Spaseni izbori

Izbori u Sloveniji u neljudsko doba (13. jula) pokazuju da još ima takvih koji letuju, da sirotinja kod kuće gubi nadu u građanska prava, i da oni koji po svaku cenu hoće da glasaju još uek predstavljaju više od polovine glasačkog tela. Učešće nije doseglo ni 60%. Pobedio je Miro Cerar, koji je partiju sa svojim imenom osnovao nešto pre mesec dana – baš kao i Zoran Janković (PS) pre tri godine. U oba slučaja, građani Slovenije su glasali protiv Janeza Janše. Uspeh Cerara ima još neke elemente – pedigre (otac olimpijski pobednik i jugoslovenski sportski spomenik), izgleda kao uredan dečko, ali tokom kampanje nije dao nijednu precizno definisanu političku orijentaciju koja bi ga označila. Nije nova pojava – već godinama u svim merenjima javnog mnenja pobeđuju Borut Pahor, šampion umiljate beznačajnosti, i Janez Potočnik, isto tako uredan dečko i evropski karijerni službenik koji nikada ništa nije važno uradio za Sloveniju. Za Cerarom, bar na početku, stoji solidna stručna grupa, neki profesori i uopšte elita bez loše prošlosti. Da li će se opredeliti levo, desno ili srednje, kada i koliko, ostaje da se vidi. Za Cerara su glasali svi koji su u drugim partijama, levim i desnim, shvatili da je đavo odneo šalu, i pobegli na vreme.

Partija Janeza Janše (SDS) druga je na listi, i označava ne samo stabilnu slabu četvrtinu sekte više nego stranke među građanima, već i pionirsku disciplinu članova. Kako je vođa stranke u zatvoru, pravosnažno osuđen, SDS je izbore proglasila nezakonitim, obećala da će selektivno učestvovati u radu skupštine, i da će drugim sredstvima pokušati i uspeti da sruši nenarodni totalitarni režim: među njenim poslanicima su već pomenuti zatvorenik Janša, kao i uobičajeni sastav najgorih klovnova i klovnesa.

Treća izabrana stranka je DESUS, čiji stand-up predsednik predvodi populaciju penzionera, i dosad se okušao na manje-više svim ministarskim pozicijama, dobivši ih trgovanjem i ucenom. Postoji opravdan strah da će izabrati još koju ministarsku nišu.

Četvrta je ZL, združena levica, sastavljena od mnogo malih i uglavnom egzotičnih stranaka koje se zalažu za socijalizam, ekologiju i druge ciljeve definisane na uličnim pobunama pre dve godine. Kako od tada nije bilo izbora na kojima bi ih građani birali, to je sjajan dokaz da se građani sećaju pobune, da njene ciljeve prihvataju, i da se, ukratko, ne daju. To je daleko najveći izborni uspeh.

Tradicionalno uspešni socijalni demokrati (SD) su izgubili dobar deo svoje izborne baze, stranka premijerke Alenke Bratušek je uspela da uđe u skupštinu, a druga strana otcepljene PS Zorana Jankovića je mizerno izgubila. Krivac je, što je i sam priznao, Zoran Janković, koji je rascep napravio u najgorem mogućnom trenutku, i još se nada pobedi na izborima za gradonačelnika (treći put).

U skupštinu je uspela da uđe i Nova Slovenija (NS), koja održava hrišćansku tradiciju i umerenu ograničenost u stavovima: nagrađeni su između ostalog i zato što je katolička crkva u liku namesnika nadbiskupa otvoreno stala na stranu Janše i SD, i mnogi su pastiri u crkvama stado otvoreno nagovarali da glasa za Janšu.

Izvan parlamenta ostale su i stranke čije vođe su nedavno izabrane za evropske poslanike: razumeti to, znači razumeti Sloveniju – ocenjeno je da im je to taman, i da im ne treba više.

Pravi rezultati izbora prepoznaće se u razgovorima o koaliciji. Ako ništa drugo, Cerar je odlučno odbio da sarađuje sa strankom koja ne poštuje zakon (SDS). Koliko mirnih noći mogu očekivati građani Slovenije, uopšte nije izvesno. Zadovoljimo se ovom.

Peščanik.net, 14.07.2014.

The following two tabs change content below.
Svetlana Slapšak
Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.