Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Pitanje za milion… čega god, neka čitalac izabere. Dakle, da li Srbi izlaze iz institucija na Kosovu ili u njih ulaze? Izlaze, naravno. Biiip, pogrešan odgovor. Evo, juče baš, ušli su (ponovo) u najvažniju političku instituciju na Kosovu i položili zakletvu tamošnjoj državi. Jeste, prvo su pre desetak dana iz nje demonstrativno izašli, ali vidimo da su se brže-bolje vratili. Jeste, njih devetoro sa takozvane Srpske liste – deputetët: Milan Kostić, Zoran Maksimović, Olivera Zdravković, Milan Joksimović, Ksenija Bozović, Rados Mihajlović, Nenad Radenković, Svetislav Jokić dhe Biljana Maksić.

Idemo ponovo: Srbi ulaze u institucije na Kosovu. Biiip, pogrešan odgovor. Srpska lista kaže – iako ulazimo u parlament mi iz njega u stvari izlazimo, kao i iz drugih institucija. Kako se to ulazi kada se izlazi? Tako što se kaže da su ušli u parlament Kosova i položili zakletvu tamošnjoj državi samo zato da bi sprečili da neki drugi Srbi uđu u parlament i polože zakletvu tamošnjoj državi. Oni su ušli da bi svi drugi i dalje ostali napolju. Njih devetoro žrtvovalo se poput tragičnih devet Jugovića. Samo što je devetorica Jugovića s ocem položilo život, dok je ovih devetoro položilo samo čast i tako ostalo bez nje.

Kako sad do obećanog miliona za tačan odgovor, pita se čitalac. Pitanje s početka je u stvari trik-pitanje. Na krivi trag zavodi rastavni veznik „ili“ – kao da je tačno ili da „ulaze“ ili da „izlaze“. A zapravo je tačno da Srbi iz institucija na Kosovu i izlaze kao što u njih i ulaze. Kako je to moguće da se istovremeno i ulazi i izlazi iz jednih te istih institucija, recimo u kosovski parlament i iz njega? Tako što upotrebite džokera. Čitalac zna, to je ona karta što u igri može da zameni sve druge iako nije ravna ni jednoj od njih. Džoker Srpske liste na Kosovu je Rada Trajković.

Evo na primer, vi možete ući u parlament Kosova i položiti tamo zakletvu na vernost državi Kosovo i to onda predstaviti kao izlazak iz parlamenta tako što potegnete Radu Trajković. U ovoj igri, ona ima moć da ulazak pretvori u izlazak. Čitaocu će biti jasnije kako to radi ako Radu Trajković zamisli kao Đilasa i Šolaka u jednoj osobi, na Kosovu. Naravno, u stvarnom životu nema nimalo sličnosti između ovo troje – Šolaka, Đilasa i Trajković. Ali u igri, novoradikali koriste Trajković na Kosovu na isti način kao što u Srbiji koriste Đilasa i Šolaka.

Da nema Trajković, novoradikali na Kosovu bi je izmislili. Zapravo, i jesu je izmislili. Kao i Đilasa i Šolaka. Ta njihova Rada Trajković u stvarnosti gotovo da nema ništa zajedničko s pravom Radom Trajković, samo se njih dve isto zovu i isto izgledaju, što je za novoradikale dovoljno da tvrde da je njihova izmišljena Rada Trajković stvarna. Ovako oni: „Namera Kurtija i Rade Trajković, ali i ostalih poput nje, bila je izglasavanje izmene Ustava koja bi vodila ukidanju srpskih opština, otimanju imovine od SPC, ukidanju srpskog jezika, prava na zastupljenost u institucijama itd.“

I još: „Danas je u skupštini u Prištini devet poslanika Srpske liste tehnički verifikovalo mandate, na taj način ih zadržalo u sigurnim rukama i odmah napustilo sednicu skupštine.“

Hm, njih devetoro sa Srpske liste zaklelo se državi Kosovo na vernost da bi mandate zadržalo u sigurnim rukama. Zašto je to važno? Pa ako ne bi bili u sigurnim rukama, to bi ugrozilo zastupljenost Srba u kosovskim institucijama. Dobro, a kada Srbi po nalogu Srpske liste, po nalogu iz Beograda, izađu iz kosovskih institucija, da li to ugrožava zastupljenost Srba u tim institucijama? Pitanje može i da se okrene: kada se kandidati sa Srpske liste vrate u kosovske institucije, da bi mandate držali u sigurnim rukama, da li to ugrožava zastupljenost Srba u tim institucijama?

Jer, kako sami kažu, oni su se u parlament Kosova vratili i tamošnjoj državi zakleli na vernost, kako u taj isti parlament ne bi ušli neki drugi Srbi. Dakle, izričito su to uradili kako bi sprečili da u parlamentu budu zastupljeni Srbi. E, ali tu sada radi džoker. Lepo će nam novoradikali objasniti, nisu to pravi Srbi, to su kvazisrbi. Kako kvazisrbi? Pa lepo, ko Rada Trajković. Ko su onda kvazisrbi? Kvazisrbi su svi oni koji bi da sede u kosovskim institucijama a nisu sa Srpske liste. Kako Srpska lista brani Srbe na Kosovu od kvazisrba? Tako što umesto kvazisrba sedi u kosovskim institucijama i deo je tamošnje vlasti.

Taman kad smo pomislili da kažemo kako je objašnjenjem svog povratka u parlament Srpska lista izričito priznala da na Kosovu ima i Srba van te liste i mimo njenih glasača, iako uporno nastupa u ime apsolutno svih Srba, kao jedina tamošnja srpska politička organizacija, doskočili su nam: ti Srbi što nisu sa Srpske liste i što ne glasaju za nas, u stvari i nisu Srbi, nego su kvazisrbi. Zdrava pamet i njeni argumenti ništa im ne mogu – kad ulaze u parlament oni tvrde da izlaze; kad se kaže da oni na Kosovu nisu jedini Srbi, oni kažu jesmo, a ostalo su kvazisrbi.

Ako se neko pitao šta je Vučićevo rešenje za Kosovo, evo sad ga gledamo: priznaće tu državu (kao što i treba da je prizna), ali će nam objasniti da je to uradio da je nikada ne bi priznao; Srbi na Kosovu, redom svi sa Srpske liste ili uz nju, biće lojalni žitelji te države, ali će nam objasniti da su takvi zato što nikada nisu i neće priznati državu Kosovu jer je njihova jedina država Srbija; a svi drugi Srbi koji priznaju kosovsku državu i mirno žive u njoj bez „ali“, u stvari su kvazisrbi. Pa sve je to ionako jedno te isto – sleže ramenima čitalac. E pa nije, iako izgleda da jeste: jer, prvo je rešenje, a potonje je kvazirešenje.

Peščanik.net, 18.11.2022.

KOSOVO

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)