Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Fotografije čitateljki, Ivana Karić

Povodom Nacionalnog dana borbe protiv nasilja nad ženama u Hrvatskoj, Feministički kolektiv fAKTIV je 22. septembra objavio 10 saveta medijima. Bez obzira na veliki broj ove vrste saveta (i sama sam pisala o tome), uvek se iznova ispostavlja da je medije neophodno podsećati na odgovornost koju imaju u izveštavanju o ovim slučajevima. Svojim senzacionalizmom oni često doprinose produbljivanju problema.

U Srbiji je slučaj Nađ vratio u žižu javnosti problem medijskog izveštavanja o slučajevima nasilja nad ženama. Naime, prvo je sa svojom pričom izašla Jelena Nađ, bivša supruga Alberta Nađa. Ona je u emisiji „Životne priče“ autorke Tatjane Vojtehovski koja se emituje na TV Prvoj iznela brojne optužbe na račun bivšeg supruga, uključujući i optužbu za porodično nasilje. Nekoliko dana nakon toga, Albert Nađ, bivši fudbaler, pojavio se na TV Pinku kako bi odgovorio na iznete optužbe. Pored toga, i on je izneo neke optužbe na račun bivše supruge. Nakon ove dve televizijske emisije oboje su saslušani u policiji kako bi se utvrdilo da li ima osnova za pokretanje postupka protiv Alberta Nađa za nasilje u porodici.

Ako se sada vratimo na savete medijima koje je ponudila organizacija fAKTIV i primenimo ih na slučaj Nađ, možemo videti na koji način bi poštovanje svakog od iznetih saveta doprinelo boljem izveštavanju o ovom konkretnom slučaju. Međutim, možemo otići i korak dalje i dodati novo pravilo: Posebno voditi računa o tome kako će se izveštavati o slučajevima koji nisu pred sudom. U trenutku emitovanja televizijskih emisija u kojima su se pojavili Jelena Nađ i kasnije Albert Nađ, nikakav sudski postupak nije bio u toku. Oboje su saslušani nekoliko dana kasnije i za sada nema nagoveštaja da će bilo kakav postupak biti pokrenut (moguće usled zastarevanja slučaja).

Zašto pravilo koje predlažem ne glasi „Ne izveštavati o slučajevima koji nisu pred sudom“? To bi svakako bilo mnogo jednostavnije, ali ima situacija kada je žrtvama lakše da pravdu potraže uz pomoć medija. Najčešće kada je u pitanju poznata i/ili uticajna ličnost. Slučaj Bila Kozbija je jasan primer ovoga. Opsežna istraga je otpočela tek nakon što su brojne žrtve izašle u javnost sa optužbama. Dakle, ne treba zanemariti mogućnost pozitivnog uticaja medija. Ali mi smo u slučaju Nađ još jednom bili svedoci senzacionalizacije i iznošenja nepotrebnih detalja. Propuštena je prilika da se objasni zašto žene odlučuju da ne prijave nasilnika i zašto ostaju u nasilnim vezama. Pored ispovesti Jelene Nađ (koja nije smela da se fokusira na detalje nasilja), trebalo je ponuditi i mišljenja stručnjakinja koje rade sa žrtvama nasilja u porodici i na taj način pomoći da se promeni način na koji javnost reaguje kada se sazna da je žrtva nasilje trpela godinama, pri čemu je najčešće postavljano pitanje – „Zašto ga nije ostavila?“

Budući da je u medijima prostor dat potencijalnoj žrtvi sa jednostavnim fokusom na njenu priču, ne iznenađuje da su se našli i oni koji su prostor dali potencijalnom nasilniku. Sve je ostalo u domenu njene reči protiv njegove i obrnuto, te ne treba da čudi što se lako skliznulo u stereotipnu mizoginiju – ona je sa njim bila samo zbog para, manipulisala je i manipuliše (decom), varala ga je. Na taj način, čak i kada bi se dokazalo da je ona trpela nasilje, otvoren je prostor za opravdavanje nasilnika i nasilja.

Slučaj Nađ više nije interesantan medijima. Okrenuli su se detaljnom opisivanju silovanja koje je pretrpela žena u Novom Pazaru i na nerasvetljeno ubistvo Jelene Marjanović, odnosno, nastavili su po starom. Šteta koju nanose svakim novim izveštajem ostaje i umnožava se. Žrtve su primorane da iznova preživljavaju nasilje, a javnost je pozvana da detaljno prokomentariše i prouči svaki aspekt zločina. I upravo zato savete medijima o tome kako izveštavati o nasilju nad ženama treba stalno ponavljati. Možda ih neki novinari nekada i pročitaju.

Peščanik.net, 04.10.2016.

TEMA – FEMINIZAM