Način na koji se u Srbiji donosi ustav novi je poraz demokratskih snaga i zabrinjavajući znak njihove slabosti i oportunizma. Proces koji bi trebalo da bude povod za dugotrajnu, ozbiljnu javnu raspravu u Srbiji je pretvoren u tajni dogovor tri političke partije koji poslanici najviše zakonodavne institucije treba da usvoje takoreći na slepo, posle cela dva dana za analizu ponuđenog ustava. Dva dana!?
Posle odugovlačenja od šest godina donošenje ustava je pretvoreno u grozničavu trku s vremenom čiji jedini razlog vidim u očuvanju pozicije vladajućih stranaka.
U svemu tome građanima je prvo zaprećeno da neće biti dobri Srbi, tj. neće biti Srbi uopšte, ukoliko ne usvoje rečenicu iz preambule. Šta se, osim čuvene zakletve, nalazi u ustavu, kao da nije važno. Kao da je neko na ustav udario čuveni pečat „Državna tajna“. Moramo im verovati na reč da je sve u ustavu „kako treba i u srpskom interesu“. Majke mi.
Javna rasprava i transparentnost su ključna obeležja demokratije. Kada toga nema, nema ni demokratije, štagod u ustavu ili na tarabi pisalo.
Danas, 29.09.2006.
Peščanik.net, 28.09.2006.
USTAV SRBIJE
