Jarbol u Tadžikistanu, foto: Konstantin Novaković
Jarbol u Tadžikistanu, foto: Konstantin Novaković

Dosta više aman i Vulina i o Vulinu, zavapili su posetioci sajta Peščanika kada su videli naslov. Neki su s pravom uzdahnuli da nije posao ministra unutrašnjih poslova ni da otkriva ni da rasvetljava krivična dela, niti da o tome obaveštava javnost. To radi policija koja bi na svom čelu trebalo da ima direktora policije.

Ne u Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova javno poziva nadležne da reše krivična dela koja on otkriva, saopštava kad se nešto reši, drži konferencije za novinare, na TV gostovanjima otkriva komplote, objavljuje saopštenja o hrvatskim i kosovskim vlastima, o Crnoj Gori i BiH, poručuje zlomislećoj, srbofobičnoj Evropskoj uniji šta joj je činiti, a šta joj kod njega neće proći, objašnjava Ukrajini i Ukrajincima koliko su on i Vučić u životu postradali više od njih i koliko su principijelniji i slobodoljubiviji uvek bili.

I usled sveg tog nežnog potpurija blagougodnih aktivnosti, Vulin je razotkrio pljačku gradskog budžeta. Kog grada, pita se čitalac, nema više „opozicionih“, mora da je neka bivša vlast, da nije rasvetljen kakav skorašnji Paunovićev, Zelenovićev ili Đilasov marifetluk (malo je 10 godina za istragu kako je poharano 619 biliona)?

Ne, Vulin je razotkrio pljačku budžeta grada Beograda koja se planira već 5 godina, a zapisano je da će se odigrati između 2022. i 2024. godine.

Sad je vreme i da ja otkrijem šta je to i kako Vulin, ni kriv ni dužan (ovo naravno samo figurativno, u vezi sa „razotkrivanjem“) izneo na svetlost dana, da se provetri na visini od 45 metara.

Nekoliko dana posle izbora (usporavanje funkcionerske kampanje, evidentno koordinirano i planirano, i propuštanje ovakvog penala, da to uradi tokom kampanje, a što je Vulinu nesumnjivo nanelo strahovitu duševnu bol, posebna je i zahtevna tema) Aleksandar Vulin na graničnom prelazu Gradina svečano je (a kako drugačije?) otvorio jarbol visok 45 metara. Dobro, nije ga baš otvorio. Ni otkrio, nisu imali tako veliko platno kojim bi ga prekrili, ali je svakako Vulin svečano naredio svečano podizanje zastave i svečano intoniranje himne. Iz saopštenja MUP-a saznali smo da je jarbol svečano postavljen „po naređenju“ Vulin Aleksandra, „u visini od 45 metara“. Toliko je visok jarbol, ne naredbodavac. Vučić Aleksandar, od ranije poznat ministru unutrašnjih poslova kao osoba spremna da inicira sve što se u Srbiji postavlja, otkriva, otvara, gradi i ugrađuje, u svečanom prigodnom govoru nije pomenut u svojstvu Aleksandra Inicijatora, već kao onaj koji je „ojačao i uredio Srbiju i to mora da se vidi na svakom koraku u našoj državi“. Kakve veze to ima sa jarbolom, nije poznato, izuzev ako svi koji prelaze granicu neće morati da se penju na jarbol da vide jaku i uređenu Srbiju dokle pogled seže. Jasno je, međutim, zašto je „vrhovnom komandantu“ uskraćeno zvanje naredbodavca i inicijatora gradinskog neimarskog poduhvata. On je još 2017. inicirao podizanje stometarskog, najvećeg jarbola u istoriji, kakav ni Tito ni Turkmenbaša nisu izgradili, pa je ovaj Vulinov patuljasti jarbol gotovo čačkalica za kanapeičiće, samo omaž jednoj smeloj viziji.

Ali tu je nastao problem. Sa visine od 45 metara, pored „ojačane i uređene Srbije“ ukazala se lepa ilustracija pljačke. I to ne u susednoj Bugarskoj, već na ovoj strani granice.

Jarbol je, na tenderu na koji je stigla samo jedna ponuda, izgrađen za 12,8 miliona dinara (sa PDV-om). I sada je vreme da se podsetimo priče o beogradskom jarbolu. Ukratko, da ne morate da klikćete – najavljen 2017. kao 120-metarski, za 200 miliona, dodato mu je još 30 malih jarbolčića uz ukupne troškove od 3 miliona evra, pa su mali nestali, a jarbol je 2018. procenjen na 407, ali skraćen na 80 metara. Taj je iznos bio i u beogradskom budžetu za 2019, da bi konačno u ovogodišnjem bio prikazan kao „investicija“ od 320 miliona planirana za 2023. Tačnije, da bi u februarskom rebalansu budžeta bio planiran, jer ga u prvobitnom nije bilo.

I tako se razotkrilo da je Republička direkcija za imovinu (koja je finansirala jarbol na Gradini) platila12,8 miliona jarbol (i sve prateće radove) na tenderu na kome je bio samo jedan ponuđač. A 78% veći (ako se ostalo pri planu od 80 metara) beogradski jarbol koštaće tačno 2.400% više. Dobro, sa visinom jarbola cena ne raste aritmetičkom progresijom, ali ne raste ni ovakvom eksponencijalnom. Ako se neko nije ugradio u Beogradu mnogo, mnogo više nego na Gradini.

I kad bi sad neki istražni organ željan da vidi kakvih sve to čuda i po kojim cenama ima u budžetu grada Beograda, krenuo da pregleda planirane investicije, prvo bi shvatio da je milion evra osnovna novčana jedinica. Po 5 osnovnih novčanih jedinica planira se, na primer, za uređenje Trga Nikole Pašića (nisam siguran da, ovako arhitektonski neuk, shvatam šta bi moralo da se uređuje, izuzev ako se ne planira da se sva stabla poseku i trg poravna kako bi se lakše održavale manifestacije kao na Trgu Republike), za uređenje Strahinjića Bana, Palmotićeve…

I konačno, tu je jedan od mojih favorita, Linijski park. Pre nepunih godinu dana pisao sam o tom „najlepšem i najfunkcionalnijem parku“, u vreme kada su zamenik čuvara vrabaca u zimskom periodu i njegov urbanista najavljivali da će koštati 55 miliona evra „okvirno“, jer „će konačna cena biti utvrđena tek kad se završi tender” za investitore (da se ne vraćamo na ovo maskiranje izvođača-burazera koji uzimaju naše pare u investitore koji obično ulažu svoje pare). Već to je bila procena razvučena sa prvobitne od 40-50 miliona evra iz oktobra 2020. I prognozirao sam dva moguća ishoda – park, koji bi verovatno mogao da se izgradi za 10-15 miliona, na kraju će koštati 50-ak miliona evra i zaključiće se kako se uštedelo ili će, ako se niko ne bude bunio, zbog nepredviđenih okolnosti cena porasti na 70-78.

I šta mislite da se desilo? Budžet za 2022. predviđa investiciona ulaganja tokom 2022, 2023. i 2024. za izgradnju linijskog parka u ukupnom iznosu od oko 8,5 milijardi dinara odnosno 71 milion evra. Neko bi na ovom mestu seirio – jesam li vam rekao. Ja neću, jer vam nisam rekao. Nisam dobro pogodio. U februarskom rebalansu budžeta iskrsli su neki nepredviđeni radovi na linijskom parku, pa je ukupna (za sada) predviđena cena 11.485.350.000,00 dinara. Što je po današnjem kursu oko 8,6 milijardi rubalja ili 97,5 miliona evra.

Da parafraziram: Živela jaka i uređena Srbija i jak i uređeni Beograd!

Peščanik.net, 07.04.2022.


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)