Šta pravila ne mogu – Beli listići kao povlačenje pristanka
Iz nove REČI: Osećanje koje beli glasač želi da izrazi jeste: možda sam nemoćan, ali svejedno – ne pristajem!
Zlo na sve strane
Mašina – I pred kraj ove izborne kampanje, „zdravi razumi“ su se zabrinuli da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“, kao da „zlo“ nije kontinuitet svih elita koje se smenjuju na vlasti.
Suverenost i odgovornost
Ostavljam otvorenim pitanje belog glasa, jer na ove izbore izlaze i dve nove demokratske liste. Ako im sada ne damo podršku, možda 2020. nećemo imati koga da biramo, kao 2012.
Pustoš
Moj glas će ići DS-u zato što je glavna tema ovih izbora održavanje parlamentarizma i sprečavanje totalnog urušavanja demokratskog poretka. Razumem i ljude koji će glasati za Radulovića.
Boja glasa
Beli glas nam je 2012. obezbedio moralni otklon od politike DS-a nakon gubitka Đinđića. To nam sada omogućava da izaberemo boju svoga glasa: bio sam beli glas, a sada ću ga obojiti u žuto.
Još jednom, poslednji put
Uvažavam primedbe na moj tekst o belom glasu. Tu temu sam obnovila da bih započela raspravu o izborima. Ali izbori nisu previše zainteresovali Peščanikove saradnike, mada je trebalo.
Izbor poraženih
Očigledno je da treba glasati protestno, poništavanjem glasačkog listića, ukoliko i dalje držimo do principa koji su formulisani mnogo pre 2012, kada je beli glas prvi put primećen u javnosti.
Belo kako bilo
Slažem se sa g-đom Pešić da ovoga puta beli glas nema smisla, ali za razliku od nje, mislim da sada imamo za koga da glasamo, tj. da treba pružiti šansu ljudima koji nisu imali priliku da nas razočaraju.
O belom glasu, još jednom
Meni se čini da teorija o neglasanju za manje zlo u situaciji kada postoji veliko zlo, nije ispravna. I više od toga – to je čak glupo, naročito u slabim društvima fragilne (“mlade”) demokratije.
Beli glas, opet?
Zar mi već nemamo na slobodnim izborima izabrane zastupnike građana? Zašto nije traženo da se narodni poslanici izjasne o poverenju Vladi, umesto da građani ponovo glasaju za poslanike?
I šta sad?
Ne morate ih voleti, samo ih zaokružite. I to je legitiman način da se pošalje politička poruka. Možda malo vaše odgovornosti pređe i na one kojima ćete dati glas – viđali smo i veća čuda na Balkanu.
Na izbore ne vredi izlaziti
U maloj zemlji pretežni politički činilac je onaj spoljni. Bez američke pomoći nema ni Sirize, ni Srbize. A ne daje mi se glas za opciju koja podrazumeva patroliranje Vojske Srbije na estonskoj granici.
Beli luk i glogov kolac
Političko je premešteno tamo gde mu je mesto: na oštricu noža, i to ne malom zaslugom belih listića. Duh realnosti je pušten iz boce i više nema povratka, a sadašnji premijer će na realnim problemima i rešenjima pobediti ili propasti (propašće).
Od politike do protesta
Izbori gube centralnu ulogu u demokratiji, jer građani više ne veruju da njihova vlada upravlja državom. Živimo u društvima „nedužnih kriminalaca“, gde vlade radije pokazuju svoju nemoć nego snagu.
Bistrenje magle
Licemerje – podrška pa kritika, stalno je stanje, jer uvek se jedno isto ponavlja, a i besmislena nadanja se ponavljaju. Da, ja sam se uvek nadala da ćemo nešto uraditi, a to se nikada nije desilo.
Kamenovanje i zamajavanje
Vesna Pešić je bila glavni zagovornik teze da se ne treba plašiti pobede Nikolića. Danas ona tvrdi da je sve zlo i naopako, pa ne vidim šta je sporno u Filipovićevom zahtevu da se objasni ovaj salto mortale.
Crno-beli svet
Vesna Pešić bi morala da prestane da nam deli lekcije, zato što se glasanje belim listićima po Stevanovom jevanđelju smatra velikom greškom, bezmalo smrtnim grehom.
Odgovornost i zdrav razum
Odgovor na tekst Stevana Filipovića: Do sada je beli glas ostavio ispod cenzusa neke stranke i doveo do personalnih izmena u drugima. Za sada dakle plodan poraz, za razliku od jalovih poraza biranja manjeg zla.
Dve slike od juče
Iako su vojni avioni ceo dan nadletali Beograd, vlada Srbije nije uspela da spreči dečju automatsku letelicu da prodre u vazdušni prostor iznad stadiona na kome se igrala utakmica između Srbije i Albanije.
Kamenovanje zdravog razuma
Interesuje me da li je gospođa Pešić ikad pročitala sopstvene izjave iz prethodnih nekoliko godina? Ovo nije retoričko pitanje. Iskreno me zanima da li jeste.
Beli listići – poslednji put
Motivacija onih koji su glasali belim listićima je jasna, a ishod izbora našu motivaciju retroaktivno u potpunosti opravdava.
Posle izbora (istraga je u toku)
Gde je otišlo tih milion i po birača? U apstinente. I samo u apstinente. Beli listići (njih 170 hiljada) su i sami apstinenti.
Kritika eklektičkog uma
U predizborno vreme su nam se malo i udvarali, sada udvaranje čuvaju za neke druge, za nas je ostala samo kritika.
Dijalektika procesa
Izborni trijumf lidera naprednjaka smanjuje frustracije nacionalista, uvlači ih u sistem vlasti i primorava na politički odgovorno ponašanje.
Beli šamar
Ono što je banalno u svojim uzrocima, može završiti kao radikalno u svojim posledicama.
Tačka preokreta
Bijeli glas i Neizlazeći glas su najslobodniji glasovi ikad. Oni su odjednom narasli i pokazali slobodu od straha.
Povratak u budućnost
Za evropski deo Srbije poraz Borisa Tadića je bio prioritet nad pobedom Tomislava Nikolića.
Trenutak istine
Zamalo da Boris Tadić osvoji i treći, protivustavni mandat. Trebalo je da to bude rutinska operacija.
Postizborna
Ako priličan broj ljudi odluči da ne želi glasati za Tadića ili Jovanovića, to nikako ne znači da oni žele Nikolića na vlasti.
Pravne crtice o izborima 2012 – treći deo
Preovlađujući utisak javnog mnjenja staje u rečenicu: Nije mi žao što je Tadić poražen, ali žalim što je izgubio od Nikolića.
Građanska neposlušnost i beli listići
Zagovornici belih listića nastoje da ojačaju svoj građanski otpor u drugom krugu predsedničkih izbora.
Okupacija belih listića
To je nešto što ne nudi rešenje. Nema cilj. Nema ideologiju. Nema vođu.
