslala u tamnicu. Izvukla ga za trenutak na svetlo dana i onda ponovo bacila u mrak. Jeftin je i proziran taj trik. Pošaljete jednog silovatelja u zatvor da bi drugi silovatelji ostali na slobodi. Jednog silovatelja prokažete, da biste druge mogli da slavite kao heroje. Otkad su se tobože preobukli, novoradikali bez prestanka igraju tu dvostruku igru.

Samo što igra nije dvostruka, uvek je i samo reč o silovanju. U pravu su pobunjene žene, dobro su prepoznale ko je pravi silovatelj. Za trenutak je izgledalo da će ga stići zaslužena kazna, makar i mimo suda. A onda se podigla država, sa svim svojim (zločinačkim) instrumentima, da zaštiti silovatelja. Ne samo tako što će onog što je intervjuisan vratiti tamo odakle ga je i izvukla. Taj bedni manevar je odmah pročitan. Silovatelj što je – recimo to tako – uredio intervju umesto u zatvor, stavljen je pod državnu zaštitu. Podiglo se tužilaštvo; podigla se većina u parlamentu – ne damo silovatelja, viču.

I dok se prave naivni, zapravo pokazuju da tačno znaju o čemu je reč. Novopečena novoradikalka kaže – vi biste sve nas na Goli otok. Goli otok u njenom iskazu treba čitati kao inačicu za zatvor: vi biste sve nas u zatvor, kaže ona. Lepo vidi da trik nije uspeo. Slanje intervjuisanog silovatelja u zatvor nije povuklo razliku, na koju se računalo, između njega i drugih silovatelja. Zna to ova odnedavno novoradikalka. I u pravu je, svi silovatelji morali su završiti u zatvoru, ili kako ona kaže – na tom poslovičnom Golom otoku. Ali nisu. I pošto nisu, sada imamo državnu novinu koja intervjuiše silovatelja.

I imamo državni aparat koji štiti saučesnike u silovanju, dakle takođe silovatelje. Ali, nije to nova pojava. Taj zaštitnički odnos države prema silovateljima ima svoju istoriju i može se pratiti od devedesetih naovamo. Ali, ko bi se sad vraćao u devedesete. Bilo pa prošlo – tako o devedesetima. Samo što nije prošlo. Uporno se vraća. I u tom svom nekažnjenom (a kako se decenijama već ovde ispostavlja i – nekažnjivom) silovateljskom obliku. Bilo je očekivano da intervjuisani silovatelj opet završi u zatvoru. Ali, nije u tome stvar.

Naprotiv, stvar je u tome što je jednako tako bilo očekivano i da ostali silovatelji – saučesnici, ako baš hoćete – ostanu na slobodi. Tako je to kad se duž okosnice „tuđe“/„naše“ povuče razlika između silovatelja. A dobro znamo da su svi – isti.

Peščanik.net, 04.10.2022.

Srodni linkovi:

Rodoljub Šabić – Hejteri i lažovi

Adriana Zaharijević – Silovati ili ne?

FEMINIZAM

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)