Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ovo sa davanjem imena nepogodama je baš zgodno, trebalo bi svaku da imenujemo. Toplotni udar – Lucifer, pakao od vrućine. Inflatorni udar – Sisoje, isisa nam sve pare iz džepa. Jeste da po crkvenom kalendaru pada 19. jula, ali po svetovnom pada svakog dana.

Posebno je zgodno davati imena državnim udarima koji se takođe dešavaju skoro svakodnevno. Osim toga, ni decu ne oslovljavate rednim brojevima pa što ne bi i svaki državni udar imao svoje vlastito ime. Hrvoje, za one koji ruše državu letujući po hrvatskom primorju. A opet ne moraju ni samo lična imena, može i po začinima. KiM, na primer, za nastupajuću destabilizaciju države ličnim kartama na severu Kosova. Ili po zanimanjima – Zidarski, udar na državu protestima protiv urbanističke mafije.

Srećom, jedan udar je upravo sprečen tako da bar na njega ne moramo da trošimo ime. Medijski udar koji su pripremale dve kablovske televizije konkurišući za nacionalne frekvencije neće se desiti, jer su sve nacionalne frekvencije ponovo dodeljene – predsedniku Srbije. To što nije postao predsednik svih građana, kako ustav propoveda, niti će postati predsednik svih Srba, kako ga tituliše odlazeći ministar policije, nije razlog da ne ostane predsednik svih televizija koje se jedine vide u celoj zemlji.

Pa pošto mnogi i dalje neće imati prilike da čuju stvarne vesti, predsednik Srbije je odmah počeo to da nadoknađuje. Prvo nas je obavestio da nam je dosta tog arogantnog đubreta. Pod arogantnim đubretom je mislio na sebe a pod tim da nam je dosta je mislio na nas, tek da ne bude zabune. A da bi dokazao kako bolje od nas zna šta mislimo – bio je i egzaktniji. Danas 75% građana podržava Beograd na vodi, rekao je uoči protesta protiv istog takvog projekta u Novom Sadu. Možda bi, da je dobila nacionalnu frekvenciju, neka druga televizija dala opširnije ovu vest i objasnila nam kojim se tačno istraživanjem došlo do baš ovog procenta i kako se to izražava podrška privatnom biznisu (ljudi se okupe ispred i viču: Ura!?) ali pošto taj film kao ni tu televiziju nećemo da gledamo, ostaje nam samo da verujemo na reč. Ali, ako mu tu verujemo na reč – onda moramo i u ono da nam je dosta tog arogantnog đubreta, a to baš nije pristojno. Sa druge strane, što pa da mu samo na tom mestu (da nam je dosta tog arogantnog đubreta) ne verujemo na reč kad već od nas traži da mu verujemo za sve ostalo, da je, na primer, kontakt koji je direktor Bezbednosno-informativne agencije imao sa vlasnikom najveće ilegalne plantaže marihuane – „potpuno bezvezan“. (Možda samo da mu poverujemo onaj deo da su BIA i policija nudile da se dokazi o tom kontaktu zabašure?)

Ne, u pravu ste, stvarno je glupo davati imena svakoj nepogodi koja nas zadesi. Pa ponestaće nam inspiracije dok sve nazovemo pravim imenom. Osim toga, svi znamo da sve naše nepogode imaju samo jedno ime.

Peščanik.net, 01.08.2022.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)