Imamo novi zakon prirode: što se više udaljavamo od Jomkipurskog rata, on nam je sve bliži. Krajem ove nedelje ćemo ga se ponovo prisetiti, novine i televizijski program će biti puni priča o heroizmu, ali prava pouka ovog rata će ponovo ostati zamagljena kao što to kod nas uvek biva.

Ništa se neće promeniti. Skloništa su možda opremljenija, obaveštajne službe veštije, ali istorijsku pouku, važniju od svih sudbonosnih zaključaka nikada, čak ni na trenutak, nećemo naslutiti. Stoga kao i uvek sa zadovoljstvom i sigurnošću možemo sebi da zapevamo “Dok šetamo, ima nas troje / ti i ja i sledeći rat”(Hanoh Levin, 1968).

Zadivljujuće je kako ova trauma, zajedno sa svim ostalim traumama, nije dovela ni do kakve suštinske promene strategije. Generali i tumači će obećati da će vojska izvući pouke, ali država Izrael ništa nije naučila. Ništa nije naučila i ništa nije zaboravila, nikada neće biti tako iznenađena i ponovo će biti iznenađena ili će se pretvarati da je iznenađena.

Prošlo je 38 godina, a kao da se ništa nije promenilo: isto samozadovoljstvo, ista arogancija, isto neopravdano samopouzdanje, isti izostanak diplomatskih akcija, iste propuštene prilike, jedna za drugom. Isto ludačko uverenje da je vreme na strani Izraela, da leči svaku ranu i prepreku, da nema potrebe da se išta radi, stvari će se srediti same od sebe, da će mač zauvek biti u našim rukama, kao i oni pod našom okupacijom

Čak i ako to nije izrečeno, ponašanje Izraela ne ostavlja mesta sumnji: ništa se nije promenilo u načinu razmišljanja, uprkos dve hiljade trista žrtava u tom ratu i užasne opasnosti koja se nadvila nad samo postojanje Izraela. Ništa se nije promenilo u odnosu prema osnovnim problemima. Nećemo vratiti Golansku visoravan vlasnicima, jer zašto bismo to učinili? Granica je bila mirna 38 godina. Ali granica neće biti mirna sledećih 38 godina, Sirija se nikada neće odreći svoje teritorije – dok nas ponovo ne iznenade. Do sledećeg rata za Golansku visoravan, visoravan će se vratiti vlasnicima. Ista situacija je bila sa Egiptom, isto će se ponoviti sa Sirijom.

Pre 1973. godine je bilo moguće (i nužno) sporazumeti se sa Egiptom, ali Izrael je rekao ne, dve hiljade trista vojnika je poginulo, i onda je Izrael rekao da. Vratio je okupirane egipatske teritorije, koje su morale biti vraćene pre rata, a ne posle njega. Kao i tada, i danas se kockamo sa Zapadnom obalom, i to je sudbonosno kockanje.

Mi naseljavamo, zlostavljamo, produbljujemo okupaciju, oglušujemo se o savete koje nam daju prijatelji iz sveta. Jedino kada opet padne krv, a svaka naredna žrtva će biti strašnija od prethodne, mi ćemo se osvestiti. Ne daj bože pre.

Ogorčeni grafiti na našim zidovima pozivaju na uzbunu, ali mi teramo po svome. Ne i ne, štik[1] posle štika. Trik posle trika, samo da odgodimo i odbijemo. Ima terorizma – ne izlazimo sa teritorija; nema terorizma – ne pomeramo se. Jaser Arafat je živ – ne izlazimo; Arafat je mrtav – ne pomeramo se. Palestinci priznaju državu Izrael – ne izlazimo; ne priznaju “jevrejsku državu” – ne pomeramo se. Nema “arapskog proleća”, ima “arapskog proleća”, mi u svakom slučaju nastavljamo po starom. Svaki vojnik je dobar za oružje, svaki izgovor je dobar za odbijanje pregovora.

Kada bi Izrael želeo da obeleži godišnjicu Jomkipurskog rata kako treba, ako bi zaista želeo da nauči važne istorijske lekcije, onda bi prestao sa pričama o herojstvu i gubicima, i umesto toga bi se pitao da li je učinjeno sve kako se ovako strašan rat ne bi ponovio. Šta je Izrael učinio da bi bio prihvaćen u regionu, šta je učinio da bi smanjio opasnosti od sledećeg rata, i da li on ima ikakve šanse na dalje postojanje, ako se oslanja samo na oružje koje postaje sve sofisticiranije, ne samo u izraelskom arsenalu, već i u arsenalima naših suseda.

Međutim, ova pitanja se ovde ne postavljaju, ne na dan godišnjice rata iz sedamdeset treće, uostalom ni jednog drugog dana u godini. Stoga ćemo nastaviti da pevušimo u sebi pesmu koja je napisana pre pomenutog rata, kao što smo to navikli da činimo: “Kada spavamo, ima nas troje / ti i ja i sledeći rat”.

 
Haaretz, 06.10.2011

Prevala s hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net, 08.10.2011.

Srodni link:

———–    

  1.  na jidišu – komički komad, geg.