Šta je to prosrpska vlada?

Stalno se u javnosti od nadležnih pominje da će dugo očekivana vlada biti prosrpska. Zamislimo neku drugu zemlju, bilo koju, na primer Francusku, da predsednik/ca vlade ili Republike izjavi da će vlada biti profrancuska. Bili bismo zbunjeni da tako nešto čujemo, a kod nas ne vidimo da se neko čudi što ćemo imati prosrpsku vladu i prosrpsku politiku, i unutrašnju i naročito spoljašnju. Iako vlada već godinama ne vrši svoju ustavnu dužnost, to jest ne vodi politiku države, sada, pred njeno formiranje posle 6 meseci nepotrebnog čekanja (potrebnog možda samo zato da se i ovom prilikom potvrdi da je vlada nevažna) mnogo se o njoj govori i špekuliše, te da li će biti proruska ili prozapadna, a to se navodno ocenjuje prema izboru ministara. Pa sad jedni kažu da je vlada proruska, jer Dačić je ministar spoljnih poslova, a i da je proevropska zbog Tanje Miščević koja će voditi ministarstvo za evropske integracije. I tako se do prekosutra može žonglirati.

Zvanično je Ana Brnabić lansirala tvrdnju da će vlada biti prosrpska, ni levo ni desno, ni Istok ni Zapad, ni prozapadna ni proruska, nego baš srpska. Pogledajmo prvi pravac gde prosrpska vlada neće skretati. Kaže se da se vlada neće kretati ni levo ni desno. Levo je po definiciji isključeno, jer je SNS kao vladajuća stranka članica evropskih narodnih stranaka (EPP) i formalno se svrstala u desne stranke. Dakle, ona je već skrenuta. U javnom mnjenju i preko vodeće ličnosti predsednika Vučića, zajedno sa njegovim ljudima od najvećeg poverenja, Srbija je zapravo odavno krenula ekstremno desno, jer je nacionalistička, tradicionalistička, autoritarna, nedemokratska, korumpirana, bliska sa srpskom crkvom i kriminalom. I samu vladu koja kasni 6 meseci je sastavio predsednik Vučić, što ne znači da se sve osobine vladajuće klike i samog Aleksandra Vučića mogu pripisati pojedinačnim članovima vlade, čije trajanje je bez razloga skraćeno na jednu zimu ili dve.

Zanimljiva digresija kojoj ne mogu da odolim kada je reč o prosrpskoj poziciji jesu očekivanja u kontekstu predstojećih izbora u SAD za predstavnički dom Kongresa i jednu trećinu senata. Koliko znamo, očekuje se pobeda desne, Republikanske stranke, a od nje se po difoltu očekuje više razumevanja za srpske nacionalne interese. Prema pisanju Politike pominje se da je Trump imao više razumevanja i volje da sasluša srpsku stranu oko problema Kosova, a sećamo se koliko su i srpska dijaspora i ovdašnje vlasti i mase naroda navijale za Trumpa. Po oceni tamošnjeg analitičara srpskog porekla Obrada Kesića, koju prenosi Politika, u pogledu Kosova politika SAD se neće promeniti, a ni u pogledu rata u Ukrajini i zahteva da Srbija uvede sankcije Rusiji. „Pritisci će sigurno biti pojačani“, kaže Kesić, „zbog odnosa Beograda prema Moskvi, ali i kada je reč o KiM-u neće biti ništa lakše“.

Drugi pravci skretanja vlade koji se nikako neće dogoditi odnose se na „ni Istok ni Zapad“, što se zaokružuje u najjaču tvrdnju da srpska vlada neće biti ni prozapadna ni proruska, nego samo prosrpska. To znači da će Srbija, po mom razumevanju, voditi dosadašnju politiku ljuljaške koja vozi na zapad interesno (novac, investicije i ekonomski benefiti), a zaljuljana je vrednosno, crkvom, tradicijom, Kosovom i gasom prema Rusiji. U stolici te ljuljaške sede unesrećujući srpski nacionalni interesi koji se odnose pre svega na Kosovo i uvođenje sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Tako da je odgovor na pitanje šta su zapravo ta prosrpska vlada i njena politika – ljuljaška između Zapada i Rusije (to se još zove sedenje na dve stolice), a tako se dele i građani Srbije. Vučić ih je podelio na one koji su velikosrbi „zato što su u stvari velikoruski, i na one druge koji misle da su moderni Srbi zato što su antirusi“. Umesto da kaže da su ti drugi proevropski i prozapadno orijentisani, lakše mu je da izmisli uvredljive antiruse.

Na kraju se postavlja pitanje a gde spada SNS, u velikoruse ili antiruse? Ni jedno ni drugo. „Naša stranka mora da bude jezgro normalnosti i razumevanja o tome šta se zbiva u svetu, da brine o svojoj zemlji, da brinemo o svom narodu. To ne podrazumeva da će nam se interesi uvek poklapati, bilo sa jednima bilo sa drugima. To podrazumeva da imamo svoju državu i da donosimo odluke samostalno i nezavisno bez ikoga od spoljnih faktora!“ Uskličnik je obavezan, jer pregovarači, specijalni izaslanici, ambasadori i ministri spoljnih poslova sastanče sa Vučićem, a bogami i silni špijuni sa obe strane (postali smo Kazablanka) nemilosrdno šetaju od jutra do sutra i zaviruju svuda. On očekuje da će „svi ti pritisci biti samo teži da se po svaku cenu dođe do dogovora Beograda i Prištine, a dogovor nije ružna reč, ali dogovor ne može da znači da će Srbi i Srbija izgubiti sve, a neki drugi će da dobiju sve, jer kažu da su tako odlučili“.

I šta će sad pod tim silnim pritiscima da učini prosrpska vlada, zapravo Vučić? Kao prvo i najvažnije, očekujem da se Vulin smesti na sigurnosno mesto, jer bez njega nema prosrpske vlade, a ni onog željenog svesrpskog sveta. Očekujem da će Vučić da oteže što duže može, tako što će da popusti sa registarskim tablicama koje će da razmeni za Savez srpskih opština. I tako sve dok ona druga faza uzajamnog priznanja ne stigne na red. Možda mu se posreći pa Rusi pre toga pobede i Kosovo mu padne u krilo. A možda se u tom čekanju sklepa i neko primirje u Ukrajini i prođe oluja silnih pritisaka zbog kojih bi i ostavku dao, samo da bi se na belom konju pobednički vratio na staru prosrpsku ljuljašku.

Peščanik.net, 25.10.2022.

Srodni linkovi:

Mario Reljanović i Sarita Bradaš – Kratka horor priča (sa elementima basne)

Ljubomir Živkov – Strah i nada

Ljubodrag Stojadinović – Nekoliko laskavih rečenica

Sofija Mandić – Sve bi kolaboriralo

Dejan Ilić – Šamar vlada

Nadežda Milenković – Mešanje ili mućkanje?