Instalacija čovek na žici, Berlin

Foto: Dejan Ilić

U nekim drugim vremenima i u nekim drugim, srećnim zemljama ta tema bi punila stranice novina; ovako, u konkurenciji sa (najavljenim) presecanjem kosovskog čvora, gotovo da je spala na nivo letne razbibrige. Pa bi s obzirom na to mogla biti i preskočena. Ipak, ne bi to bilo fer prema čitaocima, a moglo bi se protumačiti i kao potcenjivanje napora predsednika Aleksandra Vučića. Jer naravno, ko drugi zaokuplja (gotovo) svu pažnju medija – o njemu se (i) ovde radi. Nekako je, naime, sasvim nepravedno nezapaženo prošla vest, tačnije jedna izjava aktuelnog šefa srpske države. „Srbija je po privrednom rastu u prvom polugodištu ove godine među tri vodeće zemlje u Evropi. Ne u regionu, na Balkanu, nego u Evropi“, rekao je s ponosom negde početkom ovog meseca (4. avgusta – da budemo sasvim precizni) Vučić, a onda i slavodobitno upitao: „i – šta ćemo sad sa tim što su govorili da lažemo“.

Zbilja – šta ćemo? Najpre naravno da konstatujemo da Vučićeva izjava, kao i obično, nije sasvim jasna i precizna, da se ne zna tačno ni na šta ni na koga se odnosi. A zatim i važnije, ako idući za onim čime raspolažemo i služeći se onom narodnom „glupi pamte, pametni zapisuju“, malo prelistamo dokumentaciju, klupko će početi da se odmotava. Lako ćemo naime utvrditi da se Vučićevo pitanje-optužba (u drugom delu navedene rečenice) odnosi na „daleku“ pretprošlu godinu. Ove godine Vučić nijednom nije obećao da će Srbija biti među prve tri zemlje u Evropi u bilo čemu, ni u vaterpolu, a kamoli po visini privrednog rasta. Ali jeste – 2016. Još tada je negde u januaru kao predsednik Vlade Vučić rekao, citiramo: „ove godine će Srbija biti među prve tri države u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda“; i još je, da bi valjda pojačao uverljivost svojih reči, dodao: „i niko ne može da me demantuje, jer je reč o merljivim stvarima“. Nažalost, čim su stigli podaci stigao je i demanti: Srbija ne da nije bila lider, nego se nalazila na repu regiona. O Evropi da i ne govorimo.

Ali ni tada, da ne bude zabune, niko predsedniku Vučiću nije rekao da laže; samo su iznošeni podaci srpske i evropske statistike. Dakle, ako je neko lagao, to svakako nisu bili oni koji su prosto iznosili brojeve i ukazivali na činjenice. Jedna od tih činjenica pak opominje da danas nema mesta nikakvoj euforiji. Jer je ovogodišnji, istina vrlo dobar privredni rast posledica jako niske „baze“, odnosno vrlo niskog rasta (1,9 odsto) prošle godine. Kada je Srbija opet bila među najgorima, ne samo u regionu nego i u celoj jugoistočnoj Evropi (iza nje se našla samo Makedonija). I što je možda još važnije, prognoze govore da šestomesečni tempo neće biti zadržan do kraja godine, nego će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda pasti sa sadašnjih 4,5 na 3,5, u najboljem slučaju na 4 odsto. A Srbiji treba, da i na to podsetimo, bar 5-6 odsto da bi počela da sustiže ne samo zemlje zapadne Evrope, nego i istočne, one ispred kojih je nekad daleko bila.

Peščanik.net, 16.08.2018.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.