Dok se Trump sprema da se povuče u istoriju, novinari se utrkuju u pisanju rekapitulacija njegovog predsedničkog mandata, kao što su činili i poslednje četiri godine. Mnogi od tih prikaza su trivijalni, bombastični ili nezanimljivi. Ponavljaju se optužbe za bezobzirnost, rasizam, ksenofobiju, aroganciju, neefikasnost, nesposobnost i neznanje. Neki autori ga iz istih razloga brane, jer su sa njihovog stanovišta ksenofobija, rasizam i arogancija vrline, a ne duboki moralni nedostaci.
Pokušaću ovde da ponudim jednu drugačiju ocenu i pokažem u čemu je Trump bio u pravu, a zatim i čemu nas je naučio.
Prvo, Trump je ispravno odabrao temeljna načela svoje spoljne politike – to su: „Amerika na prvom mestu“ i umereni izolacionizam. Da bismo to razumeli, moramo imati u vidu da američka spoljna politika ima na raspolaganju samo dva modusa funkcionisanja, koji se mogu sažeti sloganima o „izuzetnoj Americi“ i „Americi na prvom mestu“. Američka izuzetnost, kao što samo ime kaže, zasniva se na ideologiji američke superiornosti za koju se veruje da je stečena i zaslužena jedinstvenim vrlinama nove republike. Američka superiornost implicira hijerarhijski organizovan globalni poredak u kom su Sjedinjene Države uvek na vrhu, dok ostale zemlje imaju sporedne uloge. Neizrečeni krajnji cilj takve politike je upravljanje svetom. Sjedinjene Države svakako nisu prva zemlja sa takvim ambicijama: Egipat, Rim, Vizantija, islamska imperija, Karlo Veliki, Huni, Tamerlan, Napoleon, Hitler, komunističko carstvo Sovjetskog Saveza, spisak je dugačak. Ostvarenje takvih ambicija malo je verovatno, a put je uvek popločan ratovima. Zato prihvatanje ideologije „superiorne nacije“ gotovo po definiciji podrazumeva „vođenje večnih ratova u ime večnog mira“, kao što je jednom rekao Gore Vidal. Nije slučajnost to što je Amerika praktično neprestano u ratu već 80 godina.
S druge strane, „Amerika na prvom mestu“ bar formalno sve zemlje postavlja u istu ravan. To je ideologija koja Americi daje puno pravo da štiti svoje interese, ali to pravo ne uskraćuje ni drugima. Trump, koji svakako nije ekspert za međunarodne odnose, rekao je u govoru pred Ujedinjenim nacijama da slično postupanje očekuje od svih zemalja, od Alžira do Zimbabvea. Naravno, zahvaljujući svojoj veličini i značaju Amerika uvek ima najviše uspeha u vođenju takve politike, ali ovako bar ne oseća obavezu da upravlja drugim zemljama i govori im kako da uređuju svoje unutrašnje stvari. Njeno ponašanje je transakciono, što smanjuje mogućnost izbijanja ratova. O sukobima interesa možemo pregovarati i doći do nagodbe, dok sa ideološkim sukobima to nije slučaj.
Trump se u osnovi držao takve politike sve dok njegova opsesija Kinom nije izbila na površinu u prvim mesecima pandemije. Pandemiju je protumačio kao kinesku zaveru za njegovo rušenje sa vlasti. Ipak, činjenica je da nije započinjao nove ratove i da je povremeno ulagao čak i značajne napore da okonča ratove započete pre 20 godina, koje u Vašingtonu niko više i ne pokušava da opravda. U pitanju su klasični imperijalistički ratovi, kao u Buzzatijevom romanu Tatarska pustinja, gde u središtu imperije niko ni ne zna gde sve njihovi vojnici ratuju, a još manje zašto.
Trump je zaslužan i za dva važna doprinosa našim znanjima o neksusu politike i biznisa. U politiku je uneo veštine koje je sticao tokom gotovo pola veka preduzetničke karijere i tako, kao što sam već pisao na drugom mestu, osigurao konačni trijumf neoliberalizma. Sunarodnike je tretirao kao zaposlene u kompaniji koje po volji može kažnjavati i otpuštati. Predsednički mandat je video onako kako Bezos vidi svoju poziciju u Amazonu: dozvoljeno mu je da radi sve što poželi, bez ikakvih zakonskih i regulatornih ograničenja.
Trump je podigao zavesu koja je građane, kao posmatrače političke igre, delila od nosilaca vlasti, i na najdirektniji mogući način pokazao sve zakulisne poslove, trgovinu uslugama i korišćenje javnih funkcija za sticanje lične dobiti. Dok su nezakonite ili poluzakonite radnje kao što su primanje novca od stranih vladara, gomilanje unosnih funkcija ili izbegavanje plaćanja poreza u prethodnim administracijama obavljane iza spuštenih šalona, diskretno i sa izvesnim dekorumom, tako da ih autsajderi nisu mogli primetiti, ovog puta sve se odvijalo pred očima javnosti. Zahvaljujući Trumpu stekli smo uvid u duboku korumpiranost u samoj srži političkog procesa.
I to nije sve. Iskvarene manire koje je doneo u Belu kuću Trump je usavršavao za 50 godina poslovne karijere u kojoj je takođe bilo mnogo nezakonitih i poluzakonitih poslova. Ali takvi maniri mu nisu bili smetnja u preduzetničkoj karijeri. Štaviše, oni su mu pomogli da uspe u poslovnom svetu Njujorka, doneli mu bogatstvo i status važnog gosta na mnogim skupovima. Između ostalog, bio je uvaženi donator političkih kampanja kao što je bila kampanja Hillary Clinton za ulazak u Senat. Činjenica da se način na koji je uspeo u poslovnom svetu ne doživljava kao odstupanje ili kao nešto neprihvatljivo potvrđuje da su i ljudi oko njega koristili slična sredstva da bi stigli na vrh.
Što više saznajemo o Trumpu to više otkrivamo i o metodama koje donose uspeh u bogatom poslovnom miljeu Njujorka, pa i sveta, jer su Trump i njegovi saradnici sklapali poslove u Škotskoj, Rusiji, na Bliskom istoku i u Kini. Najbliži saradnici i članovi porodice koji su ga izdali i preoteli mu milionske ugovore demonstrirali su upravo onu vrstu ponašanja koja je tipična za Trumpa (on bi i sam isto učinio) i jasno pokazali kakvi etički standardi vladaju u ovom okruženju. Trump nam je tako dao još jednu važnu lekciju: pokazao nam je trulež, korumpiranost i neodgovornost moćnih poslovnih imperija.
Otkrio nam je razmere korupcije u središtu politike i u središtu velikog biznisa. To su neoprostivi gresi. Gresi koji se uživaju u tajnosti mogu biti prihvatljivi ili ostati neprimećeni; ali to ne važi za grehe kojima se razmećemo pred javnošću. Oni koji će ga zameniti na vlasti preduzeće sve što je potrebno, ne da promene takvo stanje, jer to je važan element samog sistema, već da ga što bolje prikriju. Ali kada jednom vidite istinu, ne možete se više pretvarati da se ništa nije dogodilo.
Global inequality, 07.11.2020.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 11.11.2020.
TRAMPOZOIK