bilbord sa devojkom koja ima zaštitnu masku na licu
Foto: Peščanik

Mnogi od nas su ove godine preživeli teške dane, bilo da smo pokušavali da radimo i školujemo decu od kuće, ili da smo brinuli kako da platimo račune jer smo ostali bez posla ili da smo, kao ja, sprovodili naučno istraživanje uporedo sa radom na klinici u borbi protiv kovida-19. Kao naučnica čvrsto verujem da će napredak nauke omogućiti izlaz iz ove pandemije. Ali sam se bojala da će zaustavljanje ovog virusa trajati predugo. Nikad mi nije bilo tako drago što sam pogrešila.

Britanija je prva država koja je odobrila hitnu upotrebu vakcine za Sars-CoV-2, virus koji izaziva kovid-19. Kako smo stigli dovde tako brzo? Da bi dobila pečat od Regulatorne agencije za medicinska i zdravstvena sredstva (Medicines and Healthcare products Regulatory Agency, MHRA), tela koje proverava da li su lekovi bezbedni, vakcina koju su razvile kompanije Pfizer i BioNTech prošla je kroz tri faze kliničkih ispitivanja. U trećoj fazi vakcinisano je preko 43.000 dobrovoljaca i nije bilo ozbiljnih problema. Podaci pokazuju da je vakcina 95% efikasna u sprečavaju razvoja bolesti kovida, otprilike podjednako u svim starosnim, polnim, rasnim i etničkim grupama, uključujući stare osobe.

Reč je o informacionoj RNK (iRNK; eng. mRNA) vakcini, što znači „informaciona ribonukleinska kiselina“. U osnovi, to je obrazac po kom žive ćelije pretvaraju genske sekvence u proteine koji čine njihovu fundamentalnu strukturu. Nakon vakcinacije, iRNK u vakcini se prevodi u virusni protein, koji naš imuni sistem detektuje. Telo generiše imuni odgovor kao reakciju na te virusne proteine, koji sami ne mogu izazvati bolest, a to pruža zaštitu od razvoja bolesti kovid-19.

U oblasti istraživanja vakcina, ova tehnologija je sasvim nova. Pojedini naučnici su sumnjali da će iRNK vakcina biti rešenje za kontrolu aktuelne pandemije. Ali pokazala se iznenađujuće jednostavnom: na pametan način navodi virusni protein da izazove imuni odgovor, dok se iRNK razgrađuje u telu nakon nekoliko dana, ostavljajući za sobom samo imunitet na kovid.

Da bi se postigao dobar imuni odgovor, daju se dve doze vakcine u razmaku od 21 dana, dok se zaštita kod onih koji su je primili razvija oko nedelju dana nakon druge doze. Da bi se izbeglo nepotrebno odugovlačenje, po savetu Komisije za humanu medicinu, nezavisnog vladinog stručno-naučnog savetodavnog tela, MHRA je preduzela rigorozno „etapno ispitivanje“ podataka o vakcini, prateći ritam njihovog objavljivanja. Pokazalo se da je vakcina bezbedna, pa je odobrena za upotrebu u populaciji Ujedinjenog Kraljevstva od ove nedelje.

Evropska komisija je preporučila državama članicama EU da sačekaju odobrenje Evropske agencije za lekove (European Medicines Agency, EMA) pre nego što i same odobre vakcinu, što se očekuje u drugoj polovini decembra. Uprkos tvrdnjama da je brexit omogućio UK da brzo odobri vakcinu, to nije istina: po EU zakonima, nacionalnim agencijama članica dozvoljeno je da primene hitnu proceduru koja im omogućava da na svojoj teritoriji distribuiraju vakcinu za privremenu upotrebu. Britanska MHRA, koja se smatra svetskim liderom u regulaciji lekova i vakcina, potvrdila je ovo u svom nedavnom saopštenju.

Ujedinjeno Kraljevstvo je već kupilo 40 miliona doza vakcine, od čega je 800.000 spremno za najranjivije grupe preko mreže od oko 50 bolnica. Nacionalna zdravstvena služba (National Health Service, NHS) i ministarstva već neko vreme rade na logistici čitavog programa. Prvi u redu da prime vakcinu su oni koji su u najvećem riziku od smrtnosti i oboljenja od kovida-19.

Združeni komitet za vakcinaciju i imunizaciju (Joint Committee on Vaccination and Immunisation, JCVI) objavio je 2. decembra revidiranu listu prioriteta za vakcinaciju, u skladu sa fazom pandemije u kojoj smo sada. Utvrđena je najbolja strategija prema kojoj su stari ljudi na vrhu prioriteta prve faze programa vakcinacije – naročito oni u domovima za stare, kao i njihovi negovatelji, a zatim i zdravstveni i socijalni radnici na prvoj liniji borbe sa pandemijom. Po poslednjoj izmeni smernica koje je objavio JCVI, klinički izuzetno osetljivi odrasli ljudi, od kojih su mnogi ovu godinu proveli zatvoreni po svojim kućama, pomereni su naviše na ovoj listi i sada su četvrti po redu za primanje vakcine.

Jednom kada se vakcinišu najranjivije grupe, plan je da se vakcinišu svi koji su u većem riziku od zaraze usled prirode svog posla, kao što su hitne službe, nastavnici, radnici u transportu i vojska. Ova faza programa može se menjati u skladu sa sve većim brojem podataka i informacija o efektima pandemije i vakcine.

Najveći izazov koji nam preostaje je pitanje da li smo svi spremni da s poverenjem prihvatimo vakcinu. Nekog brine mogućnost da smo se zbog žurbe služili prečicama. Zaista nije bilo tako. Drugi strahuju da bi iRNK vakcina mogla da izmeni DNK onih koji je prime – opet, ni to nije istina. Razvoj vakcine je do sada zaista umeo da potraje godinama, ali se veći deo vremena retko trošio na sama klinička ispitivanja: prikupljao se novac da bi se ispitivanja uopšte mogla obaviti, pogađalo se oko ugovora, čekalo se na dozvole regulatora. Istorijski, retko su se sprovodila istraživanja vakcina u vreme pandemije poput ove, gde su milioni ljudi svakodnevno izloženi infekciji, a na hiljade ih je spremno da učestvuju u testiranju.

Uprkos mnogim užasima, bilo je od ove godine i neke koristi – saznali smo da se izvanredni rezultati mogu ostvariti vrlo brzo, ako se u jedinstven poduhvat usmere gotovo neograničena finansijska sredstva i fokus ogromnog dela svetske nauke, regulatornih tela i druge kritične infrastrukture. Zato za mene nije pitanje kako smo za tako kratko vreme uspeli da stignemo do početka vakcinacije protiv kovida-19, već zašto već ne možemo da to isto uradimo i za tuberkulozu, HIV i malariju, koji godinama odnose milione života. Šta bi se desilo kada bismo takav globalni poduhvat preduzeli i za druge izazove s kojima smo suočeni, kao što su ekološka katastrofa ili podmukli porast otpornosti mikroba na antibiotike?

Koliko god nam bilo teško da priznamo, ljudi nisu sasvim racionalna stvorenja. Provereni naučni podaci neće umiriti strah od vakcina. Umesto zatrpavanja javnosti podacima iz nebrojenih istraživanja koja pokazuju da su vakcine bezbedne, slutim da su lekari i naučnici najkorisniji kada ljudima jednostavno preporuče da se vakcinišu. Kako god, čim to bude bilo moguće, naći ćete me kako nestrpljivo čekam u redu za vakcinaciju.

Charlotte Summers, The Guardian, 03.12.2020.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 07.12.2020.

KORONA