Cenzorski obračuni
Desnica je spremno preuzela rečnik bezbednosti i uvređenosti kako bi ostvarila svoje ideološke ciljeve, dok istovremeno denuncira levicu kao „probuđenu“ kad se služi istim jezikom.
Granica između kritike i mržnje
Gde se završava kritika i počinje mržnja? U praksi ta linija može biti prilično nejasna. Iskazi na temu „islamofobije“ i „antisemitizma“ često se koriste upravo na načine koji treba da zamagle razliku.
Tehnologija i demokratija
Rasprave o rizicima moćnih alata povlače pitanje društvene kontrole: ko je dostojan prava da zna i odlučuje. Da li će nam veštačka inteligencija doći glave zbog suviše ili zbog premalo demokratije?
Kako je propao Haiti
Zapadne nacije nisu samo osiromašile Haiti, već su se i neprestano mešale: podržavale su političare koji nameću „stabilnost“ i potkopavale one čiji demokratski zahtevi deluju preteće.
Pervertiranje istorije
Esej objavljen 2021. u jevrejskom časopisu Tablet označio je Jevreje koji su previše kritični prema Izraelu ili cionizmu kao jevrejske otpadnike. Tri godine kasnije, taj opis je izgleda dobio širi odjek.
Obračun licemernih
Slučaj Klodin Gej ukazuje na duboku krizu elitnih američkih univerziteta, dok u društvu besni rat koji deformiše političko rasuđivanje i diktira plemensko svrstavanje.
Cenzura solidarnosti
Poslednjih godina se puno diskutovalo o „kulturi otkazivanja“, ali ovaj talas suzbijanja govora za koji se smatra da nedopustivo podržava Palestince, zapanjujuće je snažan. Reakcije su neobične.
Ko upravlja veštačkom inteligencijom
Pažljivo negovan mit o tehno-preduzetnicima kao buntovnim „revolucionarima“ zanemaruje činjenicu da oni upravljaju industrijom vrednom mnogo milijardi dolara koja direktno utiče na živote svih nas.
Bolja rešenja
Ako bi Izrael i uspeo da eliminiše Hamas, devastacija Gaze će verovatno stvoriti novu generaciju palestinskog otpora i gurnuti je ka organizacijama koje su čak ekstremnije od Hamasa.
Izbeglice u političkoj predstavi
Preteća katastrofa pokazuje kako su, i pored sve panike na Zapadu zbog „poplave“ tražilaca azila, najsiromašnije zemlje Afrike i Azije već ugostile ogromnu većinu izbeglica u svetu.
Pravda ili osveta
Izrael nije tražio politička rešenja za konflikt, već je hteo da njime upravlja. Bila je to cinična pomoć u razvoju Hamasa, a posebno ga je Netanjahu podupirao kao prepreku nezavisnoj Palestini.
Zablude efektivnog altruizma
Nije li odvratno slaviti prakse koje siromašne čine još siromašnijim i gladnijim, samo da bi se prikupilo više novca da se siromašnima pomogne da prežive siromaštvo i glad?
Kolektivna kazna
Reći da Hamasov napad predstavlja palestinsku borbu znači omalovažiti palestinski narod i borbu za slobodu i prava. Hamas predstavlja izdaju palestinskih nada, koliko i pretnju Jevrejima.
Uspešno iskustvo i propale politike
Činilo se da je debata o multikulturalizmu zauvek pala u zaborav. Sve dok je britanska ministarka unutrašnjih poslova nije ponovo iskoristila u trci za vođstvo torijevaca.
Hrišćanstvo i moral
Naše moralne vrednosti usmeravaju način na koji mislimo o bogu. Kolektivne društvene borbe, od ukidanja ropstva do prava žena, vremenom i same postaju izvor moralnog razvoja.
Zakon protiv blasfemije
Ako vernici imaju slobodu da upražnjavaju svoju veru, onda nevernici – ili vernici čije razumevanje religije odstupa od nametnutih normi – moraju imati slobodu da zaštite svoja prava.
Kako sam postao izdajnik
Kada se budem sastao s državnim službenicima da razgovaramo o mojoj knjizi „Ne samo crno i belo“ to će po mišljenju bivše ministarke policije Priti Patel „biti sraman čin izdaje glasača“.
Uspon natalizma
Uspon natalizma izazvan je padom nataliteta širom sveta. Prema jednoj studiji, žene su 1950. u proseku rađale 4,7 dece. Do 2017. prosek je pao na 2,4, a predviđa se da će do 2100. pasti ispod 1,7.
Šta kupuje Saudijska Arabija?
Jordan Henderson je 8 godina bio kapiten Liverpula i poznat je kao branitelj LGBT+ prava u fudbalu. Sada prelazi u klub u Saudijskoj Arabiji, zemlji u kojoj je homoseksualnost zabranjena.
Uspeh ekstremne desnice
Činilo se da krajnja desnica maršira širom Evrope, ali izborni rezultati retko potvrđuju taj utisak. Međutim, donedavno marginalne, ekstremne ideje postaju deo prihvatljivog političkog pejzaža.
Kunderin svet pitanja
Uprkos insistiranju na posebnostima centralnoevropskih nacija, Kundera je bio skeptičan prema ideji domovine. Pitao se da li su to naše fikcije kojih nismo u stanju da se okanemo.
Poricanje društvene stvarnosti
Američka politika svesna rase često se suprotstavlja francuskoj, koja je slepa za boje. Jedna se bavi zajednicama, druga pojedincima. Danas je jasno da nijedna ne rešava problem rasizma.
Nismo u ratu sa ruskom kulturom
Dok neki autori sami sebe cenzurišu da ne bi uznemirili publiku, šira debata o ukrajinskom ratu i bojkotu neprijatelja oslanja se na starije teme kulture, nacije i države.
Laboratorija za migracije
EU već godinama plaća milijarde surovim afričkim milicijama da zadrže migrante što dalje od Evrope. Sada se i Britanija sprema da uđe u ovu industriju kidnapovanja i zadržavanja.
Strah od mašina
Nije problem AI, već naš fatalizam i slepilo za zloupotrebe veštačke inteligencije u političke svrhe. Nema mašine bez čoveka, jer odluke donose ljudi koji upravljaju vladama i korporacijama.
Stambena utopija
Odustajanje od društvenih stanova, podsticanje privatnog vlasništva i prepuštanje tržišnim silama, većini pripadnika radničke klase nisu doneli kontrolu nad sopstvenim životom.
Demokratija na nizbrdici
Neprijatelji demokratije će dopustiti ljudima da zaokružuju brojeve na glasačkim listićima, ali će im istovremeno ograničiti pravo na protest, kolektivno delovanje i slobodu govora.
Boja Kleopatrine kože
Predstava o Kleopatri kao crnoj ženi dugo postoji u afroameričkoj misli, posebno unutar crnih nacionalističkih pokreta. Po njima, stari Egipat je bio crna nacija od koje je antička Grčka krala ideje.
Nova elita
Ideja o novoj obrazovanoj eliti koja sebi pripisuje progresivne vrednosti, ali samo zato da bi dominirala nad ostalim slojevima društva, ima dugu predistoriju i često se javlja tokom 20. veka.
Vermer u Rijksmuseumu
Na svakoj od tih slika vidimo pojedinca, najčešće ženu zaokupljenu nekom svakodnevnom aktivnošću – čitanjem ili pisanjem pisma, sipanjem mleka iz vrča, sviranjem instrumenta.
Od Meskite do Aja Sofije
Debata o sudbini dve građevine koje svedoče o složenosti evropske prošlosti, pokušaj je da se ta istorija prepravi da bi nam se nametnuli mitovi koji će upravljati našim životima.
Predrasude javnih politika
„Stroga štednja je bila nužno zlo… Nezaposleni će raditi samo ako su primorani na to“. Ovo nisu delovi razgovora za kafanskim stolom, već premise britanske politike i izveštavanja o njoj.
