Dušanov zakonik, Palata pravde, foto: Peščanik
Dušanov zakonik, Palata pravde, foto: Peščanik

U želji da ubrza kažnjavanje za nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, Ministarstvo pravde je pokrenulo lavinu kojoj se ne nazire kraj. Naime, 26. marta Ministarstvo pravde je sudovima uputilo preporuku da prvostepene postupke protiv okrivljenih, za koje se sumnja da krše epidemiološke propise, sprovedu putem video linka. Drugim rečima, da prisustvo okrivljenog na suđenju zamene njegovim virtuelnim prisustvom.

U redovnim okolnostima, Zakonik o krivičnom postupku garantuje da se okrivljenom koji je dostupan sudu može suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suđenje u odsustvu izuzetno dozvoljeno. Prisustvo okrivljenog putem video linka je u redovnim okolnostima dozvoljeno samo u drugostepenom sudskom postupku i to samo u izuzetnim i tačno određenim okolnostima (kada je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga).

Iako se u prvom trenutku radilo samo o preporuci i to preporuci organa izvršne vlasti, koji ne bi smeo ni na koji način da se upliće u rad sudova, u samo nekoliko dana preporuka je sprovedena u delo. Više osoba je prvostepeno osuđeno na zatvorske kazne na način na koji je to preporučilo ministarstvo.

Pravnici su ubrzo reagovali i ukazali da se pravo na pravično suđenje, koje uključuje i prava okrivljenog, ne može ograničavati tokom vanrednog i ratnog stanja, a da se to naročito ne može činiti preporukama izvršne vlasti.

Uprkos tome, Vlada uz supotpis predsednika 1. aprila donosi Uredbu o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja, kojim mogućnost saslušanja okrivljenog koji se nalazi u pritvoru putem video linka proširuje na sve prvostepene krivične postupke koji se vode pred sudovima tokom vanrednog stanja.

Sudovi su ovu poruku Vlade i predsednika ponovo dobro oslušnuli, pa smo ubrzo počeli da beležimo i slučajeve „prisustva“ okrivljenog suđenju po ovom drugom osnovu – posredstvom Uredbe Vlade.

Ne može se dovoljno puta ponoviti da organima kojima Ustav omogućava ograničavanje određenih prava građana u vanrednom stanju, ali samo u obimu u kom je to neophodno, Ustav izričito zabranjuje ograničavanje prava na pravično suđenje. Tu bi se mogla okončati svaka dalja rasprava o Uredbi Vlade Srbije o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku tokom vanrednog stanja. Nju bi sudovi jednostavno morali ignorisati, jer su i sami dužni da neposredno primenjuju Ustav.

Međutim, vredi pomenuti još neke aspekte problema. Naime, čak i ako pretpostavimo da sudovi i sudije nemaju institucionalnu snagu da ignorišu Uredbu Vlade – što nas vraća na neke mirnodopske rasprave o potrebi za nezavisnim sudstvom – treba skrenuti pažnju da Uredba sudiji (ili sudskom veću) ostavlja mogućnost, a ne obavezu da putem video linka sasluša okrivljenog koji je u pritvoru i to samo ako je njegovo prisustvo glavnom pretresu otežano zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti.

Dakle, čak i sudija ili sudsko veće koje bi sebe ubedilo da Uredba Vlade može uređivati njihovo postupanje tokom vanrednog stanja, ima izbor – pre svega da proceni opasnost od širenja zarazne bolesti. Ovo se svakako može učiniti testiranjem okrivljenog na zaraznu bolest čija je epidemija u toku i/ili obezbeđivanjem zaštitne medicinske opreme za sve učesnike u postupku, a koja se primenjuje i pri drugim kontaktima građana, prema preporukama epidemiologa (korišćenje maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava). Nakon ove procene, sudija ili sudsko veće imaju izbor koji im daje čak i Uredba Vlade – da li će okrivljenog saslušati putem video linka ili će to učiniti neposredno, kao što to i inače čine.

Ukoliko se pokaže da su sudovi počeli masovno da primenjuju uredbodavnu mogućnost, neće to biti samo odraz neznanja ili zle namere Vlade, već je upućivati na isto ili slično u sudskim redovima.

Da sudstvo u ovom trenutku ne može jasno da se odupre neutemeljenim nalozima izvršne vlasti pokazao je i Visoki savet sudstva, koji je sudovima saopštenjem savetovao da suđenja putem video linka zadrže samo u postupcima kršenja epidemiološkog propisa, suprotno Uredbi Vlade, a sličnije prvobitnom dopisu ministarstva pravde. Ovakvom reakcijom uneta je dodatna neizvesnost i konfuzija – kako će i da li će sudovi dalje postupati u prvostepenim suđenjima putem video linka i po čijim nalozima će to činiti.

Ne smemo zaboraviti ni da pomenemo da je svemu ovome, 20. marta prethodila Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja kojima se, između ostalog, suspenduje pravo na žalbu u krivičnom i drugim postupcima, dok traje vanredno stanje.

U međuvremenu je i oko 150 advokata potpisalo dopis kojim apeluju na svoje kolege da ne učestvuju u suđenjima koji se sprovode bez neposrednog prisustva okrivljenog.

Imajući navedeno u vidu, možemo da uporedimo uvođenje prekih sudova – inače izričito zabranjenih u našoj zemlji – sa anegdotom o kuvanju žabe. Preki sudovi su oni sudovi sa kojima nema mnogo rasprave i pred kojima su osuda i sankcija, uglavnom surova, unapred garantovane.

Kako je skuvana naša žaba? Dok je voda bila hladna, ukinuto je pravo na žalbu. Za neka dela i neke osobe temperatura je blago podgrejana preporukom ministarstva. Voda je počela da ključa Uredbom Vlade koja se prostire na sve postupke i sve okrivljene, sve dok traje vanredno stanje.

Jedina dobra vest je da sudovi imaju izbor – da pristanu da igraju ulogu prekih sudova tokom vanrednog stanja ili da se odmah i sada tome suprotstave. To isto pravo, ali i odgovornost, imaju i branioci okrivljenih.

Ovaj tekst je realizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), 10.04.2020.

Peščanik.net, 24.04.2020.

KORONA

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Latest posts by Sofija Mandić (see all)