Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković

Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković

„Ovo nije oluja koja će se smiriti posle pljuska. Ovo je trajna klimatska promena“ – tako je po završetku poslednjeg ministarskog sastanka zemalja članica Severnoatlantske alijanse, bezimeni visokorangirani NATO zvaničnik, novinarima agencije Reuters opisao novonastalu vojno-političku situaciju u Evropi. Tokom ovog sastanka je doneta odluka o daljem povećanju vojnog prisustva NATO snaga u istočnoj Evropi. Realizujući odluke donete još na samitu 2014, članice Alijanse su utvrdile broj stalno prisutnog ljudstva regrutovanog iz vodećih zemalja članica NATO, koje će po rotirajućem principu biti stacionirano u Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Poljskoj i Rumuniji. Nabrojane zemlje će se od sada pa nadalje zvati „zemlje na liniji fronta“. U svakoj od tih zemalja će biti stacionirano do 1.000 obučenih ljudi, to jest po jedan bataljon. Osim toga, broj vojnih lica zaduženih za brzo reagovanje će biti uvećan i od sada će brojati 40.000 ljudi.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je takođe saopštio da Alijansa namerava da neprekidno pojačava svoje prisustvo u regionu oko Crnog mora: „NATO je već pojačao svoje prisustvo na Crnom moru, što podrazumeva određeni broj plovila i sastav ratne flote, kao i broj letova izviđačkih aviona tipa Avaks, smeštenih u Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj. Mi danonoćno pratimo situaciju na Crnom moru i angažovanjem naših novih vojnih potencijala neprestano se adaptiramo novonastaloj situaciji. Otvorene su i mogućnosti većeg prisustva u obaveštajnoj sferi, kao i brzog prebacivanja pojačanja u taj region“. Brisel uopšte ne krije da je sve to usmereno na zaustavljanje eventualne ruske agresije. Marija Zaharovna, „bulterijerka“ ruskog otadžbinskog MID-a je tim povodom izjavila: „Budući da ne ume da obezbedi realnu zaštitu od terorista, Severnoatlantska alijansa sama sebi izmišlja „strašilo“ u vidu nekakve ruske pretnje“.

Ali postupci uznemirenih NATO članica svakako nisu bezazlena igra sa izmišljenim strašilom u obliku ruske pretnje. Nije li Rusija ta koja je „vratila“ Krim i vodila hibridni rat na teritoriji Ukrajine. Tek posle tih događaja su se članice Alijanse zamislile nad time kako reagovati u situaciji kada rampe na graničnim prelazima između suverenih zemalja ruše tenkovi. Uočena je i nova opasnost. Jer kao u slučaju sa Krimom, da bi se zauzela neka zemlja (ili deo njene teritorije), umesto oklopnih vozila se mogu koristiti i u Rusiji popularno nazvani „mali zeleni“. Svedoci smo slučaja kada se važeći pojam „agresije“ potkopava i obesmišljava – konstatovano je na jednoj od sednica britanskog parlamenta. A kao posledica toga može se desiti da u slučaju agresije, lideri zemalja Alijanse kojima nedostaje takozvana politička volja mogu odlučiti i da ne primene 5. član Vašingtonskog ugovora koji ih obavezuje na kolektivnu odbranu ugrožene članice.

Već donete odluke sa samita NATO 2014 koje su na ovom sastanku samo potvrđene, zapravo su odgovori na ovu ozbiljnu uznemirenost. U skladu sa njima, predviđena je procedura po kojoj će se snage vodećih zemalja Alijanse „po rotirajućem principu“ raspoređivati prvo u sve tri baltičke zemlje, a zatim i u Poljskoj i Rumuniji. Tako će u zemljama koje se graniče sa Rusijom, osim sopstvenih biti trajno stacionirani i vojni kontingenti drugih zemalja Alijanse. Bataljoni NATO trupa će se neprekidno smenjivati, tako da lideri Alijanse u konkretnim slučajevima neće moći da izbegavaju donošenje takozvanih „neprijatnih“ odluka. U Briselu je takođe tačno precizirano i sledeće: u stanju bojeve gotovosti će se neprestano nalaziti 8 operativnih štabova sa po 40 oficira u svakom od njih.

Na taj način Severnoatlantski savez izbegava buduće primedbe za nepoštovanje Osnovnog akta o međusobnoj saradnji i bezbednosti Rusije i NATO (od 27.05.1997) u kojem stoji obaveza NATO da na teritorije novih članica neće uvoditi „značajne borbene snage“. Takođe se da uočiti da su se članice NATO ovoga puta poslužile ruskim umećem traženja izgovora. Naime, svako učestvovanje ruskih regularnih jedinica u napadima na Ukrajinu, ruska strana je proglašavala za rutinske vojne vežbe. I budući da u tim vojnim vežbama nikada nije učestovalo više od propisanih 8.000 ljudi, nije postojala ni obaveza da se pozivaju inostrani vojni posmatrači. Tokom sukoba u Ukrajini, ruska vojna diplomatija je farisejski izjavljivala: u toku je nekoliko nezavisnih vojnih vežbi gde u svakoj pojedinačno učestvuje dve do tri hiljade oficira i vojnika.

I koliko god službeni kremaljski propagandisti sada penili u histerisali, ova nova vojno-politička situacija se neće izmeniti. Njena suština je da su se ruski ratni „uspesi“ u Ukrajini i Siriji pretvorili u novi „hladni rat“. Bezimeni NATO zvaničnik je tome (valjda u želji da se ne ponavlja) nadenuo ime „klimatska promena“, što drugačije rečeno znači da argumente kremaljskih načelnika na zapadu više niko ne razmatra ozbiljno. Od sad pa ubuduće, sve svoje vešte sofizme oni slobodno mogu da prepuste svojoj kiseljovsko-solovljevskoj televizijskoj propagandi. NATO više ne zanimaju pokušaji Moskve da maskira svoje novopečene ratne avanture.

Sve se vraća na pređašnju hladnoratovsku politiku međusobnog optuživanja i uzdržavanja, na zamorne procedure beskonačnog prebrojavnja i iscrpljujuća odmeravanja brojnog stanja i sučeljenog borbenog potencijala. I teško je reći da to može doneti bilo šta dobro Rusiji. Naše ministarstvo odbrane tek što je naumilo da preusmeri svoje divizije u pravcu zapada, a NATO već vrši raspored svojih novih snaga za brzo reagovanje. Uskoro će vojna skladišta ovih jedinica biti dopunjena najnovijim američkim teškim naoružanjem. Za učvršćivanje evropske odbrane, Vašington je već spremio 4 milijarde dolara svežeg novca koji će biti upotrebljen ne samo za transport i razmeštaj oklopnih vozila i drugog oružja NATO saveza. Prema najnovijim saopštenjima, u najbližoj budućnosti umorna Starica Evropa će ponovo ugostiti američke tenkovske jedinice i artiljerijske brigade.

Zanimljivo bi bilo saznati da li se još neko seća našeg odvažnog člana Saveta Federacije koji je, dodeljujući Putinu punomoćje za ratna dejstva na teritoriji Ukrajine, pre dve godine samouvereno izjavio: „Što se reakcije zapada tiče, nema razloga za zabrinutost. Malo će galamiti, a onda podviti rep i ućutati“.

Ежедневный журнал, 11.02.2016.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 16.02.2016.

TEMA – KLIMA