Izgledalo je da će u sredu u Ljubljani biti duga skupštinska noć oproštaja (ili noževa): međutim poslanici su odlučili da sebi skrate muke, i završili su sa izglasavanjem nepoverenja Janši u hrišćansko vreme, oko 10h, tako da stigne na zadnje vesti. Janšini pioniri su ponudili uobičajeni raspon tužbalica, drskih laži, optužbi i pretnji, delom začinjen poezijom na maternjem jeziku, kao i ironijom od 16 tona. Ne toliko, ipak, da bi izdržali u dugome mučenju stanovnika države. Mandatarka za vladu, koja će, ako uspe u sastavljanju, biti prva predsednica vlade u istoriji samostalne Slovenije, isporučila je lep retorički proizvod sa pametnim detaljima i otvorenim pozivom za odstupanje onih koji su u zadnjim nedeljama Janšine vladavine zamenili preostale neželjene kadrove: dok je jedan deo pionirskog zbora odmah zacičao o ljudskim pravima (na plate iznad 2.000 EUR), pojavio se i čovek iz iste partije koji je zaključio da je uistinu bez kvalifikacija dobio mesto, i vratio ga čoveku koji ga je pre toga imao: bajka? Možda i ne, sve se događa u Novom mestu, koje je postalo uporište jedne od najžilavijih građanskih inicijativa. Nepotrebno isticati, sam Janša je ponudio uobičajenu korpu svojih proizvoda – otrova, podmetanja, laži, patetike, cmizdrenja, i čiste, takoreći ekološki uzgajane zlobe. Ovoga puta je to imalo puni smisao, jer je to najava istog tipa ponašanja u opoziciji, koji smo gledali dobrih dvadeset godina, sa izuzetkom onih pet, kada je bilo još mnogo gore. Nije da nas nije podsetio i opomenuo!

U cenjkanju velikih partija, SD i PS, Janko Veber, inače optužen u slučaju proterivanja romske porodice Strojanovih, u doba kad je bio gradonačelnik Kočevja, dobio je mesto predsednika parlamenta. U uznesenom i obrnuto srazmerno praznom govoru, Veber je citirao neku, dakako anonimnu uspešnu poslovnu ženu, i posle ovog ispada radikalne naprednosti, dodao: “To nije feminizam”. Naravno da nije, saglašavam se, to je samo dokaz umereno zauzdane patrijarhalnosti kada ti na glavu padne ženska mandatarka, i to je stanje duha u žalosnoj kući. Sa balkona parlamenta su tokom sednice mirno uklonili grupicu mlađih koji su nosili prepoznatljive maske, a na staklenu ogradu balkona za publiku okačili zahtev za prevremene izbore odmah.

Pitanje svih koji su u sredu uveče “štriklirali” prvi zajednički, takoreći svenarodni zahtev, da vlada padne a Janša ode, verovatno su osećali isto potišteno zadovoljstvo: nije bilo plesanja po ulicama, na internetu je bio višesatni mir. Prvi razlog je da vidimo da su Janša i njegovi, pre nego što su otišli, ne samo probali, nego i vrlo hitro smazali proverbijalnu sarmu, i da je ostalo malo prostora za borbu protiv najgrubljih zakonskih izraštaja neoliberalizma. Drugi razlog je impresivna brzina sa kojom su tzv. levica i tzv. desnica zamenile položaje u parlamentu i na vlasti bez posebne brižnosti oko programa, vizije, a posebno bez posebnog obraćanja sili koja je do te promene dovela. Alenka Bratušek (mandatarka) doduše prepušta struci da predloži ministra za kulturu u ponovo uspostavljenom samostalnom ministarstvu, Društvo književnika se odazvalo, ali da li je to onaj demokratski postupak koji smo zamišljali? I treći razlog je upravo taj što se ni kod jednog narodnog predstavnika nije pojavila pomisao da bi možda bio trenutak da se povuče, možda izvini za izgovorene gluposti, partijsko slepilo, i obaška užasnu socijalnu i uopšte državnu politiku. Mini-primer: prethodna vlada, dakle ne Janšina, je Fructal prodala srpskom preduzeću, tvrdeći da to neće dovesti do otpuštanja i uopšte socijalne nesigurnosti. Eto novog vlasnika Fructala, upravo je objavio da neće otkupljivati breskve iz Slovenije, uglavnom iz Primorske: stotine većih i manjih voćara će verovatno pod stečaj, ako hitno ne nađu bolje italijanske kupce. Dalekovido, izvesno, posebno u predviđanju da ćemo se ovog leta kupati u životvornoj breskvinoj kupelji. Zbog toga i mnogo sličnoga, zakazani protesti neće biti otkazani, ali se računa na manji broj učesnika. Janša je očito ujedinjavao mase… Lepo bi bilo kada bi nastavljanje procesa donelo još preciznije programe, možda zajedničko izdanje manifesta i programa svih pokreta, da vidimo šta sve hoćemo na jednom mestu? Možda bi se konačno mogli organizovati paralelni i alternativni parlamenti, bar koliko da se izvežbamo do prevremenih izbora, koje Alenka Bratušek, ako bude izabrana, obećava u jednoj godini?

Na sve neodumice koje uopšte nemamo a po završetku događaja, has spoken sam Manitu Žižek, u današnjem intervjuu Delu, inače od decembra u Ljubljani i na krunu čekajući. Imaće sasvim dovoljno onih koji će pasti na kolena i ponuditi je, pa baš i ne moram da se pridružujem. Intervju je pun banalnosti, minimalno razređenih ispadima paradoksa, poduži (i nimalo ironičan) ego-trip o tome šta je sve rekao, propatio i sl., uz malu pohvalu najbližim saradnicima… Ključni savet pobuni je da raskrsti sa “starom”” levicom, kao da je uopšte ima, sa partizanskom tradicijom, i zapravo sa svima kojima je u nekome trenutku posle predugog trpljenja Žižek dosadio – dakle sa svim strankama kojima je pripadao. Po tome se nimalo ne razlikuje od gomile intervjua, komentara i pisama u poslednjih nekoliko meseci. Posebnost je izrazita mržnja prema ustanicima koji nisu pravi, ali se naravno ne usuđuje da imenuje ni mlađe, ni radikalnije, a naročito ne anarhiste. Ni reči o tome da su prvi govoreći u Cankarovom domu 31. januara rizikovali manje-više sav kapital koji su nekada imali, time što su dekonstruisali slovenačku laž o samostalnosti i ljudskim pravima.

Intervju je tempiran tako da “posle” zaokruži stvar, aproprira je/okupira je, i bude o svemu tome jedini citiran, kao jedan od najvećih filozofa našeg vremena: apsolutno se saglašavam – naše vreme zaista i ne zaslužuje boljega. A što se tiče uticaja, upravo preminuli Esel je od giganta filozofije oteo kakvih pet milijardi privrženih sledbenika svojom knjižicom koja je zasnovana samo na poštenju misli i nebrizi za sopstvenu udobnost i korist. U mutnom proročanstvu na kraju intervjua su pomešan skriveni bog, komunizam, vernici i neki očito prezrenja dostojni skeptici. Čitanja ovih zamisli su već ponuđena – od perpsektive novog lagano staljinističkog komunizma, pa nadalje. Bojim se da ću zaigrati na tanku strunu, i to tumačiti samo kao (plink!) lokalnu ponudu.

Peščanik.net, 02.03.2013.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.