Taslima Nasrin neće doći u Francusku, u Franjevački samostan u Parizu, po nagradu Simon de Bovoar koja joj je dodeljena 9. januara. Pošto je progone neke ekstremističke grupice indijskih muslimana, najkontroverznija spisateljica na potkontinentu od kraja novembra živi na jednom tajnom mestu, u velikom predgrađu Delhija. Pod strogim nadzorom, i to ne svojom voljom. “Cenim gest Francuske i zahvaljujem na pozivu da dođem u Pariz (…), ali draže mi je da ostanem kod kuće, u Kalkuti, zato što je tu čitav moj svet”, obznanila je Taslima iz svog skrovišta.
Nakon što je 1994. izbegla iz rodnog Bangladeša gde joj je upućeno nekoliko fatvi, ovaj “ženski Ruždi”, kako je ponekad nazivaju, deset godna luta po Evropi u kojoj se nikad nije osećala kao kod kuće. U Kalkuti je 2004. našla više od utočišta, a u Indiji drugu domovinu. Uprkos podeli iz 1947. koja je raspolutila Bengal, Kalkuta je i danas ostala kulturna prestonica svih Bengalaca, bilo da su Bangladežani ili Indijci.
Sto četrdeset miliona muslimana
Prošlog 22. novembra Taslima Nasrin ipak je bila primorana da napusti Bangladeš nakon žestokih protesta koje su protiv nje organizovale neke muslimanske grupe. Videvši da se pomalja avet sukoba među verskim zajedicama, komunistička vlast u Kalkuti je najpre pozvala vojsku u pomoć. A onda je proterala Taslimu. Ona se obrela u Džaipuru, u Radžastanu. Ali, budući da su i u ovoj državi zazirali od tenzija između Indusa i muslimana, “deportovana” je usred noći u Delhi, gde je centralna vlast odlučila da njenu bezbednost preuzme u svoje ruke. Zbunjene indijske vlasti upravo su joj produžile vizu za još šest meseci, izazvavši bes islamista koji traže da bude prognana. Delhi je uvek odbijao da Nasrin dâ indijsko državljanstvo, koje ona traži od 2005.
Za Indiju Taslima Nasrin, Bangladežanka i muslimanka koja je raskrstila sa islamom, predstavlja dinamit. Ova ogromna multikulturna i multikonfesionalna demokratska država pruža utočište mnogim političkim izbeglicama, među kojima je i dalaj-lama sa svojom tibetanskom vladom u egzilu. Prihvata i Burmance i Šrilančane… Ali, sa Taslimom je druga priča: u Indiji ima sto četrdeset miliona muslimana na više od milijardu stanovnika, i ne dolazi u obzir ni najmanji rizik od narušavanja nestabilne ravnoteže koja već šezdeset godina vlada između Indusa i muslimana.
Utoliko pre što đavoljoj Taslimi ovo nisu prve neprijatnosti sa indijskim islamistima. Prošlog avgusta su je žestoko napali aktivisti jedne muslimanske partije u Hiderabadu (jug zemlje), gde se uputila povodom objavljivanja jednog od svojih dela na jeziku telugu, koji se govori u državi Andra Pradeš. Odmah nakon toga jedan imam joj je uputio fatvu, nanovo zahtevajući da bude prognana. Budući da su je muslimanski militanti tužili za uvredu islama, spisateljici ikonoklastu preti kazna od tri godine zatvora zbog “potpirivanja razdora, mržnje i nesloge” među verskim grupacijama.
Za Mahmuda A. Madanija, čije se sedište nalazi u delhijskom Senatu i koji upravlja Džamijat Ulema e-Hindom, najznačajnijom muslimanskom partijom u Indiji, problem ne predstavlja Taslimin feminizam, njene tirade protiv burke ili položaja žene u muslimanskoj religiji. “Mi podržavamo svaku intelektualnu debatu. Ali, osuđujemo način na koji ona govori o proroku Muhamedu”, tvrdi on u nedeljniku Autluk. I kaže da je Taslima uvredila osećanja nekoliko miliona ljudi.
Nagrada Simon de Bovoar za slobodu žena osnovana je ove godine povodom stote godišnjice rođenja ove spisateljice i filozofa, autorke Drugog pola, između ostalog. U ovom delu, na koje se pozivaju feministkinje iz celog sveta, Bovoar raskrinkava predrasude prema ženama. Tako da nije čudno što je Taslima Nasrin jedan od laureata.
Nikola Sarkozi je želeo da joj svojeručno uruči ovu nagradu tokom posete Indiji krajem januara. Što je dokaz da je Francuska zemlja sloboda. Naišao je na diskretno negodovanje vlasti u Nju Delhiju. I na odlučno odvraćanje. Nije bilo ni mesto ni vreme za lekciju o ljudskim pravima na francuski način. Nikola Sarkozi nije insistirao, zadovoljivši se radošću zbog dobre volje indijskih zvaničnika, koji su ga uveravali da će Nasrin moći da dođe u Pariz… ako bude htela.
Marie-France Calle, “Le cas de Taslima Nasreen embarasse New Delhi”, Le Figaro, 07.02.2008.
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 06.02.2008.
FEMINIZAM