Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Zabrinjavajuća je jučerašnja preporuka Kriznog štaba upućena Vladi Srbije. Ovo telo je, prema navodima medija, preporučilo da od petka, 22. maja, za ulazak u Srbiju ne bude potreban negativan test na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane. Ova preporuka navodno treba da bude potvrđena u četvrtak na sednici Vlade. To nam daje dovoljno vremena da pokušamo možda i nemoguće – da urazumimo takozvani Krizni štab i Vladu Srbije.

Krizni štab je ovde etiketiran kao takozvani jer nikada nismo saznali poreklo ovog tela. Ko ga je osnovao i u kom svojstvu? Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa osnivanje Republičke stručne komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, koju do dana današnjeg nismo upoznali. Zadatak ove komisije je utvrđivanje stručnih stavova o očuvanju i unapređenju zdravlja; sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti; lečenju i zdravstvenoj nezi kao i o unapređenju i razvoju organizacije zdravstvene službe koja se bavi prevencijom, suzbijanjem, lečenjem zaraznih bolesti; podrškom obolelima zasnovanom na dokazima i međunarodnim preporukama. Dakle, sve ono što je od kraja februara, pa sve do danas, činio takozvani Krizni štab.

Vratimo se sada preporuci Vladi Srbije. Izgleda da su se i Krizni štab i Vlada uživeli u izdavanje dekreta kojima dopuštaju ili pak, pod pretnjom drakonskim kaznama i javnom pogrdom, zabranjuju određena ponašanja.

Poslednja preporuka bi, čini se, trebala da doprinese prividu ubrzanog povratka na staro, a sve u isključivu svrhu izborne normalizacije. Manipulacija može dobro da posluži kako za birače koji su preživeli dvomesečni cunami vanrednog stanja u Srbiji, tako i za one koji planiraju da dođu u zemlju i eventualno glasaju na izborima koji će se održati 21. juna. Ne bi bilo zgodno da pridošli birači budu zaustavljeni na granici, stavljeni pod zdravstveni nadzor ili – daleko bilo – u karantin.

To što će putnici na ulasku u zemlju dobiti „zdravstveno upozorenje u kome se navodi da ulaze na teritoriju na kojoj virus još cirkuliše“, samo je eufemizam za činjenicu da putnici ulaze na teritoriju koja je u epidemiji. Ali zapravo, svima nam je jasno da nije toliko važno gde dolaze, već odakle dolaze.

Imajući to u vidu, veliki problem predstavlja to što zakon nalaže sve suprotno od onoga što je takozvani Krizni štab preporučio Vladi. Bez obzira na bilo koju drugu okolnost, pa čak ni na onu da li je epidemija određene bolesti proglašena u Srbiji, osobe sa ili bez zdravstvenih tegoba koje dolaze iz zemalja u kojima ima oboljenja koja predstavljaju pretnju po međunarodno javno zdravlje1 ili u kojima postoji epidemija i rizik od oboljevanja od zaraznih bolesti koje se mogu uneti u zemlju, dužna su da se na graničnom prelazu prijave nadležnoj zdravstvenoj službi, odnosno organima nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice kao i da se u mestu boravka jave nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje za određivanje zdravstvenog nadzora.

Nešto stroža mera karantina, kojom se ograničava i sloboda kretanja putnika, određuje se zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti.

Dakle, imamo dva zakonska nivoa intervencije prilikom prelaska državne granice – jedan se odnosi na ulazak u zemlju iz druge zemlje u kojoj ima oboljenja koja predstavljaju opasnost po javno zdravlje ili u kojima je proglašena epidemija. U ovom slučaju je dovoljno da samo dolazite iz zemlje u kojoj je rasprostranjena bolest (što je u ovom trenutku većina evropskih zemalja) i to vas direktno vodi dužnosti prijave nadležnim organima.

Drugi nivo zakonske intervencije se odnosi na osobe za koje postoji sumnja konkretnije prirode, da su bili u kontaktu sa zaraženom ili moguće zaraženom osobom.

To što nekakav Krizni štab nekakvoj Vladi preporučuje bilo šta mimo procedura regulisanih Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je potpuno irelevantno, a dalekosežno i opasno, kako za pojedince, tako i za javno zdravlje.

Kako se dalje ne bi sramotila u „upravljanju“ krizom, za Vladu bi bilo najbolje da preporuku Kriznog štaba ignoriše, a putnike uputi na postojeće zakonske procedure. Ovo bi bilo dobro učiniti, iako imamo razloga da verujemo da je Vlada, na sebi svojstven način, zapravo i naručila preporuku Kriznog štaba.

To nas vraća sada već čuvenoj izjavi prof. dr Kona da njemu „nije zanimljivo pitanje“ da li u Srbiji važe zakoni naše zemlje. Sada iznova dolazimo do zaključka da je to ne samo zanimljivo, već možda i ključno za dalji razvoj epidemije od većeg epidemiološkog značaja koja je na snazi u Srbiji, bez ozbiljnijih izgleda da se ugasi do 21. juna.

Pravna preporuka građanima koji će posle 22. maja ući u zemlju iz zemalja u kojima je epidemija korona virusa na snazi jeste da se obavezno jave nadležnim graničnim i epidemiološkim službama, bez obzira šta o tome u četvrtak izjavi Vlada. Ona se očigledno nije oporavila od bunila i divljanja tokom vanrednog stanja.

U suprotnom, za svega nekoliko dana možemo gledati reprizu lova na pridošlice, uključujući i njihovo prekršajno i krivično kažnjavanje. Nadam se da će ovu preporuku građani poslušati i da neće dozvoliti da se, svega dva meseca od početka epidemije, ponovo nađemo na početku nasilničkog ciklusa, predvođenog državom i njenim ljutitim čelnicima.

Peščanik.net, 20.05.2020.

KORONA VIRUS

________________

  1. Kolere, kuge, velikih boginja, žute groznice, virusnih hemoragijskih groznica, malarije i/ili drugih oboljenja koja predstavljaju pretnju po međunarodno javno zdravlje.
The following two tabs change content below.
Sofija Mandić
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja, a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Povremena je saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama i generalna sekretarka Peščanika. Sa Peščanikom sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Koautorka je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od njih su: Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018 i 2019), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Alternativni izveštaj o primeni UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Alternativni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji (Mreža SOS Vojvodina, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (Ženska platforma za razvoj Srbije, 2017), Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom (BCBP, 2017), Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija (BCBP, 2017), Predlozi za unapređenje izbornih prava osoba sa invaliditetom (Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, 2016), Testiranje integriteta policajaca (BCBP, 2016). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na nacrte izmena Ustava iz 2006. i izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Autorka je i koautorka više inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava građana.
Sofija Mandić

Latest posts by Sofija Mandić (see all)