Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Britanski istoričar Sajmon Sibag Montefjore objavio je 2003. dvotomnu Staljinovu biografiju pod naslovom Dvor crvenog cara. To je uzbudljivi triler o diktatorskoj moći, zločinima, dvorskim spletkama i surovim ubicama koje su bile na čelu „svetske revolucije“.

U kolektivnom pamćenju Rusa vreme Džugašvilija izaziva različita osećanja. Misli se da nostalgija dominira pre svega kao odnos prema nečemu što je bilo neizbežno u stvaranju Imperije. Kao surovi arhitekta strahovlade Staljin nije mario za ljudske žrtve: „Smrt pojedinca je tragedija, pogibija miliona je samo statistika“.

Može se dogoditi da Montefjore nastavi sa istraživanjem spletki i filozofije zločina na mračnom kremaljskom dvoru kad budu svedeni zastrašujući bilansi agresije na Ukrajinu.

Izgledalo je da Putin ima skoro apsolutnu podršku dvorske posluge i tajkunske oligarhije na početku pohoda. Tvorci plana za munjevitu pobedu, Šojgu, Patrušev i Gerasimov, pojačani grupama uglednih obaveštajaca i nepouzdanih uhoda, ubedili su monarha da će vojna akcija biti jednostavna a pobeda laka.

Zbog takve zablude, nastale pre svega kao poseban oblik podaništva, Putin je prvog dana pozvao Ukrajince na bezuslovnu predaju. Ali se pokazalo da demilitarizacija Ukrajine nije moguća uz pomoć masivnog uvođenja trupa, niti denacifikacija modelom agresivne nacifikacije.

Pohod se odvija traljavo, sporo, uz mnogo gubitaka na sve strane i iracionalna razaranja. Sankcije su osiromašile tajkune koji su pre rata bili najsnažnija potpora Putinu u čuvanju vlasti. Neki su izgubili skoro sve. Zapadni obaveštajni izvori smatraju da u Kremlju već postoji „tiha pobuna“ protiv Putina, iz dva razloga: očito je da operacija nema nikakvog smisla, da je bila bezrazložna, iracionalna, planirana u malim umovima. Iz nje nema lakog izlaza, ako ga uopšte ima.

Tajkunima preti slom, podrška Putinu u takvim okolnostima je samo inercija podaništva, bez praktičnog značaja.

Da bi se bar nešto sačuvalo ili povratilo možda valja udariti na sam mozak tragedije i ukloniti „ludog naučnika“ koji je krenuo u uništenje sveta. Dakle, govori se o tihoj zaveri duboke države, koja može biti obznanjena samo akcijom svrgavanja. Ako ne bude munjevitog preokreta u „specijalnoj operaciji“ otpori caru će biti sve snažniji. Malo je izgleda za brzi ili bilo kakav ratni preokret, ali još nema odlučnosti niti uslova za dvorski prevrat. Takav udar na apsolutnog gospodara ne bi mu ostavio mogućnost da preživi, smatraju neki zapadni analitičari, pod uslovom da prežive pobunjenici.

To naravno Putin, kao neizlečivi zavisnik od moći, oseća dobro, kao opasnost koja nije preterano daleka i trudi sa da bude odlučniji u onome što je naumio. I sklanja od sebe sve pripadnike elite u čiju odanost sumnja.

Odlučnost koja je nastala kao posledica strepnje i možda teške bolesti može da bude posebno tragična. Odluke koje bude donosio morale bi da pokažu hrabrost vođe, koja neizbežno vodi do Staljinove užasne statistike.

U Rusiji je i dalje u opticaju zakon po kome osporavanje „operacije“ vodi na višegodišnju robiju. Nikolaj Patrušev, sumorni ideolog gašenja „obojenih revolucija“ i Vulinov učitelj, pobornik je rata po svaku cenu. On se grčevito drži Putina, ublažavajući njegovu paranoju i strah od tragičnog pada sopstvenom paranojom.

U Srbiji je prilično splasnula agresivna rusofilija, čak se i Dačić ućutao. Vladini tabloidi postepeno pretvaraju Putina od čuvara Kosova i spasioca srpstva u satanu. Sprema se, možda još večeras vođin kopernikanski prevrat. Već je najavio da će biti strašno i strašno teško, ali ćemo preživeti. Ne znamo šta mu je sve rekao Šolc, kako je pretio, šta je obećao. I šta nas čeka ako se gazda ne odrekne svoje nastrane ljubavi prema Kremlju i Pekingu.

Od nas očekuje da ga razumemo, sažalimo se na njega i pomognemo. Iznenada traži pomoć na sve strane, poput očajnika koji ne zna šta će sa sobom. Video je da i svemoć ima svoje granice, da najjači i nepobedivi mogu za 70 dana da stignu do sunovrata i agonije.

Puč u Moskvi je samo lagano vrenje u lagumima Kremlja.

Mi ovde čekamo istorijsko obraćanje naciji. Udaljite decu od televizora.

Peščanik.net, 06.05.2022.

UKRAJINA

The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)