Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Turski diktator u poseti srpskom autoritarcu – tako bi mogla da glasi vest o poseti predsednika Turske predsedniku Srbije. I to bi otprilike bilo sve što se o poseti Erdogana Vučiću može reći. Ni o čemu se oni nisu dogovarali, nikakve saradnje tu neće biti – čitava stvar je upriličena zarad unutrašnjih potreba jednog i drugog vlastodršca. Dok sede jedan preko puta drugog, njih dvojica verovatno ni ne slušaju šta onaj drugi govori. Jer to nije ni bitno. Važna je slika u javnosti, ispod koje nema nikakvog sadržaja: smokvin list na političkoj golotinji.

Kako da znamo da je baš tako? Iz iskustva: pa nije Erdogan prvi „jaki“ lider koji nam je došao. Bio je ovde i Putin (i pokisao), pa onda i Si Đinping (a najavljuje se i Tramp – dakle, sve same vođe slobodnog sveta). Orban nam je stalni gost, kao što je to bio i neprežaljeni Gruevski. (Još da dođe indijski premijer Modi – da slika bude kompletna.) Dakle, neko iskustvo se nataložilo, neko je vreme proteklo, pa možemo da procenimo učinke tih poseta. Recimo, Putin: par neupotrebljivih aviona i vraćene breskve i nektarine s ruske granice. Si Đinping: otvorena gradilišta po kojima ministarka Mihajlović saleće radnike (ako ih ima).

O učinku se može govoriti i drugačije – uprkos svim tim posetama, Srbija i dalje ima ubedljivo najniži rast BDP-a u takozvanom regionu. E sad, ili su posetioci lagali kad su ovde obećavali kule i gradove, ili je ova vlast savršeno nesposobna da iskoristi naklonost svojih visokih političkih gostiju? Biće da je i jedno i drugo.

Erdogan i Vučić će danas svratiti i do Novog Pazara. Zgodna prilika da se Vučić ogreje o vatrenu naklonost Novopazaraca prema posetiocu iz Turske. Komičan je opis scenografije ispred koje će se pojaviti dvojica predsednika: „Uži centar grada je kompletno okićen, naspram opštine postavljen je veliki transparent na kome između Vučićevog i Erdoganovog imena stoji srce“. Ali nema previše razloga za smeh: u stvari, strašno je kada se shvati da je sam taj transparent praktično jedini razlog za posetu. Nešto poput okidača za ispoljavanje iracionalnih emocija.

Šta bi se međutim dogodilo da Vučić i Erdogan umesto u Novi Pazar, danas odu u Tutin. Tamo su pre neki dan protestovali građani i tražili izvinjenje od ministra policije pošto je jedan policajac ubio jednog mladića. Ministar policije se dosetio da na sve to kaže da – policija nikad ne poteže oružje bez razloga. Tako je, pre bilo kakve istrage, unapred krivicu svalio na žrtvu. Sticajem okolnosti, policajac je Srbin, a žrtva je bila Bošnjak. Kako bi i sa kojim transparentom Tutin dočekao dvojicu „jakih“ lidera ostaje nam samo da nagađamo.

Poput Vučića u susednoj Bosni i Hercegovini, Erdogan u Sandžaku gradi škole i puteve. Savršeno je neshvatljivo zašto Turska gradi škole u Srbiji, dok Srbija gradi škole u Bosni. I opet, savršeno je shvatljivo zašto Bošnjaci kliču Erdoganu, kao što u Republici Srpskoj kliču Vučiću – iz sveg srca i bez trunke mozga.

Peščanik.net, 11.10.2017.

Srodni linkovi:

Ljubodrag Stojadinović – Doček sultana

Rastislav Dinić – Ana nije tu

MEDEL – Pisma turskih sudija

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).