Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Fotografije čitateljki, Biljana Marinković

Srpska napredna stranka je izdala saopštenje u kome novinarku RTS-a Oliveru Kovačević optužuje za „brutalno političko mešanje u istražne radnje koje sprovodi policija“. Tako je afera “virtuelni državni udar – realno zastrašivanje građana Srbije“, medijski zamaskirana sukobom između Kurira, sa jedne, i Informera i Pinka, sa druge strane, dobila svoj najnoviji nastavak. Kojih će, po svemu sudeći, biti još.

Ali, da vidimo najpre šta je zaista rekla „jedna od najmoćnijih urednica RTS-a“, kako Oliveru Kovačević krsti najmoćnija stranka u Srbiji. “Razumno bi bilo da su na informativni razgovor pozvani urednici i novinari Pinka kao i urednik Informera, a ne samo jedna strana. Verujem da se posao neće obaviti selektivno do kraja. Mada ne verujem da će i ova afera dobiti bilo kakav sudski epilog”, bilo je sve što je rekla OK.

A evo kako je na to reagovala SNS, citiramo: “Brutalno političko mešanje Olivere Kovačević, jednog od najmoćnijih urednika na RTS-u, u istražne radnje koje po nalogu Tužilaštva, a u skladu sa zakonima Republike Srbije, preduzima policija, u najmanju ruku je skandalozno”.

Šta je, zbilja, izazvalo tako oštru reakciju?

Najpre, šta ima „brutalno“ u jednoj izjavi? Može ona nekome da se ne svidi, ali kao što se vidi, sasvim je mirno sročena, nema u njoj visokih tonova ni uvredljivih reči. Možda se čelncima SNS-a učinila brutalnom istina koja je u toj izjavi sadržana, ako im se tako učinilo, ali to je „drugi par rukava“, što bi rekli neki šnajderi.

Ili, zašto čelnici SNS nastoje da diskvalifikuju urednicu RTS-a, optužujući je za „političko mešanje“? Zašto oni misle da je političko delovanje, politika uopšte, nešto nečasno i nepošteno? Nije valjda da polaze od sebe? Pa hoće da ostatak Srbije spasu od te pošasti?

Konačno, šta ima SNS protiv „mešanja“ novinara u istražne radnje? Pa to je upravo njihov predsednik osmislio i uveo u kriminalističku praksu. On je angažovao novinare u najosetljivijim policijskim istragama. Ili SNS misli da ima podobnih i nepodobnih novinara? Pa su oni koje – kako koga i koga za šta – odabere premijer Vučić dobri i podobni, a svi drugi nevaljali i nepodobni.

Peščanik.net, 04.12.2015.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.