Džabe nose maske i pokrivaju se kapuljačama, jer ih dobro znamo, to su oni isti što izigravaju ministre i predsednike u odelima i kravatama. Džabe je i zato što je posle Ribnikara i Mladenovca, a posebno posle pada nadstrešnice u Novom Sadu svima jasno da je to jedna neobrazovana, ošljarska, bahata i lopovska vlast. Da su to nemilosrdni rušioci koji se cinično izdaju za graditelje.
Otpor je sve jači jer je teret velikom delu stanovništva postao nepodnošljiv. Devastacija pre svega Beograda, ali i cele Srbije naišla je na reakciju grupa samoorganizovanih građana, od Jadra do mosta na Savi, i mi poslednjih meseci živimo u neprekidnom poluvanrednom stanju, a represija vlasti prema oponentima je sve jača i sve perfidnija. U Novom Sadu se praktično podigao ceo grad koji je postao centar otpora. Konačno su se pobunili i mladi i blokirali fakultete.
Međutim, naš problem se može rešiti na samo jedan, politički način. Posvećenost i hrabrost aktivista i protestanata je za divljenje, ali fizički otpor na mestima represije nije dovoljan. Politika je borba za upravljanje državom, borba za vlast, a aktivisti čak ni ne pretenduju na tako nešto. Oni pružaju otpor vlasti, ali njihova aktivnost nije usmerena na preuzimanje državnih funkcija.
Ova vlast će prekopavati Srbiju, rušiti Beograd i ubijati ljude koji čekaju na vozove sve dok ih neko ne smeni i ne dođe na vlast umesto njih. To mogu da urade samo političke partije, političari koji se prijavljuju da budu neka nova vlast. Drugim rečima, da bi došlo do političke promene mora da postoji politička alternativa, i to kredibilna politička alternativa, za koju će građani moći da veruju da je u stanju da vodi državu na novi, drugačiji način. A to nisu ni studenti, ni aktivisti koji brane most, ni seljaci iz Gornjih Nedeljica.
Problem je u tome što to nije ni petnaestak rasparčanih političkih grupacija, bez plana i programa, koje zajednički nazivamo opozicijom. Ovakvi kakvi su, oni u tu borbu ne mogu da nas povedu, i zato moraju da se promene. Njihova funkcija nije da se preoblače u građane koji protestuju već da formulišu i organizuju alternativu koja će da nas izvuče iz ove rupe. To pre svega podrazumeva definisanje jedne političke platforme koja bi delovanju građana (a i njih samih) dala smisao i cilj. Za šta se mi to borimo, za koje vrednosti i za koje političke ciljeve? Kuda Srbija treba ide, i kako bi trebalo da izgleda ta bolja Srbija zbog koje se ljudi izlažu represiji? Mi moramo da se stavimo pod jednu „političku kapu“, pod jedan zajednički imenitelj da bi otpor mogao da ima bilo kakav ishod.
Razjedinjene opozicione partije su u velikoj meri obično Potemkinovo selo, prazne fasade na televiziji. One skoro da ne postoje van fotelja N1 i NoveS. Koga ne mrzi, neka pogleda rezultate lokalnih izbora koji su u dva dela održani prošle i ove godine. Naspram vlasti u barem polovini opština postoje skoro isključivo raštrkane i izolovane grupe građana, ponegde i više njih, a političkih partija nema ni od korova, ili je jedna u jednoj, a neka sasvim druga u nekoj drugoj opštini. To znači da je njihova mreža, njihova infrastruktura skoro nepostojeća, ako se izuzmu neki veliki gradovi, mada se ni tu nisu proslavili. Tako ne može da se smeni ni mnogo slabiji protivnik od SNS mašinerije koja je svoje pipke pustila u sve pore društva.
Njihov prvi zadatak bi morao da bude da se prvo oni sami, i to svi, stave pod zajedničku političku platformu koju su prethodno formulisali, a onda da povežu u jedan organizovani front sve te atomizovane tačke otpora širom Srbije. To je njihova funkcija, a ne da se guraju sa policajcima, vrte čegrtaljke i duvaju u vuvuzele pred kamerama. Na kraju krajeva za to primaju platu iz budžeta, da vrše ustavom definisanu ulogu alternative postojećoj vlasti.
Iz te perspektive potpuno je bespredmetna diskusija da li vlast smeniti na izborima ili na ulici. Glupa diskusija i da je sve kako treba, a nije. Jer ova i ovakva opozicija ne može da sruši vlast ni na izborima ni na ulici. Prosto nije kredibilna alternativa, pa je rasprava o metodama i taktici čisto zamajavanje. Ali, ako već treba da razmatramo to sasvim hipotetičko pitanje, nama i najgori, ali ipak donekle regulisani proces (a to su izbori) sasvim sigurno više odgovara od stihije ulice, pa zato nema opasnije rečenice od one koja se u poslednje vreme često čuje – kako „izbori ne postoje“ i kako su „izbori besmisleni“. Uostalom, kako se to tačno dolazi na vlast preko ulice niko nikada nije objasnio. Zato je u pravu Rastislav Dinić kad govori o fantazmu radikalizacije.
Na kraju, utisak je da današnja opozicija nije uspela da angažuje sve ljudske, pre svega intelektualne resurse, kojima bi eventualno mogla raspolagati u borbi protiv SNS-a. Čini se da se među njima ne vode nikakvi razgovori, da se ni o čemu ne razmišlja, da nikoga ne pitaju za mišljenje i da samo teraju onako kako su valjda oni sami zamislili. Vlada jedna bezidejnost, nedostatak bilo kakve vizije, kod nekih i nedostatak uverenja. Posebno se oseća manjak pravog vođstva i ljudi od autoriteta kojima se veruje i koje bi građani sledili sa verom i poštovanjem. Da i ne pominjemo da nas čekaju možda ključni predsednički izbori, i dok se budemo okrenuli, oni će se desiti. Da li ćemo opet kao jedinu ponudu imati neke Đilasove lutke za jednokratnu upotrebu, ili svima očigledne autsajdere? Ili ćemo konačno dobiti jednog pravog lidera koji će nas sve mobilisati i kome ćemo verovati. Nekako se čini da stvari baš i ne idu u tom pravcu.
Svaka vlast se vremenom izanđa, i mnogo bolja i uspešnija od ove naše, koja nije ni dobra ni uspešna, pa se nekako oseća da SNS-u polako ističe rok trajanja. Afere, skandali i porazi su se namnožili, oni su se podgojili i nafatirali, kako čujemo neki su čak postali milioneri, pa nužno podležu entropiji. Međutim, ako ne postoji neko ozbiljan ko bi se ponudio kao zamena, ta entropija može lako da se pretvori u haos, nasilje i otvorenu diktaturu, neku vrstu putinizacije. Dogorelo je do nokata, i ljudi iz opozicije to moraju konačno da shvate. I da nam ponude nešto bolje, i to odmah.
Peščanik.net, 06.12.2024.
Srodni link: Dejan Ilić – Studentska posla
NADSTREŠNICA