Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Svečanu hrišćansko-pravoslavnu odluku o tome je li rad počastvovati nas još jednim blagoslovenim mandatom predsednik Nikolić će nam saopštiti za Božić. Lomio se, lomio između Bogojavljenja i Roždestva Hristovog (Zadušnice, koje su u njegovom bivšem životu bile najveći događaj, pale su prerano, Blagovesti su tek na proleće), ali se opredelio da nam bude položajnik u jutarnjem programu; siguran sam da će nas obradovati onim što svi jedva čekamo, ne bi imao srca da nas sneveseli na jedan od najradosnijih praznika: najvišem velikodostojniku priliči i najveći praznik da nam se ukaže i da nam se blagim rečima obrati, da uz upaljeno kandilo, uz šetalicu starog sahata i uz tropare koji dopiru dobrotom Javnog servisa čujemo voljeni glas našeg svetovnog, ovozemaljskog vođe…

Mada, prođe mi kroz srce i ledenica poput onih koje su u jakim zimama visile sa streje: šta ako je, naprotiv, odlučio da se svetosavski odrekne prestola, možda i da se zamonaši, i računa da će nam ta, za nas grešne i sebične crna vest lakše pasti dok nam je kuća puna slame, čeljad sva oko ognjišta, a srca sva još prijatno uzrujana od božićnog mirbožanja?

Bilo kako bilo, šta god nam bude bilo saopšteno, uz velikog državnika ide i veliki praznik, ili obratno – najveći događaj u hrišćanskoj istoriji zaslužuje da nam se na njegovu dve hiljade sedamnaestogodišnjicu ukaže i obrati neko ko je nadvisio svoje stoleće, dva zapravo stoleća, sumrak jednog, i osvit drugog.

&

I drugi predsednici su kraj sve svoje slave i moći voleli da se javno druže sa nekim ko je slavan od ranije, nisam razumevao kako to da se ne znam Barbara Strejsend toliko sprijatelji sa Bilom Klintonom, ili Žerar Depardije sa Vladimirom Vladimirovičem, ili Robert de Niro sa Tadić Borisom, rekao bih da slava na slavu ide, kao što para na paru ide, celebrities javno drugujuć uvećavaju slavu jedni drugima (ne svi: Dejvid Bouvi je dvaput odbio da ga Kraljica proizvede u viđenog feudalca, Bob Dilan je izvrdao da putuje po Nobelovu nagradu, zašto bi išao po laki keš kad postoji Western Union); osim sa zvezdama filma i estrade, šefovi država se isto tako rado bratime, pajtaše se takoreći sa crvenim slovima u kalendaru, sa jubilejima iz istorije koja je sama po sebi uvek i u svakom narodu slavna, Slobodan Milošević je srastao višestruko sa Vidovdanom, a sadašnji i nadam se budući predsednik Srbije emotivno se vezao za Rusiju, za Njegovu svetost Patrijarha Irineja, i sada evo za prapočetak hrišćanstva, Predsednik ima čulo za ono što je najveće: velikan je vazda okrenut onome što mu je ravno i što ga je dostojno.

&

Ljudi kojima ništa nije sveto, jakože jedan od mogućih takmaca za ovu uzvišenu titulu, mogu svoje bolesne ambicije da obelodane bilo kog radnog dana preko kakvog im drago telala, predsednik Republike je još kao Šešeljev šegrt osetio neizrecive trnce zbog navale rodoljubivih čuvstava, kao profesionalni narodni poslanik dao se usavršiti i u nauci i u veri, zablistao je na fakultetu, štrajkovao glađu ne bi li isposništvom i podvižništvom ubrzao svoju sudbinu da predvodi narod, kao predsednik je razvio ionako razvijeno čuvstvo za sve što je ceremonijalno, trogateljno i svečano… Ako je sam odabrao Božić za blagovest, svaku mu čast; ako ga je prosvetlila građanka Pak, ili neko iz njegovog kabineta, zaslužila je platu, kolika god ova bila, Hristos se rodi + Toma nas vodi.

Peščanik.net, 28.12.2016.

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017