Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Kada će Vučić zajedno sa drugim predsedničkim kandidatima da odgovara na pitanja građana, kao što smo mogli da vidimo kada su se u Hrvatskoj pred predsedničku izbornu utakmicu na televiziji postrojili kandidati. I kada smo se grizli u sebi gledajući kako je mnogo daleko Hrvatska od Srbije.

To kod nas ne može da se vidi, jer je na dnevnom redu izvlačenje našeg predsednika Vučića iz korupcionaške afere Krušik koju je na svetlo dana izneo uzbunjivač Aleksandar Obradović. Dok se Vučić klatio od jedne do druge laži postalo je očito da je korupcija u trgovini oružjem unervozila vrhove vlasti. Prvo je Stefanović izjavio da njegov otac nema veze sa firmom GIM, niti je ikada ijedan metak prodao, a već je bilo objavljeno da njegov otac radi za tu privatnu firmu koja je od Krušika kupovala oružje po nižoj ceni od realne, da bi ga preprodavala po skoro duplo višoj i tako mlatila milione dolara, a Krušik uništavala. Na pitanje novinara o tome, Vučić je prvo rekao da otac Nebojše Stefanovića nema veze s tom firmom, zatim da je možda otac Stefanović zaposlen u toj firmi, ali da to nije nikakvo krivično delo. Čovek radi u toj firmi, pa šta! Da li je to zabranjeno, pitao je predsednik. Onda se još jednom predomislio i rekao da je razgovarao sa Stefanovićem i da mu se izvinio, jer se sada direktno raspitao i sada zna da Stefanovićev otac nema nikakve veze s tom firmom. Kada mu je Miodrag Sovilj, novinar N1, postavio pitanje u vezi sa podatkom da je Branko Stefanović putovao u Saudijsku Arabiju kao član delegacije preduzeća GIM u svojstvu pravnog savetnika, predsedniku Vučiću je pozlilo i morao je da provede vikend na lečenju u VMA.

U međuvremenu, javnost je slavila svog heroja Aleksandra Obradovića koji je otkrio korupciju i laži kojima se ona prikrivala. Zahvaljujući advokatu Vladimiru Gajiću koji je obelodanio hapšenje Obradovića, neviđenoj aktivnosti građana (pre svega novinara nezavisnih medija kao što su NIN, Vreme, Danas, N1, Nedeljnik, Peščanik i još neki), nekolicini javnih ličnosti koje su pozvale građane i lično obišle zatočenog heroja u njegovoj kući u Valjevu, nevladinoj organizaciji koja je skupljala potpise da se Obradović pusti iz kućnog pritvora, podršci građana Valjeva, pokretu 1od5 miliona, opozicionim strankama i Novom optimizmu sa svojim maštovitim akcijama – vlast je bila prinuđena da Obradovića pusti iz kućnog pritvora.

Izgledalo je da je za Vučića najveći problem Obradović koji je obelodanio korupciju u Krušiku kao model sveopšte korupcije. Onda se ispostavilo da ga najviše brine Nebojša Stefanović, njegov najbliži saradnik, ministar policije, potpredsednik vlade i potpredsednik SNS-a koji je po svim pravilima državne službe morao biti smenjen zato što je svom ocu i svojim bližnjima omogućio da zloupotrebom svoje funkcije stiču ogroman novac. To se nije dogodilo, a izgleda i da neće. U međuvremenu je izbila bolna afera Jovanjica o hektarima zasađenim marihuanom i o tonama droge koja se na tom imanju proizvodila i spremala za prodaju. Šuškalo se da je vlasnik Jovanjice pred hapšenje zvao Andreja Vučića i da se radi o sukobu dva kriminalna klana – Stefanovića i Andreja Vučića i da su ministar policije i predsednik u sukobu. Vučić se umešao rekavši da nema sukoba sa Nebojšom, jer bi ovaj otišao istog časa kada bi on to od njega tražio. Tako mu je rekao Stefanović.

Ali Vučić od njega nije tražio da ode i po svemu sudeći ga neće dati. Vrteći film unazad, ako se prisetimo koliko laži je Nebojša Stefanović izgovorio po Vučićevom naređenju, prepoznaćemo tu razne žanrove, od komedije do tragedije. Setimo se drame kada je u Jajincima, nadomak Vučićeve kuće nađeno oružje – navodno je neko ostavio dve pune kutije koječega i nekoliko zolja. Odmah zatim je u nekakvoj tajnoj vezi, znanoj samo Nebojši, pronađeno oružje u nekoj garaži blizu Andrejeve kuće na Novom Beogradu. Istraga zbog Jajinaca je bila prava puslica, kada je Nebojša izbrojao 97 sumnjivih lica koja su se muvala oko Vučićeve kuće. Treba biti Vučićev sluga pokorni pa sve to herojski odraditi. Ih, a pre toga, kada je na televiziju izveo antiterorističku jedinicu pod punim naoružanjem zbog pretnje državnim udarom! A zapravo je Vučić bio uhvaćen u onoj zemunskoj kafani kako ucenjuje bivšeg direktora Kurira da optuži vlasnika Kurira zbog ko zna čega, ne sećam se više. Maestralno je Nebojša lagao oko rušenja Savamale, a onda mene i Peščanik tužio sudu za duševne boli, jer sam ja opisivala kako je povodom Savamale debelo mastio. A školovanja dr Nebojše bolje da se ne prisećamo, to su tone srceparajućih laži, mada se mora reći da ni Vučić nije štedeo laži braneći Nebojšin doktorat. Treba zaista biti šampion i drug po laganju pa izgovoriti ove reči: „Gluplje obrazloženje nisam u životu pročitao. Bilo bi me sramota da sam se potpisao ispod tako glupog obrazloženja“, i pitati „na osnovu čega se tvrdi da je doktorski rad Nebojše Stefanovića plagijat i da li su novinari imali priliku da pročitaju taj rad“. I nežno dodati kako je izgleda postalo popularno udarati po Nebojši.

I sad taj Krušik preti da uništi jednu iskrenu ljubavnu vezu koju su učvrstile tone laži u kojima mi, građani Srbije, osam godina živimo. Ali neće je uništiti, a evo kako neće. Prema pisanju Politike, na otvaranju hotela „Crni vrh“ na Divčibarama, Vučić se vratio na Nebojšu i Krušik, pokušavajući da stavi tačku na korupcionašku aferu koja mesecima proganja Nešu. To je izveo tako što je izgovorio krunske laži u korist Nebojše. Ustvrdio je da je jedini Nebojšin greh to što je njega, Vučića, slagao. Nije propustio priliku da zastraši radnike Krušika rekavši da „imamo tešku situaciju u Krušiku zbog sveukupne jezive i prljave kampanje koja se vodi protiv te fabrike“, a „radna mesta Valjevaca su ugrožena zbog takve neodgovornosti i bezobzirnosti“. Ko god na internetu ukuca „Krušik“, kaže predsednik, „moći će da čita samo o glupostima i prljavoj kampanji koju su vodili i za koju smo juče ustanovili da se sastoji u tome da je mene Nebojša Stefanović slagao. Od svih krivičnih dela koja su navodili, svelo se na to da je mene Nebojša lagao, pošto ne mogu ničeg drugo da se sete“. Samo je lagao Vučića i ništa više. Ali i to je laž da je Neša lagao Vučića o Krušiku, GIM-u i tatinom izvlačenju novca iz Krušika. Vučić je sve to znao i sve je rađeno sa njegovim znanjem. Time što je objavio kako ga je Neša (navodno) slagao, izvlačio je sebe iz te afere.

Skoro da je besmisleno postaviti pitanje da li je dozvoljeno da ministar policije i potpredsednik vlade laže predsednika države? Zar ministar, kad laže predsednika i celokupnu javnost, ne treba da podnese ostavku? Zar predsednica vlade nije imala ništa da kaže kad je ministar slagao? Imala je i rekla da Obradović nije nikakav uzbunjivač i još neke nerazumljive rečenice. Ne, ne treba Nešu dirati, jer se zapravo ništa nije desilo, nema krivičnog dela (čijeg, ne kaže se), jer je ispalo da je Nebojša samo lagao Vučića. Nije rečeno šta je slagao, jer on nema šta da slaže Vučića o poslovima kojima se bavio njegov otac, jer je to Vučić znao. Ostalo je da poverujemo da je cela laž u tome što tata Branko ne radi u GIM-u, a u stvari radi. Pa šta ako radi u GIM-u, to nije zabranjeno. Vučić se ne ljuti na Nebojšu zato što ga je slagao, to je uobičajena stvar. Zapravo je ta priča o Nešinom laganju omogućila da se krivica prebaci na dežurnog neprijatelja (samo što nije pomenuo Đilasa), koji je oštetio Krušik i ugrozio radna mesta radnika.

Moglo bi da se postavi pitanje zašto Vučić „ne da Nebojšu“, a mogao je da ga makar formalno otkači. I to zapravo već znamo. Vučić nikog svog ne da ni po koju cenu. Ako nekog svog pusti niz vodu, i on će stići na red. Jedva na kašičicu daje Jutku i Simonovića, a izgleda da ne da ni Babića, jer u onom videu koji je o nesreći u Doljevcu konačno predat sudu nedostaju dva ključna minuta. Pa zar zbog helikoptera i smrti sedmoro ljudi nije jasno i glasno rekao „ne dam Gašića“ i „ne dam ni Lončara“ (posle je malo dao Gašiča i sve vreme tugovao za njim i brzo ga vratio). Nije dao ni Radoičića. Za njega je lično svedočio da je nevin i decidirano rekao da on nema veze sa ubistvom Olivera Ivanovića. Mafijaška mašinerija ne sme da naprsne pod spoljašnjim napadima, ne smeš da im daješ glave svojih ljudi koji kradu milione, jer sveopšta korupcija održava gazdin „sistem“ u pogonu.

I šta je na kraju ispalo sa Krušikom u Vučićevoj verziji događaja? Zapravo ništa, sem onih pretnji radnicima. Neša ga je malo lagio, bože moj, mnogo važna stvar, lagao je i on za Nebojšu da je doktor nauka. Jer, kako je lepo reče Sofija Mandić, živimo u doba laži Aleksandra Vučića. Laž je bog kome se Vučić i njegova družina mole i od koga žive.

Peščanik.net, 24.12.2019.

KRUŠIK

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).

Vesna Pešić

Latest posts by Vesna Pešić (see all)