Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Jedan od najpoznatijih američkih teoretičara zavera kažnjen je višemilionskom (u dolarima, ne u godinama) kaznom zbog širenja lažnih vesti (za promenu, tvrdio je da se nije desilo ono što se stvarno desilo – masakr dece). Naši aleksi džounsi su za širenje lažnih vesti (da se desilo ono što se nije desilo) nagrađeni višegodišnjim nacionalnim frekvencijama. Doduše, nacionalnom frekvencijom je svojevremeno bio nagrađen i američki Aleks Džouns ali je sada naišao na pogrešnog sudiju, što bi možda i ovima našima moglo da se desi.

Jedan od njih, poznatiji pod izrekom „ideš pod mač, bato“, za sada se suočio tek sa optužnicom za nadrilekarstvo sa smrtnim ishodom. (Da ne bude zabune, nadrilekarstvo sa smrtnim ishodom, ne optužnica.) Kakvi su ishodi (i ima li među njima i smrtnih?) svih drugih nadrivesti i nadrianaliza kojima nas bombarduju mediji sa nacionalnim frekvencijama – možda ćemo saznati kad se sudije i tužioci dosete da su oni jedna od tri grane vlasti. I to prava grana, a ne isečena i samo prilepljena na osušeno stablo, kao one u Novom Sadu kojima je gradonačelnik plagirao gradski zeleniš za neprigodnu godišnjicu „Oluje“ i prigodan doček predsednika Srbije, kao da on (predsednik, ne gradonačelnik) uopšte mari za takve stvari (za zelenilo, ne za doček).

A predsednik Srbije, kao i svaki majstor, mari samo za to da se utvrdi „ko vam je ovo radio“. Ali, za razliku od normalnih majstora koji se raspituju koji vam je to pacer radio pre njih, računajući da sigurno nisu oni, predsednik Srbije, kao majstor samo političkog zanata, dolazi u situaciju da mu kažemo kako je baš on bio taj majstor kvariš. I devedesetih kad je obećavao kule i krajine, pretio sa „sto muslimana za jednog Srbina“, a bogami i sad kad obećava „srpski svet“ i preti da niko ne sme da nas bije. Eh, da smo Pikaso pa da na pitanje gestapovca da li smo mi napravili bombardovanje Gernike odgovorimo sa „ne, vi ste“. Ali nismo. I kad bismo bili, sve i da hoćemo tako nešto da kažemo, nema se gde, nacionalne frekvencije su dodeljene onima koji imaju najveću gledanost (a imaju je samo zbog nacionalne pokrivenosti!).

No, možda će sad neki novi poslanici reći sve to umesto nas. Dok će svi ostali pričati kako ima nešto trulo, ali, što reče i sam Šekspir – u nekoj drugoj državi. Možda baš u Danskoj u kojoj se osniva politička stranka predvođena veštačkom inteligencijom.

Nije problem što umetnici pokušavaju da ovim aj ti projektom izmame apstinente na izbore (na prošlim je u Danskoj glasalo jedva petnaestak procenata birača) nego što je kod nas taj aj ti projekat već podignut na nivo umetnosti. Aj ti se umesto mene bavi politikom, a ja ću da te sokolim preko mreža. I vidimo kako je ispalo.

Peščanik.net, 08.08.2022.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)