Tužba

pescanik

Ministar policije i Nebojša Stefanović tužili su Vesnu Pešić i Peščanik zbog teksta „Dosoljavanje“ od 14.05.2016. Ministru policije, Vesna Pešić i Peščanik povredili su „poslovnu čast i ugled“, dok je Nebojša Stefanović zbog objavljivanja „neistinitih informacija“ pretrpeo „duševni bol, zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti“, te „zbog stvaranja neistinite i pogrešne predstave o njegovoj ličnosti“. Tako su Vesna Pešić i Peščanik ministru policije i Nebojši Stefanoviću „pričinili štetu najvećeg stepena“. Kao tužilac se ipak potpisalo samo privatno lice Nebojša Stefanović (treba se nadati da ministar policije ima preča posla od podnošenja tužbi protiv građana), iako je Vesna Pešić pisala isključivo o ministru policije (dakle, i kada je pominjala Stefanovića, pominjala ga je jedino kao ministra policije).

Šta je Vesna Pešić u sada spornom tekstu o rušenju u Savamali zamerila ministru policije? Zamerila mu je da ne radi dobro svoj posao i da za to nudi „glupa“ objašnjenja. Pošto je to tako, ona je izvela i sud da je ministar policije – „glup“. I ne samo „glup“, nego i „najgluplji“ među svojim kolegama s vrha vlasti, jer eto uvek njemu dopadne da objašnjava i opravdava neobjašnjivo i nedopustivo. Reklo bi se čak da je Vesna Pešić sve to o ministru policije napisala i sa izvesnim simpatijama, kao da joj je žao Stefanovića koji se – da to tako kažemo – ni kriv ni dužan našao na mestu ministra policije. Da li je procena da je ministar policije glup povredila Stefanovića, pa je on zato podneo tužbu? Ne, njega je povredilo to što je Vesna Pešić prekršila zakon – „U tome je suština problema i ti navodi predstavljaju osnov ovog tužbenog zahteva“, stoji u tužbi.

To kršenje zakona palo je Stefanoviću još teže zato što su prekršitelji „poznati i cenjeni po njihovoj borbi za građansko društvo, za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države i demokratije“. „Ironija je“, kaže se dalje u tužbi, „da su tuženi, boreći se za pravnu državu i afirmaciju principa ljudskih prava i sami, i nadamo se iz nehata, povredili iste“. Kako su oni to povredili? Tako što su, stoji u tužbi, objavili „neistinite informacije“. Kao dokaz za neistinu, tužilac je podneo na uvid odlomak iz navodno spornog teksta, kao i transkript intervjua na koji se autorka teksta tobože pozvala. Evo kako to izgleda u tužbi.

Odlomak iz „Dosoljavanja“:

„Jedino je glupost ministra policije Nebojše Stefanovića nenadmašna i nepredvidiva. Do sada nismo otkrili zašto je baš njemu dodeljena uloga da ispadne najgluplji. Možda zato što se on uvek pojavljuje posle Vučića da ’zapuši’1 preostale rupe. I kakve bisere je prosuo2 ovoga puta? Izjavio je da je ’spin’3 to što je glavna vest u Srbiji rušenje tri nelegalna objekta u Savamali. … Ministar je mudro dodao da rušenje na takav način ne sme da se dešava, ali i kad se desi, nikako ne treba da bude glavna vest u Srbiji. … Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje. Na pitanje novinarke zašto policija nije reagovala kada su je4 unesrećeni čuvari i vlasnici objekata u Savamali obavestili šta se dešava, on je rekao da policija nije smela da reaguje jer nije dozvoljeno ugrožavati živote policajaca! Mogla je, kaže ministar, da ih ubije električna struja iz porušenih objekata. I eto šta je ispalo – policija služi tome da čuva policiju!56 Ministar je lepo objasnio da se radi o građanima čiji su objekti služili ’za sticanje bogatstva’,7 da su to ’građevine dobijene spregom politike i tajkuna’.8

Dakle, za ovaj odlomak se u tužbi tvrdi da „netačno prenosi intervju koji je tužilac dao“, pa se onda daje navodno tačan transkript intervjua [ovde taj deo citiram doslovno, sa svim greškama u tekstu tužbe]:

„Naime tužilac je na pitanje voditelja: što se dešava sa pričom u rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, to se desilo pre dve nedelje. Zašto još ne znamo ko je porušio te objekte?’ Odgovorio:  ’Pa pre svega hoću da vam kažem da policija radi na rasvetljavanju slučaja, mi ćemo ovaj slučaj da istražimo kao što smo rešili i ostale slučajeve. Pokazali smo to i u slučaju da kažem svega ostalog što je bilo u javnosti i u poslednjih nekoliko nedelja, ili poslednje dve godine dakle intenzivno se radilo i rasvetlićemo ovaj slučaj, ali hoću da vam kažem šta je tu spin, spin je da je glavna vest rušenje tri nelegalna objekta, tri nelegalna magacina, oni nisu stambeni objekti, oni (ni)su kuće, tu nisu živeli ljudi, to su neki magacini barake, što ne sme da se dešava, dakle ne sme da se dešava i ne može da bude glavna vest pokušaj spina da to bude glavna vest u Srbiji………..pokazaćemo i šta se ovde dešavalo, eto državni organi će odraditi svoj posao, ali pre svega hoću da kažem glavna vest u Srbiji treba da bude zbog čega mi živimo, to je generalni spin…pustite da istraga pokaže sve….sekretarijat za legalizaciju, sve komisije, odbile su legalizaciju jer je nemoguće da tamo imate objekat, pa ne možete ni vi, pa ne mogu ni ja, ne može bilo koji građanin da uzme i da podiže gde god mu padne na pamet objekat koji zarađuje novac. Dakle nije to objekat u kome je je sada smešten neko pa se sada eto neka humanitarna organizacija, nego se koristio za sticanje novca, sticanje bogatstva’.“

Pošto se daju ova dva izvoda – iz teksta Vesne Pešić i iz transkripta intervjua – u tužbi se zaključuje da je Vesna Pešić neistinito prenela intervju. Maliciozni čitalac bi mogao pomisliti da sada i Vesna Pešić može da podnese kontratužbu jer ni odlomak iz njenog teksta nije verno prenesen (prekucan). Još maliciozniji čitalac bi mogao da tvrdi da je ministar policije iz teksta Vesne Pešić daleko pametniji od ministra policije iz dela transkripta citiranog u tužbi. Ali, ozbiljan čitalac će ipak videti da postoji jedno krupno neslaganje između dva odlomka i pomisliti da je Vesna Pešić izgleda uhvaćena u laži. Dok se sve ostalo praktično poklapa između dva navoda, u citiranom transkriptu nema ni traga od izjave na kojoj Pešić zasniva ocenu o najvećoj gluposti: „Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje. Na pitanje novinarke zašto policija nije reagovala kada su je unesrećeni čuvari i vlasnici objekata u Savamali obavestili šta se dešava, on je rekao da policija nije smela da reaguje jer nije dozvoljeno ugrožavati živote policajaca! Mogla je, kaže ministar, da ih ubije električna struja iz porušenih objekata.“

Da stvari po Vesnu Pešić budu još gore, ni u prilogu uz tužbu – transkriptu dakle celog intervjua – nema ni pomena o opasnoj „električnoj struji“. Da li je Vesna Pešić to izmislila, i tako zaista netačno prenela intervju? Jer, to se tvrdi u tužbi: ministar policije dao je intervju, autorka „Dosoljavanja“ se pozvala na taj jedan intervju i netačno ga prenela, dodavši mu ono što ministar policije nije rekao, a što zaista zvuči izuzetno glupo. Tako ispada kao da je Pešić podmetnula lažni dokaz za glupost ministra policije.

Nevolja je po ministra, međutim, u tome, što u tekstu od 14.05.2016. Vesna Pešić nigde ne tvrdi da se oslanja samo na taj jedan intervju, dat u prilogu tužbe. Ona naprosto analizira izjave ministra policije u vezi sa rušenjem u Savamali.9 Jednu takvu izjavu ministar je dao 12.05.2016. Ona glasi: „Sigurno da niko iz vrha policije zaista nije naredio nešto nezakonito. Ali kada dođe do ugrožavanja života policajaca, na primer kada imamo isečene naponske kablove, onda zaista policija ne pristupa tom delu dok se ne otkloni opasnost po živote policajaca“. To je bio komentar ministra policije na tvrdnju zaštitnika građana: „Nesporno je utvrđeno u postupku kontrole da policija nije radila svoj posao kako treba i da to što je ostavila građane na milost i nemilost ljudima u fantomkama nije rezultat pojedinačne procene nekog policajca već da je u policijskom rukovodstvu takva naredba data.“

U transkriptu priloženom uz tužbu nema ni traga ovoj izjavi. Ali to tužioca Stefanovića ne sprečava da optuži Vesnu Pešić da je netačno citirala ministra policije. Dalje bismo mogli da spekulišemo: da li tužilac Stefanović u ime ministra policije namerno ili nehotice obmanjuje sud? Da li se namerno ili nehotice pravi lud? Šta zaista stoji iza netačnih optužbi u tužbi Stefanovića koji se žali da je ministar policije netačno citiran i protumačen? Da li se Stefanović samo pravi da je povređen da bi neko drugi (recimo tuženi) zaista pretrpeo štetu, ili je tek zaboravio šta je zaista rekao? Šta god da se ispostavi, sve to ne samo što je glupo, nego je i opasno, jer se nikada ne zna kada će se Stefanović iz svojstva privatnog lica kao tužioca premetnuti ponovo u ministra policije, a njegova tužba u golu pretnju.

PDF tužbe

Peščanik.net, 14.10.2016.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Pravnička pamet

Mijat Lakićević – Jedan narod, jedan fantom

Vesna Rakić-Vodinelić – Fantom pravosuđa

Dejan Ilić – Gole pretnje

Sofija Mandić – Uzbunjivanje

NIN: Vesna Pešić – intervju

Dejan Ilić – Postrojavanje

Vesna Rakić-Vodinelić – Ministarska parnica

Nadežda Milenković – Uvreda nedelje

Vesna Pešić – Dosoljavanje

TEMA – BEOGRAD NA VODI

TEMA – PLAGIJATI

________________

  1. U tužbi ova reč stoji bez navodnika.
  2. U tužbi, umesto „je prosuo“ stoji – „videsmo“.
  3. U tužbi i ovde nedostaju navodnici.
  4. U navodu u tužbi nedostaje ovo „je“.
  5. U tužbi ovde stoji tačka umesto uzvičnika.
  6. U tužbi ovde nema oznake da je izostavljen deo teksta.
  7. U tužbi nedostaju i ovi navodnici.
  8. U tužbi nema ovih navodnika.
  9. Na primer: RTS (ovde je i video snimak spornog dela izjave), N1, Vesti online, Nova ekonomija, Naslovi net.
The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)