Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

„Voleo bih da ostavim iza sebe nasleđe promenjene svesti“, rekao je predsednik Srbije i ja ga potpuno razumem. Jer samo promenjene svesti možemo pozitivno oceniti ono što će ostaviti u nasleđe zemlji kojom je besomučno vladao.

Promena svesti (ili mind seta kako je govorio još dok je bio pretpremijer i zahtevao od nas protestantsku etiku u radu) u njegovom i, nažalost, našem slučaju znači da bespogovorno poverujemo i u to da „nekada nismo znali šta je voz a sad se svi vozimo brzim prugama“. Pobogu, kada to tačno nismo znali šta je voz i kojim se to brzim prugama vozimo, pa još, ni manje ni više – nego baš svi? Ako išta, ova vlast je povadila šine gde je stigla, čak i tramvajske i ukinula železničke stanice. Sad ruši i mostove jer oni, kao što znamo od Andrića, povezuju ljude a to ova vlast ne sme da dozvoli. Valjda zato i zagovara promenu svesti – ono dete na ekskurziji je već reklo da je prvu ljudsku naseobinu izgradio predsednik Srbije, sad to samo treba turiti u udžbenike.

Promenjena svest znači i da se računa jedino navodna borba, a ne krajnji rezultat. Grickanje zastave u Ujedinjenim nacijama je pobeda, nepostojanje makar samo zajednice srpskih opština nije poraz. Predaja nije opcija čak ni kada sve predate, ali je zato srpski svet realna opcija (pa šta hoćete, izglasao ga je svesrpski sabor i to vam je završeno) bao kao što će i litijumašenje biti zdravo za okolinu (usput, i to vam je završeno).

A da će litijumska dolina biti zelena kao trava doma mog iz istoimene pesme, garantuje nam Nemačka koja zvanično nema udeo u konglomeratu koji će kopati rudu. I to ne treba da bude nelogično čak ni nama još nepromenjene svesti. Samo nas je malo zbunilo zašto predsednik Srbije tim povodom priča vic o Nemcima koji traže partizane. („Neki bi rekli četnike, svako ima svoju verziju“, ubacio je jer je bilo važno ispasti politički korektan prema četnicima, ne i Nemcima?) Ili je vic zapravo poslužio da izokola ukaže na državu koju nije hteo da imenuje a koja rovari protiv Srbije još od decembarskih izbora, saznaćemo kad najzad sastavi ono najavljeno pismeno.

A dok čekamo (ne, stvarno, šta čekamo?) možemo prestati da se pitamo hoće li vlast ponovo popustiti pred protestima. Jer neće. Zato što, kako nas izreka uči, pametniji popušta. A vlast to nije. Čak ni ako nam stvarno promeni svest.

Peščanik.net, 22.07.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.