Foto: Neda Radulović-Viswanatha
Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Dan pre nego što je ukinuo na federalnom nivou garantovano pravo na abortus (mada se, meni barem, i dalje čini da je bolje reći – pravo na izbor, kako će uglavnom dalje stajati u tekstu), Vrhovni sud Sjedinjenih Država oborio je zakon kojim se ograničava pravo na nošenje oružja izvan kuće u državi Njujork. Zakon je propisao da izvan kuće osobe mogu nositi oružje ako i samo ako za to imaju dobar razlog. Vrhovni sud je utvrdio da taj zakon ograničava slobode zagarantovane Ustavom Sjedinjenih Država i poništio ga.

Naravno, i pravo žena na izbor u Sjedinjenim Državama branilo se članovima iz istog Ustava, kao pravo na privatnost. Što je naravno bilo predmet kritika, ali ne da bi se pravo na izbor ukinulo, nego, naprotiv, jer se tvrdilo da to nije dovoljno široka osnova da bi pravo na izbor i zaista važilo za sve. Povlačila se razlika između reproduktivnih prava (što bi bilo pravo na izbor) i reproduktivne pravde (što bi značilo da je pravo na izbor dostupno svima).

Ali, nećemo ovde o tome šta je zaista od ovih prava i koliko utemeljeno u američkom Ustavu. O tome će više imati i znati da kažu pravnici. Važno je povezati dve uzastopne odluke Vrhovnog suda – o slobodi nošenja oružja i ukidanju prava na izbor. U Njujorku je pravno insistiranje na tome da ne može svako izaći s oružjem na ulicu bilo motivisano željom da se smanji mogućnost masovnog ubijanja – čitalac zna, svako malo u Sjedinjenim Državama neko uzme oružje u ruke i krene redom da ubija ljude uokolo, na ulici, u školi, na koncertu… gde god.

Pokušaji da se na saveznom nivou ograniči, odnosno uslovi prodaja oružja i njegovo nošenje, redovno se osujete, ako ne odmah u američkom Kongresu, onda sigurno u Senatu. A kako smo sad videli, ako ne ni u Senatu, onda na Vrhovnom sudu. Dakle isti oni kojima ne smeta što je sloboda kupovine i nošenja oružja u direktnoj vezi s masovnim oduzimanjem života, u ime života oduzimaju ženama pravo na izbor. To se može razumeti samo na jedan način: sud se potrudio da svojom odlukom obezbedi što više meta za uživaoce slobode posedovanja oružja.

Ako je očigledno da Vrhovni sud svoju odluku o abortusu nije doneo da bi štitio život, šta bi mogli biti drugi razlozi za nju? Sadašnji sastav Vrhovnog suda vidi se kao najvažnija i najdalekosežnija ostavština Trumpove administracije. Stoga odluke suda treba razumeti u kontekstu Trumpovih politika. Nema razloga da biramo reči, treba to reći sasvim jasno – privilegovanje bogatih i rasizam, to su bili temelji Trumpove (naravno, i republikanske) donedavne vlasti. Iako Trump jeste izgubio izbore, a republikanci većinu i u Kongresu i u Senatu, ostao je Vrhovni sud da nastavi tamo gde je Trump stao.

Statistika kaže da je većina žena koja želi da prekine trudnoću u Sjedinjenim Državama tamnije boje kože. Pored toga, reč je mahom o siromašnijim ženama koje već imaju jedno, dvoje ili više dece. Prekid trudnoće se otuda ne može razumeti kao hir uživanja u pravu na izbor, nego kao teška odluka doneta pod pritiskom oskudice. U vezi s abortusom nema mnogo statistika o muškarcima, ali neki podaci ipak postoje. Mlađi muškarci čije su partnerke odlučile da prekinu trudnoću imaju mnogo veće šanse da završe škole i pronađu bolje plaćene poslove od svojih vršnjaka koji su sa partnerkom dobili dete.

Ne bismo pogrešili ako bismo pravo na izbor onda videli kao pitanje koje nije pre svega stvar zaštite individualne slobode i prava na privatnost, nego je zapravo po svemu stvar socijalnih politika i mera protiv diskriminacije. Prisiljavanjem žena da rode, čitavim grupama žitelja Sjedinjenih Država tako se sistematski uskraćuje mogućnost da poprave svoju životnu situaciju. Kome god na srcu leži zaštita života (rođenog ili tek začetog, svejedno), taj neće posegnuti za ukidanjem prava na izbor, nego će gledati da popravi materijalni položaj osoba koje u teškoj iznudici posežu za abortusom.

Kako u Sjedinjenim Državama, tako i svuda drugde. Oduzimanje prava na izbor nije nikakav plemeniti gest čuvanja života i ustajanja u zaštitu bespomoćnog ploda; to je gnusna i bahata demonstracija sile nad potlačenima i obespravljenima sa željom da takvi, potlačeni i obespravljeni dakle, i ostanu. Seksualno obrazovanje u školama, zapošljavanje žena, pouzdana i dostupna zdravstvena zaštita, posebne socijalne politike s fokusom na trudnice i porodilje… – sve su to daleko efikasnije mere za zaštitu dragocenog ploda od ukidanja prava na izbor.

Ali, siledžije ne zanima plod. Plod je samo izgovor. Njih, uvek, zanima samo gola sila. Treba bez ustezanja reći  – odluka Vrhovnog suda je upravo to: demonstracija sile, to jest iživljavanje. Kako u Sjedinjenim Državama, tako u Poljskoj… gde god.

Peščanik.net, 28.06.2022.

Srodni linkovi:

Sofija Mandić – Breyer, Kagan, Sotomayor

Viktor Ivančić – Đavao u lijes

Zoran Pusić – Diktatura prolajferijata

Branislav Jakovljević – Vladavina manjine

Adriana Zaharijević – Pravo na abortus


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)