Dizajn: Slaviša Savić

Dizajn: Slaviša Savić

Gospođa VM1 ne živi u Beogradu. Obrazovana je i radi u struci. Udata je, ima dvoje dece i uspeva da plati mesečne račune. Ponekad sa malim zakašnjenjem, ali uspeva da izmiri svoje obaveze. Živi u porodičnoj kući, sa decom i suprugovim roditeljima. Vlasnica je malog biznisa koji nekako opstaje. Dugo je verovala da će svojim radom i zalaganjem obezbediti svojoj porodici pristojan život. Suprug joj pomaže, ali ona je ta koja se najviše angažuje u porodici. Od nje skoro sve zavisi.

Gospođa VM nikada nije bila politički aktivna. Politika je nije zanimala ni ideološki ni praktično. Bila je fokusirana na svoju porodicu. Sve se promenilo kada su njena deca završila škole i krenula sa traženjem posla. Njen mali biznis nije mogao da podnese još dvoje zaposlenih. Bila je svesna da neće moći da im uplaćuje doprinose i da bi morali da rade bez plate. Ona je pokušavala da obezbedi razgovore za posao kod svojih prijatelja i prijateljica, ali oni koji su imali male biznise bili su u sličnoj situaciji kao i ona, a oni koji su radili u državnim firmama nisu mogli ništa da joj obećaju. Javljanje na zvanične konkurse je postalo besmisleno – za svaki konkurs se unapred znalo ko će dobiti posao. U tome su joj prijatelji i prijateljice iz državnih firmi pomagali. Ukazivali bi joj da nema svrhe javljati se na određene konkurse. Vremenom se ispostavilo da drugačijih, zaista otvorenih konkursa i nema.

U takvoj situaciji, pre nekih šest, sedam godina, gospođa VM je odlučila da se politički angažuje. Možda će preko stranačkih veza uspeti da zaposli decu, a možda i za sebe nađe nešto. Jer iako je radila u struci, radila je po ugovoru. Učlanila se u jednu od manjih stranaka. Smatrala je da će tako imati veće šanse, i uspela je da zaposli sina. Po ugovoru, fizički posao, ali ipak je dobio posao. Zauzvrat je morala da se angažuje oko izbora. Da zove telefonom, deli propagandni materijal. Kada su izbori 2012. godine prošli, i do tada vladajuća koalicija izgubila većinu, stranka u koju se učlanila prestala je da postoji, a njen sin ostao bez posla. Gospođa VM je odlučila da se učlani u Srpsku naprednu stranku.

U stranci je brzo napredovala. Kako je SNS na lokalu imala problema sa kadrovima, njoj nije bilo teško da se izdvoji. Elokventna je i ima dobar javni nastup. Prijatna je osoba i ljudi sa njom rado pričaju i rado je slušaju. Dobija sve više zaduženja, a sinu uspeva da nađe novi posao, malo bolji od prethodnog. Ona još uvek radi po ugovoru. Svaki novi izbori predstavljali su novu šansu da reši porodične probleme. Obećano joj je zaposlenje, ali opet dobija angažovanje po ugovoru. Za svake izbore se angažuje sve više. Piše govore, pojavljuje se na televiziji, učestvuje na predizbornim dešavanjima. Do predsedničkih izbora 2017. godine već se profilisala kao osoba na koju stranka može da računa. Dobija još jedno obećanje.

Sve češće izostaje sa posla zbog stranačkih dužnosti. Mora da prisustvuje sastancima, mora da ide na mitinge u okolne gradove. Ima razumevanje poslodavaca jer su i oni na sličan način došli do posla. Koleginice i kolege imaju manje razumevanja. Odnosi na poslu se još više pogoršavaju kada krene da traži sigurne glasove za Aleksandra Vučića. Ima obavezu da prikupi određeni broj sigurnih glasova osoba koje nisu u Srpskoj naprednoj stranci. Nije joj važno što se zamera osobama sa kojima radi iz dva razloga. Možda baš sa ovim izborima i ona uspe da se zaposli negde za stalno, a pored toga ona sada već ne sme da dozvoli da neki drugi kandidat, neka druga politička opcija dođe na vlast. Tada bi morala da kreće iz početka i da se ponovo dokazuje. Sin bi najverovatnije opet ostao bez posla. Oni kojima obećanja još uvek nisu ispunjena su najsigurniji glasovi za Aleksandra Vučića.

Na mitingu u Novom Sadu, u subotu 18.03 Aleksandar Vučić je objavio da je jedan od aktivista SNS-a, Milivoje Gajić, poginuo lepeći plakate. Nije ponudio detalje slučaja. Prema nezvaničnim informacijama, aktivista je poginuo pretrčavajući auto-put Beograd-Novi Sad. Istrage o slučaju verovatno neće biti, tako da detalje nećemo ni saznati. Pre svega, zašto nije poštovan minimum zaštite na radu. Možemo samo da pretpostavimo da je Gajić rizikovao život zato što je morao da zalepi određeni broj plakata pre posete Aleksandra Vučića Novom Sadu. Možemo da pretpostavimo da je njemu ili njegovoj porodici obećano zaposlenje ukoliko ispuni tu normu. Kao i gospođa VM, Gajić i njegova porodica su (bili) sigurni glasovi za Aleksandra Vučića. Ali da li je obećanje posla vredno nečijeg života?

Peščanik.net, 21.03.2017.

TEMA – IZBORI I PROTESTI 2017

________________

  1. Određeni detalji su promenjeni kako ne bi bilo moguće identifikovati osobe o kojima se piše.