Nakon skoro trogodišnjeg odlaganja u Višem sudu u Beogradu počelo je suđenje nekadašnjem „mladom lavu“ vladajuće SNS, visokom funkcioneru stranke, narodnom poslaniku i predsedniku jedne velike beogradske opštine i grupi njegovih saradnika za korupciju i zloupotrebe u vezi sa nelegalnom gradnjom.
Samo suđenje generalno, valjda zbog uverenja da će se cela stvar, kao i do sada, odugovlačiti u nedogled a na kraju verovatno okončati zastarevanjem ili oslobađajućom presudom zbog nedostatka dokaza, nije mi posebno interesantno.
Ali jedna rečenica u izveštajima sa suđenja mi je privukla pažnju. Nije to, makar priznajem da je zvučala skoro duhovito, izjava okrivljenog da je on „u svemu postupao u skladu sa politikom predsednika Vučića“ već njegov potvrdan odgovor na pitanje sudije – da li mu je policija prilikom pretresa stana pronašla i oduzela „brojač“, mašinu za brojanje novca?
Koliko ljudi drži u stanu mašinu za brojanje novca? Koliko toga broje? Koliko su funkcionerima vlasti, sa demagoški skromnim platama te mašine potrebne? Ali po svemu sudeći mladoj nadi vladajuće stranke mašina za brojanje novca zaista je bila potrebna. Prema policijskom zapisniku objavljenom u medijima prilikom pretresanja u njegovom stanu je pronađeno više od 311 hiljada evra, pet hiljada američkih dolara i više od 10 miliona dinara.
To i početak suđenja u februaru, što bezmalo koincidira sa događajem koji je takođe u februaru ali pre četiri godine naša vlast pompezno predstavila kao „mač u borbi protiv korupcije“ motivisali su me da pišem ovaj tekst.
Naime, iako podaci o novcu iz ove priče jesu respektabilni, oni su zapravo samo skroman delić neuporedivo veće priče o neverovatno brzom sticanju imovine mnogih predstavnika vlasti na raznim nivoima. Jer i pri potpunom odsustvu podataka o količini gotovine, veliki luksuzni, skupi stanovi na elitnim lokacijama, kuće, lokali, hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora, preskupi automobili u vlasništvu političke ili policijske „elite“ ukazuju na neobjašnjiv raskorak između imovine i relativno skromnih plata. Na to su uostalom u međusobnim sukobima, ukazivali čak i sami predstavnici vlasti. Posebno je groteskan primer izjava nekadašnje državne sekretarke MUP da njen bivši ministar „živi u vili od 3,2 miliona evra, vozi Mercedes od 250.000 evra, ima kolekciju skupocenih satova“ propraćena pitanjem, u narodnjačkom maniru – „odakle rođače“? A sve uz istovremeno pisanje medija o njenom velikom, luksuznom stanu i skupocenom Poršeu i isto pitanje – odakle?
A u pomenutom februaru 2020. Srbija je dobila zakon koji predviđa da se drakonski, po veoma visokoj stopi (75%), oporezuje uvećanje imovine veće od 150.000 evra čije legalno poreklo vlasnik ne može da dokaže – Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.
Početak primene ovog „mača protiv korupcije“ odmah je odložen za godinu dana uz objašnjenje da u međuvremenu moraju da se obave potrebne kvalitetne pripreme, formira posebna jedinica Poreske uprave, Vlada donese podzakonske akte i postavi rukovodioca posebne jedinice, a drugi organi odrede službenike za vezu sa Poreskom upravom.
I nakon toga protekle su tri godine „primene“ zakona. Zvuči skoro neverovatno ali bukvalno bez ikakvog efekta, bez ijednog jedinog rešenog slučaja. Za tri godine, u zemlji koja po Globalnom indeksu percepcije korupcije spada među nekoliko najkorumpiranijih u Evropi, Poreska uprava nije utvrdila ni jedan jedini slučaj sticanja imovine čije je poreklo sporno! Te tri godine, u narodu bi rekli „mlaćenja prazne slame“ jasno govore da je donošenje zakona bilo dimna zavesa, da ozbiljne namere da se on primenjuje nije ni bilo. Pa je vlast, valjda svesna da bi tri godine takve „aktivnosti“ moglo biti previše čak i za najnaivnije građane, jesenas, pred izbore, preko medija koje kontroliše, plasirala vest da se „obruč steže oko 150 obveznika“. Ispostavilo se da je ta zgodna, za uho birača prijatna predizborna vest, po svemu sudeći samo još jedan fingirani antikorupcijski potez. Jer nakon izbora o tom „stezanju obruča“ više se nije ništa čulo.
Sve govori da u „antikorupcijskoj borbi“ kod nas vlast ništa neće da menja. Razrađena korupcionaška mašinerija će nastaviti da radi. „Elita“ će i dalje da se bogati na račun građana, skoro najsiromašnijih u Evropi. I te građane će i dalje zaluđivati antikorupcijskim floskulama i ingenioznim normativnim kreacijama. Jedino će joj možda, bar sudeći po glasinama da je sve aktivnija na tržištu kriptovaluta, manje trebati mašine za brojanje gotovine.
Peščanik.net, 17.02.2024.
