seoski put
Foto: Predrag Trokicić

Svako zlo, kaže naš narod, ima i svoje dobro. To važi, verovali ili ne, čak i za koronu. Dobro i za građane Srbije, a i za Aleksandra Vučića. Za građane što se neće graditi onih 30 stadiona te silne pare neće biti uludo ulupane, a za Vučića što će imati opravdanje zašto prosečna plata 2025. neće dostići 900 evra. Kao ni penzija 430-440 evra. Naravno, ovo drugo za građane nije dobro, ali obećanje i bez epidemije ne bi bilo ispunjeno tako da osim (eventualno) svojih iluzija oni nisu ništa izgubili.

Da od 900 evra nema ništa svedoči i poslednja (eh, da je stvarno poslednja, što bi rekao Đorđe Balašević) konferencija za novinare (30.7.2020) predsednika Srbije. Na kojoj je najviše govorio o onome što nije njegov posao, tj. o ekonomskom razvoju, ali plate nije ni pomenuo. Kao ni penzije.

To je definitivna potvrda da od glavnih ciljeva programa „Srbija 2025“ nema ništa. Zato je – da bi to zabašurio – A. Vučić morao da pojača priču o nekim drugim projektima. Oni, istina, imaju veliku društvenu i ekonomsku težinu, ali nemaju tako snažan neposredan marketinški naboj. Dakle, u prvi plan je izbačena infrastruktura – kanalizacija, putevi, pruge.

Sve to, zapravo, valja podsetiti, Vučić je, zajedno sa premijerkom Anom Brnabić, vrlo opširno i detaljno izložio predstavljajući pomenuti Program, 28. decembra 2019. godine. Nema „sad i ovde“ ni smisla ni prostora sve to ponavljati, ali valja pomenuti nekoliko stvari koje je sam Vučić naglasio. Najpre to važi za auto put „Karađorđe“ koji treba da spoji centralnu sa istočnom Srbijom, a koji je manje-više čardak na nebu pošto se, osim da se okončava u Boru, ne zna ni gde će početi, ni koliko će koštati ni kada će biti završen. Drugi projekat je brza pruga Beograd-Niš kojoj je, sticajem srećnih okolnosti, ruta već određena a za divno čudo zna se i rok završetka – kraj 2023. godine.

Kao ilustraciju kakav će to „fantastičan uspeh“ biti Vučić je ponudio prugu Beograd-Novi Sad. „Mi ćemo, kao što znate, za godinu dana završiti Beograd-Novi Sad. Moći ćete da idete za 27 minuta centar Beograda-centar Novog Sada što ja mislim da je revolucionarno i da niko nije mislio da će to moći da doživi u našoj zemlji… Ne možete da stignete ni kafu da popijete a već ćete biti u centru Novog Sada i obrnuto u centru Beograda, ako idete iz Novog Sada“, objasnio je predsednik.

To nas vraća na priču o rokovima. Vučić kao da je zaboravio da je u februaru 2019. godine, kada je pruga Beograd-Novi Sad zbog rekonstrukcije zatvorena, rečeno da će radovi trajati oko godinu dana. Prošlo je od tada, kao što vidimo, punih 18 meseci, ali ćemo na mogućnost da ne stignemo ni kafu da popijemo u vozu između glavnih gradova republike i pokrajine morati da čekamo još najmanje celu godinu.

Nije to, nažalost, jedini primer gde je vreme izneverilo Vučića. Recimo, da ostanemo na istom projektu, krajem decembra (23) 2015. godine, u tom času još kao premijer, Vučić je baš u Novom Sadu izjavio „da će 2018. godine građani Srbije moći da koriste brzu prugu Beograd-Budimpešta. Umesto za osam sati, ta relacija će se prelaziti za dva sata i 40 minuta“, obećao je Vučić. Kako stvari sada stoje, neće to biti ni do 2028.

Slično se desilo i sa drumskim Koridorom 10. Naime, sredinom oktobra (16) 2016. godine Aleksandar Vučić je obećao da će auto put „biti završen krajem 2017“ te da će tada „Srbija imati više auto-puta od Hrvatske“. Ni jedno ni drugo nije se ostvarilo. Da je Koridor 10 završen objavljeno je tek 9. novembra 2019. godine. U stvari, tzv. „ipsilon krak“ tog auto puta, od Subotice do Kelebije, još nije gotov, ali i ako to benevolentno prenebregnemo, ostaje zakašnjenje od dve godine. A što se tiče „preticanja“ Hrvatske u pogledu dužine autoputeva, taj cilj je, nečujno, početkom 2020, prebačen za 2025. godinu.

Još jedno, mnogo svežije obećanje, zaboravio je Vučić da pomene ovog 30. jula. Naime, samo dan nakon što je predstavio program „Srbija 2025“, dakle 29. decembra 2019. godine, Vučić je (valjda ne želeći da deli slavu ni sa kim) najavio „najveću investiciju u Srbiji u poslednjih 30 godina“. O kakvom se džinovskom poduhvatu radi svedoči podatak, koji je takođe tom prilikom saopštio Vučić, da će izvoz te kompanije iz Srbije „biti veći od četiri milijarde evra“. To je „10 odsto našeg BDP-a“, u želji da bude slikovit dodao je predsednik, a mi možemo da dodamo da bi to činilo gotovo četvrtinu ukupnog srpskog izvoza (17,5 milijardi evra). Konačnu potvrdu te vesti Vučić je tada obećao za april. U aprilu, iako bi sigurno mnogi očekivali da se posao zbog pandemije stavi „na ler“, Vučić je „dodao gas“. Dvanaestog aprila najavio je „dolazak jedne fantastične investicije u Srbiju“ koja će „doći u Vojvodinu“ i „biće objavljena za mesec dana“. Prošlo je i tri puta po mesec dana – novih informacija nema.

Nadajmo se da ćemo uskoro čuti da se ne radi o još jednom Vučićevom neispunjenom obećanju. I da se neće ispostaviti da je to samo još jedan, najnoviji, proizvod Vučićevog pogona za reciklažu i paralažu.

Peščanik.net, 04.08.2020.


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)