Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Vučić je pobedio na vanrednim izborima, ali se iz čudnih razloga i dalje rasplamsava ljuta borba protiv Demokratske stranke. U sred afere Savamala iz koje ne zna kako da ispliva, a nekako mora, Vučić je bacio bombu kako će njegovi podići spomenik Zoranu Đinđiću 2018. na Studentskom trgu. DS se nije setila da to učini, pa eto, ko će drugi popraviti grešku nego Vučić i SNS. U nervozi oko Savamale i u uta-ta stilu nekako je ispalo da taj spomenik treba da posluži kao glavno oružje u konačnom obračunu sa građanskom Srbijom, a izgleda i samim Đinđićem. Otećemo vam i tog Đinđića. Kad jednom padne u naše šake i kad ga unakazimo, a tek ćete videti kako ćemo da vam zapržimo čorbu sa Legijom i drugovima.

O tome će se tek čuti.

U celoj stvari je neobično to da je podizanje spomenika postalo stranačka stvar, pa čak i tema izborne kampanje, kako je ispalo sa spomenikom Borislavu Pekiću. Da li svaka stranka kad dođe na vlast treba sama da odlučuje kome se dižu spomenici? Tako je izgleda i dosada bilo. Kako koji režim zavlada tako se skidaju spomenici koji simbolišu “prethodnike”, a podižu se novi simboli prema ukusu vladajućih. Sada imamo jednu neobičnu pojavu koja odudara od dosadašnje prakse. SNS se navadio da diže suparničke spomenike, kako bi otimao simbole s kojima zapravo nema nikakve veze. Po borbenom tonu i rečniku dalo bi se zaključiti da se o tome radi kad je u pitanju spomenik Đinđiću.

U najnovijem saopštenju SNS-a kaže se da je DS zaboravila da podigne spomenik Đinđiću, da je prokockala svoju šansu koja je trajala čitavih osam godina, a sada su lažnim demokratima krivi Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Zaboravili su na spomenik zato što im je jedino bilo stalo do njihovih “džepova i novčanika, luksuznih vila i skupocenih kola”. Tu se dodaje i “surova istina da lažnim demokratima Đinđić nije padao na pamet dok su sedeli u udobnim foteljama i držali vlast na svim nivoima, jer su bili prezauzeti svojim kombinacijama, nameštanjima tendera i poslova, pljačkanjem državnih fondova i otimanjem narodnih para na svakom koraku”.

Na drugi način to isto saopštavaju mlade snage SNS-a koje su pristigle na potpredsednička mesta. Nova i agilna potpredsednica SNS-a Marija Obradović, objasnila je da su promene na mestima potpredsednika donele svežu krv u vrh SNS-a, a to znači ulazak u “novu, modernu fazu stranke”. I to je, kaže ona, prava demokratska stranka; mi se tako ne zovemo, ali mi se čini da se oni koji se tako zovu ne rukovode istim principima.

Tu smo, dakle. Postoji lažna demokratska stranka i SNS koja je prava demokratska stranka. Po svemu sudeći, priča o spomeniku treba da rastavi Đinđića od “lažnih demokrata”, iz čisto praktičnih razloga. U novoj situaciji Vučiću je životno stalo da pred svetom izigrava građanski demokratski centar. Em što mu je dosta te falsifikovane elite, em mu je posle ovih izbora postalo potrebno da se Zapadu predstavi kao jedini čuvar evropskog puta, stabilnosti Srbije i regiona. Boljeg od mene nemate, sve ostalo su sića i lažnjaci. Ruskoj strani je lično obećao da ne brine, jer će u vladi biti sve fele rusofila, od levice preko centra – do desnice.

Tu je razlog zašto i posle četiri godine gotovo apsolutne vlasti, SNS ne može da podnese DS ni u količini od 6 odsto, partiju koja više simbolično nego zasluženo zauzima mesto građanskog i evropskog centra. Sada kada je tu Šešelj, zauzimanje baš tog mesta postalo je urgentno, jer bi oni sa Zapada mogli početi da ga ruše. Da nezgoda bude veća, Savamala se ispostavila kao prekretnica, zaglavljeni zalogaj u grlu, koliko zbog unutrašnje pobune, toliko i zbog toga što će se spolja teško više neko zavarati. Da bi se sve to zajedno nekako zataškalo i smuvala Savamala, ima sve da se okrene naopačke, pa i to da Đinđić promeni stranku, upiše se u SNS i od Vučića dobije spomenik na Studentskom trgu. A Vučić da zauzme Đinđićevo mesto posvećenog borca za modernu Srbiju. I da se ta promena mesta obznani odmah, uprkos Savamali i baš zbog nje. Neće ići tako, naročito od kako je Legiju uključio kao fantomku koja treba da relativizuje i poništi one savamalske. Neće ići tako, jer mi se čini da o tome Vučić više ne odlučuje.

Peščanik.net, 31.05.2016.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Savamala i Tolstojeva

Branislav Dimitrijević – Protest*

Rodoljub Šabić – Sve veća obaveza

Nadežda Milenković – Fantom u opereti i premijerova tetka

Vesna Pešić – Dosoljavanje

Dejan Ilić – Čekaju nas zlatni idioti

Vesna Rakić-Vodinelić – Bauk kruži Sava-malom, bauk laži

TEMA – BEOGRAD NA VODI

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).