raskopana ulica

Foto: Predrag Trokicić

Kritičari vlasti u jednom nisu u pravu – u Srbiji nema ugrožavanja sloboda. Da bi sloboda bila ugrožena ona prvo mora da postoji. Jer, ne može se ugroziti radno mesto ako ste nezaposleni ili brak ako niste venčani.

Čak i da se napad na RTS desio, kao što se nije desio, to se ne može kvalifikovati kao atak na medijske slobode. Jer RTS nije slobodan medij. Samim tim može se atakovati samo na zgradu, koja realno postoji ali ne i na slobodu koja realno ne postoji.

Ne može se ni reći, kao što se reklo, da je upad onemogućio obavljanje redovnog posla i izveštavanje jer – RTS ne izveštava. Pa, zaboga, kad je beogradskoj vlasti pošlo za rukom da neukusno propagiranje svojih zluradih projekata ubaci čak i u nedužnu Vremensku prognozu za Srbiju, na kakvu se nezavisnost u kreiranju programskih sadržaja poziva direktor RTS-a? O kakvom obavljanju redovnog posla govori kad besomučna promocija vlasti nije regularan posao javnog servisa?!

Isto važi i za sve druge kvalifikacije koje vlast neštedimice daje. Kako mogu opozicioni poslanici da svojim ponašanjem ometaju regularno održavanje sednica kad ništa u vezi tih sednica nije regularno, od zakazivanja do održavanja? Opozicija takođe ni ne opstruiše normalno funkcionisanje parlamenta jer parlament – ne funkcioniše normalno. Normalno bi bilo da vlast na sopstvene predloge zakona ne podnosi stotine istovetnih amandmana koje potom niti razmatra niti usvaja, pa vlast to ipak radi.

Još nešto – opozicija ne može ni da narušava atmosferu u parlamentu jer je atmosfera već toliko urušena besprizornim ponašanjem i besprimernim rečnikom vladajuće većine da nije ostao ni kamen na kamenu a kamoli nešto drugo za rušenje. Ne mogu opozicioni poslanici ni da povrede poslovnik jer je on već toliko ispovređivan da mu više ni doktor Haus ne bi postavio tačnu dijagnozu niti bi oni iz Uvoda u anatomiju pokušavali da ga reanimiraju.

Isto tako ni demonstracije ne ugrožavaju slobodu kretanja (mada vlast često podmeće kola Hitne pomoći koja navodno ne mogu da prođu) jer neometanog kretanja odavno nema po svojski obogaljenim ulicama, niti ima slobode, bilo kretanja bilo nečeg drugog.

I dosta više sa tim stalnim podmetanjem. Nije pitanje šta je bilo prvo: koka ili jaje. Prvo je bilo – da je jaje mućak!

Peščanik.net, 01.04.2019.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)