I nakon tri meseca posle izbora još uvek se povremeno u medijima, a naročito na tzv. društvenim mrežama pojavljuju komentari i analize navodne odgovornosti BL (ili tzv. intelektualaca ili tzv. elite) za poraz Demokratske stranke.
Pišem da ponudim jednostavno objašnjenje pojave BL. Meni se čini da je motivacija onih koji su glasali belo jasna, kao i da ishod izbora našu motivaciju retroaktivno u potpunosti opravdava.
Kao što se većina BL izjašnjavala od samog početka, beli glasači su smatrali da svojim glasom, obzirom na date opcije, ne mogu ništa bitno promeniti na političkoj sceni.
Ishod izbora pokazao je da su bili u pravu. Birač u Srbiji (ni beli, ni crni) nije odlučivao ni o čemu. To je jasno kao dan. Naime, pri istom odnosu glasova datih za DS i SNS – kao što smo na nedvosmislen način videli – nakon izbora bila su moguća dva dijametralno suprotna praktična ishoda: to jest, o pobedi jednih i porazu drugih odlučivao je bivši koalicioni partner Demokratske stranke, bivši portparol Slobodana Miloševića. Bez obzira kako mi glasali, on je taj koji je odlučivao da li će na vlasti ostati Demokratska stranka ili će na vlast doći Srpska narodna stranka.
Birači tu imaju ulogu statista (budala) koji tobož glasaju, ali ništa ne biraju, budući da na kraju sve zavisi od dogovora na potezu Tadić-Dačić-Nikolić. Pritom oni koji su glasali dovode sebe u položaj naivčina kojima sutra svaka vlast, koja god bila, može reći “imate vlast kakvu zaslužujete, tako ste glasali”. Dakle birač ne odlučuje, ali snosi odgovornost.
Zar je čudno da je bilo ljudi koji nisu želeli da ikad više budu tako upotrebljeni. I koji su to protestno izrazili belim glasom.
Da li oni koji ih danas kritikuju kao “neodgovorne” misle da su svojim “odgovornim” glasom išta doprineli ishodu izbora? Ili su samo učestvovali u jednoj farsi?
*pseudonim
Peščanik.net, 01.09.2012.
BELI GLAS