Jevrejski muzej u Berlinu, foto: Neda Radulović-Viswanatha

Pervertiranje istorije

Esej objavljen 2021. u jevrejskom časopisu Tablet označio je Jevreje koji su previše kritični prema Izraelu ili cionizmu kao jevrejske otpadnike. Tri godine kasnije, taj opis je izgleda dobio širi odjek.

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Cenzura solidarnosti

Poslednjih godina se puno diskutovalo o „kulturi otkazivanja“, ali ovaj talas suzbijanja govora za koji se smatra da nedopustivo podržava Palestince, zapanjujuće je snažan. Reakcije su neobične.

Foto: Predrag Trokicić

Bolja rešenja

Ako bi Izrael i uspeo da eliminiše Hamas, devastacija Gaze će verovatno stvoriti novu generaciju palestinskog otpora i gurnuti je ka organizacijama koje su čak ekstremnije od Hamasa.

Pravda ili osveta

Izrael nije tražio politička rešenja za konflikt, već je hteo da njime upravlja. Bila je to cinična pomoć u razvoju Hamasa, a posebno ga je Netanjahu podupirao kao prepreku nezavisnoj Palestini.

Foto: Predrag Trokicić

Kolektivna kazna

Reći da Hamasov napad predstavlja palestinsku borbu znači omalovažiti palestinski narod i borbu za slobodu i prava. Hamas predstavlja izdaju palestinskih nada, koliko i pretnju Jevrejima.

Foto: Predrag Trokicić

Uspon natalizma

Uspon natalizma izazvan je padom nataliteta širom sveta. Prema jednoj studiji, žene su 1950. u proseku rađale 4,7 dece. Do 2017. prosek je pao na 2,4, a predviđa se da će do 2100. pasti ispod 1,7.

Foto: Ivana Tutunović Karić

Strah od mašina

Nije problem AI, već naš fatalizam i slepilo za zloupotrebe veštačke inteligencije u političke svrhe. Nema mašine bez čoveka, jer odluke donose ljudi koji upravljaju vladama i korporacijama.

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Stambena utopija

Odustajanje od društvenih stanova, podsticanje privatnog vlasništva i prepuštanje tržišnim silama, većini pripadnika radničke klase nisu doneli kontrolu nad sopstvenim životom.

Sa izložbe Mrđana Bajića Nepouzdani pripovedač, MSU 2022-23, foto: Predrag Trokicić

Nova elita

Ideja o novoj obrazovanoj eliti koja sebi pripisuje progresivne vrednosti, ali samo zato da bi dominirala nad ostalim slojevima društva, ima dugu predistoriju i često se javlja tokom 20. veka.

Foto: Predrag Trokicić

Ne samo crno i belo

Iz nove knjige – Mislioci 19. veka su i radničku klasu videli kao zasebnu rasnu grupu. Ona je uvedena u demokratski proces tek u 20. veku, kada je novi imperijalizam uveo boju kože kao granicu.