ulaz u wc

Foto: Predrag Trokicić

Vlast koja je za potrebe javnog nastupa padala u fras i zbog makete vešala i zbog nalepnica u tunelu, začudo ili za očekivati, nije imala nikakav komentar i na vodokotlić koji je takođe pronet na protestima iako je vodokotlić realno mnogo ozbiljnija stvar.

Zašto je vlast prećutala vodokotlić? Nije shvatila ovu prilično jednoznačnu metaforu ili se nije našla uvređenom? Ako znamo da se vlast prepozna čak i u karikaturi na kojoj nije nacrtana i da, sa druge strane, bude uvređena, šta uvređena – napadnuta, svakim tvitom, onda je zanimljivo da je nije skandalizovalo ovo direktno upoređivanje sa znate već čime.

Još je zanimljivije da vlast koja u svakoj kritici njenih članova odmah prepozna napad na svog šefa, a šef onda to i javno potvrdi, ovoga puta nije obznanila kako su sile haosa i bezumlja najbrutalnije vređale znate već koga rekavši da je on znate već šta. I ne samo da su vređale nego su i pretile jer se vodokotlić, budući da nije bio pričvršćen za zid, može smatrati i hladnim oružjem.

I tako nam ostaje dilema – vlast nije shvatila simboliku vodokotlića ili je sve jako dobro razumela i zanemela pred istinom? Pošto je ovo drugo gotovo nemoguće valjalo bi pretpostaviti da vlast jednostavno ne shvata poruku kao što ne shvata ni proteste. Jer, ovo nisu protesti protiv vlasti, čak nisu ni protiv ove vlast. Protesti su protiv ovakve vlasti. E, sad, što je sticajem po nas pogubnih okolnosti ova vlast ujedno i ovakva vlast to je već drugi problem. Naš problem.

Naš problem zato što ispada da smo, nasuprot šezdesetosmaškoj paroli „Budite realni – tražite nemoguće“ mi nerealni kad tražimo moguće – kad tražimo da vlast ne bude mafijaška organizacija, da vlast uspostavlja i poštuje institucije a ne da ih urušava, da razvija gradove umesto što ih samo kinđuri bižuterijom, da polaže račune pred zakonom a ne pred partijom, da nije šatro zaštitnička dok horski poziva ajde da se jutkamo…

I znamo da idealno postoji samo u mašti, čak ne ni u teoriji, a ako i imamo u iskustvu nešto što bismo nazvali idealnim to je najverovatnije samo zato što to nešto nije trajalo dovoljno dugo da bismo spoznali i manje dobre strane. Ali, brate, isto tako dobro znamo i gde je fekalijama mesto.

Peščanik.net, 11.03.2019.

TEMA – PROTESTI 2018/19

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)