Ministarka kulture Maja Gojković obradovala je čitaoce Politike svojim božićnim intervjuom koji je s jedne strane rezimirao ukupne napore ovog resora tokom proteklih godina, dok je s druge usmerio pažnju na blisku budućnost, kada će se susteći magistralne linije razvoja jednog decenijskog procesa, koji se zove kulturna politika. Njen intervju donosi nekoliko potvrda već ustaljenog rada ministarstva kulture i jednu najavu – objavljivanje „nove“ nacionalne strategije kulture. Prvi (veći) deo odnosi se na višedecenijsku bitku srbijanskih ministara za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta na Kosovu, koji se isključivo vezuje za „kulturu i kulturnu baštinu“ (ovde to znači – folklor i SPC), dok se aktuelni deo njenog rezimiranja odnosi na uspešne projekte („Gradovi u fokusu“), „podizanje“ budžeta za kulturu (tako što će Zavod za proučavanje kulturnog razvitka izračunati kolika su davanja na nivou pokrajine i opština), kao i na jedno upozorenje svim akterima u kulturi: Nemojte više urgirati preko veze kod ministarke kada je u pitanju dodela nacionalnih penzija! Proučite dobro pravilnik i shvatite već jednom da protekcije nema kao i da se ne možete sami prijavljivati, a naročito ne dolazi u obzir potezanje za rukav! Ovo je uređena država, ima ko o tome razmišlja, komisije su nezavisne, tako da će od 51 aplikacije sasvim objektivno odabrati 20 imena.
Posebno važno mesto u mišljenju i delanju ministarke Gojković, ali i čitavog SNS-a, zauzima „otkriće“ kulture sećanja koja je, kako kaže, „zaista bila nepravedno zapostavljena“. Ona takođe dodaje da je „neprihvatljiv odnos koji su generacije i generacije pre nas imale prema činjenici da smo ovde u Beogradu imali takvo stratište“. I zaista, sve bi to išlo ka opštoj kulturi zaborava da se nije pojavio čovek koji je povukao kočnicu u kompoziciji koja je srljala ka provaliji. Naime, „na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića nastavlja se veliki projekat Memorijalnog centra Staro sajmište“. Istina, od Kule Beograd i sličnih građevina ne mogu baš jasno da se nazru konture paviljona ovog memorijalnog kompleksa na drugoj obali Save, ali on je tu negde, tek što nije. Sada kada smo odlučili da se sećamo Holokausta, na način koji je trasirao predsednik, pitanje je dana kada će oživeti nova kultura sećanja koja se zasniva pre svega na Jasenovcu. U tom smislu, ministarka je najavila i nova enormna ulaganja u filmsku industriju (kao što je onomad učinjeno sa produkcijom filma Dara iz Jasenovca), pri čemu se za svaki uloženi evro vrati državi četiri puta više.
Konačno, u kulturi Srbije je prepoznata institucija na kojoj bi trebalo da se temelji nova nacionalna strategija kulture – reč je o Muzeju žrtava genocida o čemu je već bilo reči na stranicama Peščanika. Naime, iako su smešteni u istoj zgradi, MŽG i MK nisu imali dodirnih tačaka, niti su se direktori te institucije i ministri ikada sretali, sve do dolaska SNS-a, koji je u toj portabl instituciji iz devedesetih prepoznao pogonsko gorivo nove kulturne politike. Stoga je ministarka Gojković najavila veliku fuziju MŽG-a sa svim ostalim institucijama kulture i obrazovanja. Planirana je i namenska zgrada za ovaj muzej, kao i sveukupno prožimanje duha žrtvenosti i nacionalnog identiteta koji se generiše na svim nivoima. Do ove fuzije je svakako došlo nakon što je Dejan Ristić, direktor MŽG-a, neka od svojih naučnih dostignuća prezentovao u decembarskom broju Trećeg oka – časopisa za (para)normalne pojave i fenomene.
Ključnim aspektima kulturne politike bavilo se ne samo ministarstvo kulture već i Fondacija za srpski narod i državu, koja je osnovana na inicijativu predsednika Republike, sa zahtevom da se bavi istraživanjem (para)normalnih fenomena u državi, politici i naciji. Zato je tokom protekle godine održan okrugli sto („Uloga kulture u obnovi i širenju nacionalnog duha“) na kome su učestvovala vodeća imena naprednjačke kulturne elite: Dejan Savić (savetnik predsednika, moderator), Svetislav Božić, Aleksandar Gatalica, Zoran Avramović i Selimir Radulović. Učesnici razgovora su tom prilikom izrazili žaljenje što na tribinu nije stigao najvažniji čovek – Gaga Antonijević, pokušavajući da publici objasne zbog čega je on naprednjačkoj Srbiji toliko značajan (o čemu posredno govori i ministarka kulture) i zbog čega će se i dalje ulagati velika sredstva u domaću filmsku produkciju (Dara iz Jasenovca, Košare, Oluja). No ono što se ispostavilo kao temeljna platforma nove kulturne politike izraženo je na ovom stolu kroz pohvalu jednom čoveku i pozivu ostalima da pruže svoj nesebični doprinos, o čemu je kompozitor Božić nadahnuto rekao: „Formacija koja vlada, koja ima tako veliku … zbog jednog čoveka koji je eshatološki moćan, koji je sudbinski predodređen i koji sve to nosi – nije dovoljno, već moraju i ostali saradnici da učestvuju veoma potentno u tome“. Ovim rečima je pozvao sve kulturne aktere koji u ovakvom političkom procesu prepoznaju svoje mesto da se pridruže i odupru „tonskim oblicima zapadne civilizacije, koja se umorila i kreće se paralelno sa određenim slojevima militarističke energije NATO pakta“. Očuvati izvornu supstancu, zajednička je misao svih učesnika, moguće je ako se kultura organizuje oko svoje osovine – predsednika i ćirilice. Kritiku zaslužuju samo ona dela (pre svega filmska i književna) koja „napadaju srpstvo“ (Avramović). Svi ostali vidovi kulture su dobrodošli i mogu biti podržani bez kritičke revalorizacije – važno je da nisu angažovani, da se ne protive aktuelnom nacionalnom osećanju (Avramović), da su u duhu ćirilice i crkvene tradicije. Naravno, za Gatalicu je bilo bitno da se njegov Veliki rat prepozna kao jedan od potpornih stubova tog naprednjačkog hrama neprolaznih vrednosti.
Ovako formulisan koncept kulture, prema rečima ministarke Gojković, trebalo bi da se pojavi uskoro u vidu veoma kratke i operativne strategije kulturne politike, koja će svima jasno ukazati na trasirani put u budućnost. Radi se o formalno modernizovanom tekstu u odnosu na Vukosavljevićevu strategiju, ali je koncept suštinski još regresivniji, donekle ukrašen proizvodima Saveta za kreativne industrije, koji vodi premijerka Brnabić. Ovako organizovana trijada (Fondacija, MK, Savet) oblikuje kulturnu politiku Srbije danas. Njene učinke lako je prepoznati u svim sferama javnog života.
Peščanik.net, 11.01.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Nećemo valjda o tome - 20/04/2024
- Za Beograd se mora boriti - 10/04/2024
- Stadionska groznica - 29/03/2024
